(1) Ближи се казна коју вам је Господар припремио, неверници. Зато немојте да је пожурујете. Хваљен нека је Бог и нека је врло високо изнад тврдње многобожаца да поред Њега постоје друга истинска божанства!
(2) Бог шаље анђеле с Објавом, по вољи Својој, оним верницима које одабере за посланике: “Опомињите људе, о посланици, и одвраћајте их од чињења многобоштва, јер сам Ја једини коме се треба клањати. О људи, бојте Ме се извршавајући наредбе и сустежући се од забрана!”
(3) Узвишени Бог створио је небеса и Земљу с мудрошћу и без преседана. Није их створио без сврхе, него зато да буду очит доказ и показатељ Његове величине. Слављен нека је Он и узвишен изнад многобожачких божанстава које поред Њега обожавају!
(4) Свевишњи Бог ствара човека од капи семена, постепено, а не одједном, кад, гле, он одједном отворени Божји противник: позива се на неистину како би помоћу ње побио истину.
(5) И стоку, камиле, краве и овце, Он за вас ствара. Ви се кожом и крзном стоке од хладноће штитите, а и других користи имате, као нпр. јахање, преношење товара, млеко, а њоме се и храните.
(6) Стока вам је и украс кад је, навече, враћате с испаше, а и кад је на испашу гоните, ујутру.
(7) Стока, коју смо зарад вас створили, служи вам и за ношење терета у далеке пределе у које без велике муке не бисте стигли. Бог је, о људи, према вам благ и милостив јер вам је све потчинио.
(8) Људи, Бог вам је створио коње, мазге и магарце за јахање и преношење терета, а и као украс којим се дичите пред људима. А Господар ваш ће створити и оно што ви не знате.
(9) Божје је да укаже на Прави пут, који Њему води, а то је Ислам. Битно је знати да има и кривих, ђавољевих путева, који су далеко од истине. Мимо Ислама, сваки је пут погрешан. Да хоће, Узвишени Бог може да учини да сви људи буду верници.
(10) Бог спушта из облака воду коју пијете и којом појите стоку. Помоћу исте те воде натапа се растиње којим стоку напасате.
(11) Бог чини да помоћу те воде, коју спушта с неба, расте жито, маслине, палме, грожђе и сваковрсни плодови. У спуштању те воде и оном што настаје услед тога доказ је Божје моћи, и то за људе који размишљају о Његовом давању и величини.
(12) Милостиви Бог чини да се ноћи користите, па током ње спавате и одмарате се, као и даном, током којег радите и зарађујете. Он вам је потчинио Сунце, чијом се светлошћу користите, и Месец, који вам као светиљка служи, а и звезде вам је потчинио, које вам служе као путокази на копну и мору, те помоћу њих, између осталог, и време рачунате. У свему томе налазе се непобитни знакови Божје моћи за људе који користе разум па проникну у мудрост истих тих знакова.
(13) И потчинио вам је Свемогући Бог разноврсне ствари које је створио, као нпр. руде, животиње, биље, жито. У свему томе јасни су докази Божјег давања и моћи, и то за оне који схватају да само Бог даје благодати и да све може да учини.
(14) Бог вам је и мора потчинио, па вам је омогућио да њиме пловите и да из њега ловите рибу, и да накит, којим се ви и ваше жене украшавате, вадите. Видиш како лађе, на којима путујете како бисте тргујући зарађивали, секу површину воде. А све то да бисте били захвални Господару на тим благодатима и да једино Њега обожавате.
(15) Господар је на Земљи створио непомичне планине, како се Земља не би тресла. На њој је дао реке чију воду људи пију, којом стоку напајају и усеве наводњавају. Такође, учинио је да на Земљи постоје путеви којима се људи усмеравају и, не губећи се, стижу куда су наумили.
(16) Бог је на Земљи створио јасне путоказе по којима се руководите дању, а створио је и звезде, помоћу којих се орјентишете ноћу.
(17) Па је ли онда Онај Који ствара све то, а и друго што није споменуто, као онај који не ствара!? Зар нећете да имате на уму Божју моћ? Зар нећете да имате на уму да је Бог једини Створитељ и да само Њега требате да обожавате, и да Му не придружујете лажна божанства која ништа не могу да створе?
(18) Људи, ако бисте покушали да избројите Божје благодати којима вас је обасуо, нећете их набројати јер их је пуно. Бог је Опроститељ греха, тим пре јер вас не кажњава кад заборавите благодати које вам је дао, и самилостан је према вама: и поред ваше незахвалности није вам Своје благодати ускратио.
(19) Бог зна шта тајите, људи, а зна и шта јавно износите. Њему ништа није скривено. Он ће да вас награди за оно што сте чинили.
(20) А она божанства која многобошци уместо Бога обожавају – ништа не стварају, макар се радило о нечем незнатном. Штавише, они су сами створени, тј. направљени су; направили су их они који их обожавају. Зар није изван разума да човек направи божанство и обожава га?!
(21) Осим тога, иста та лажна божанства су мртва, или су неживе ствари, ништа не знају, нису живи и не знају кад ће бити оживљени с онима који их обожавају на овом свету. Тад ће заједно с њима бити у Ватру бачени.
(22) Један је ваш Бог, Он је Један Једини, нико осим Њега не полаже право на то да буде обожаван! Они који не верују у проживљење и полагање рачуна на Судњем дану, такви негирају Божју једноћу, јер не страхују од казне. Они су охоли, не прихватају истину и њој се не повинују.
(23) Заиста, Бог зна њихова тајна и јавна дела, јер Њему ништа није скривено. Он ће им дати оно што су заслужили. Бог не воли оне који се охоле, па Га не обожавају и не повинују Му се. Управо такве Господар највише мрзи.
(24) Кад неко упита оне који поричу Божју једноћу и проживљење: “Шта то Господар ваш посланику Мухаммеду објављује?” Они одговарају: “Ништа му не објављује!Мухаммед доноси измишљотине народа древних!”
(25) То је тако да би они на Судњем дану носили читаво бреме своје, неумањено, и део бремена оних које су, а да они нису били свесни, у заблуду одвели и од Ислама одвратили. А грозно је то што ће они да носе!
(26) И неверници који су пре њих живели сплетке су плели, па је Бог из темеља зграде њихове порушио, и кров се на њих срушио – стигла их је казна одакле нису очекивали. Веровали су да ће зграде њихове да их сачувају од казне – а у њима су уништени.
(27) А на Судњем дану Бог ће их понизити и осрамотити. Упитаће их: “Где су они за које сте тврдили да су божанства и да заслужују обожавање, и због којих сте ратовали против веровесника и њихових следбеника?” Учењаци међу верницима ће рећи: “Данас ће брука и мука да задеси невернике...”
(28) То су они којима су анђели душу узели у часу кад су себи неправду учинили јер су неверници били. И они ће да се покоре и да кажу, верујући да ће то да им користи: “Ми нисмо никакво зло чинили!” Биће им речено: “Лажете! Били сте неверници и зло сте чинили! Бог, доиста, добро зна оно што сте радили на овом свету! Њему ништа није скривено. Он ће да вас казни за све што сте чинили.”
(29) Биће им речено да уђу на капије Пакла, у којем ће вечно да остану; свако ће да буде кажњен према оном што је радио. О како ће пребивалиште оних који су се охолили, и нису Бога обожавали, грозно бити!
(30) А онима који су се Бога бојали, који су извршавали Божје наредбе, а сустезали се од Божјих забрана, рећи ће се: “Шта је посланику Мухаммеду, објављивао Господар ваш?” “Велико добро му је објављивао!” Одговориће. Они који чине добра дела имаће још на овом свету лепу награду, као нпр. помоћ од Бога и обилну опскрбу, а награда коју им је Бог припремио на будућем свету је још боља. О како ће боравиште оних који су се Бога бојали дивно бити!
(31) Они ће боравити у еденским перивојима у које ће ући, кроз које реке теку, и у којима ће све што зажеле имати, па ће имати храну и пиће које пожеле. Таквом наградом, којом ће да награди припаднике Ислама, и наградиће и оне који су били Богу покорни из претходних народа.
(32) Оним верницима којима ће анђео смрти и његови помагачи душе узети – а они чисти од неверства – анђели ће говорити: “Мир Божји вама! Сачували сте се и спасили! Уђите у Рај због тога што сте на Земљи исправно веровали и добра дела чинили!”
(33) Зар мекански многобошци порицатељи чекају да им дође Анђео смрти са својим помагачима да им душу узме, приликом чега ће да их удари по лицима и плећима, или пак чекају да их Господар потпуно уништи? Тако како поступају мекански вишебошци поступали су и многобошци пре њих, па их је Бог уништио. Бог није био неправедан према њима, они су сами према себи били неправедни тако што су паганством сами себе у пропаст довели.
(34) Ето тако, стигла их је казна за ружна дела која су чинили, и са свих страна их је снашло оно чему су се ругали.
(35) Они који поред Бога друге обожавају кажу: “Да је Бог хтео, не бисмо ни ми ни преци наши, поред Бога, никог обожавали, него једино Бога. Такође, да је хтео, не бисмо ништа забрањеним сматрали.” Исто то ништавно оправдање износили су и они пре њих. А зар су Божји посланици били дужни нешто друго већ јасно да истину обзнане? Једино то је њихова дужност. Бог је онима који не верују дао слободну вољу и могућност избора, па им је послао посланике да их позивају у веру, и због тога они, неверници, немају право да се правдају судбином, Божјим одређењем.
(36) Ми смо сваком народу посланика послали који им је наређивао да само Бога обожавају, а да напусте обожавање идола, ђавола и свега другог што људи обожавају. Било је међу њима оних којима је Бог на Прави пут указао, а и оних који су остали неверници у Бога и посланике. Зато путујте по свету да видите како су завршили они који су посланике у лаж утеривали, и видите каквом су казном кажњени.
(37) Посланиче, ма колико ти желео да они буду на Правом путу и шта год у вези са тим чинио, Бог неће указати на Прави пут оном кога је са разлогом у заблуди оставио, и њима нико неће помоћи, нити их ко може од Божје казне одбранити.
(38) Они који поричу проживљење заклињу се Богом, најтежом заклетвом, и ту своју заклетву потврђују, па говоре: “Бог неће да проживи оног ко умре!” Ето тако говоре, а не расположу баш никаквим доказом. А хоће, Бог ће умрле да проживи, то је Његово обећање које ће, заиста, да испуни – само што то већина људи не зна.
(39) Свемогући Бог ће на Судњем дану да проживи умрле да би им објаснио оно око чега су се разилазили и да би сазнали они који нису веровали да су лажови били кад су поред Бога друга божанства обожавали, и кад су проживљење негирали.
(40) Кад будемо хтели умрле да проживимо, ништа Нас у томе неће спречити. То је тако, јер Ми само наредимо: “Буди!” – И оно неизоставно буде.
(41) Оне који се иселе Бога ради, па оставе свој иметак и породицу, напусте земљу неверства и оду у земљу Ислама, и то након што су их многобошци прогонили и живот им отежавали, такве ћемо још на овом свету на лепо место да сместимо и понос ћемо да им дамо. А награда на оном свету биће још већа. Кад би они који се сустежу због исељавања само знали колика за то награда следи, не би се сустезали него би се преселили тамо где имају слободу да исправно практикују своју веру.
(42) Господар ће дати велику награду онима који се иселе на Божјем путу и стрпљиво буду подносили растанак од вољене и родне груде, па буду стрпљиви кад је реч о послушности Богу, и буду се на Бога ослањали.
(43) Ми смо и пре тебе, Посланиче, само људе, а не анђеле, као посланике са објавом слали. То је закон који се не мења. Ако у то сумњате, питајте следбенике Књиге, и они ће да вам кажу да смо као посланике само људе, а не анђеле, слали. Ако не знате то, њих упитајте.
(44) Наиме, слали смо људе као посланике и давали смо им непобитне доказе и књиге. А теби, Посланиче, објављујемо Кур’ан да би објаснио људима оно што им требаш објаснити, и да би они користили свој разум и да би извукли поуку из садржаја Књиге коју смо ти објавили.
(45) А зар су сигурни они који ружне подмуклости раде да их Бог неће у земљу утерати, као што је Каруна из фараоновог народа у земљу утерао, или да им неће, одакле не могу ни помислити, казну послати?!
(46) Односно, зар мисле да их неће казнити кад буду на путовањима или кад отпутују негде ради трговине? А они Му неће моћи умаћи.
(47) Односно, зар мисле да их неће стићи Божја казна док у страху стрепе од ње? Али, Бог је благ и милостив према људима, па не жури да их казни; даје им времена не би ли се покајали.
(48) Зар мекански порицатељи не виде да све оно што је Бог створио сад десно, сад лево пружа сенке своје, и то на сунцу кад је дан, односно на месецу кад је ноћ? И зар не виде да је то Богу послушно и покорно, и да Му се у правом смислу те клања?
(49) Богу се клања све што се налази на небесима и све што се на Земљи налази, у првом реду анђели, који се не охоле кад је реч о падању ничице пред Богом и покоравању.
(50) Поред тога што су увек покорни и предани Господару, анђели су пуни страхопоштовања према Богу, Који се налази изнад њих Својим Бићем и влашћу, и к томе они извршавају Божје заповести.
(51) Свим људима и џиннима Бог каже: “Двојици се богова не клањајте – само је један Бог, Који нема саучесника – и само се Мене бојте!”
(52) Све што је на небесима и на Земљи Божје је, све је Он створио и свиме Он управља. Зато Му треба увек послушан бити. Зар неког другог, осим Бога, да се бојите? Само се Бога бојте!
(53) Људи, од Бога је свака благодат, духовна и материјална, коју уживате. Људи, чим вас каква невоља задеси, као нпр. болест или сиромаштво, опет од Њега гласно помоћ тражите не би ли од вас отклонио недаћу. Онај Који даје благодати и отклања непријатности, Тај је, и нико други, достојан да једино буде обожаван.
(54) Након што вам Бог услиши молитву и отклони невољу, неки међу вама исти час Господара свог с другим божанством изједначи и њих обожава. То је непојмљива нискост!
(55) То што порицатељи верују у лажна божанства навело их је на порицање Божјих благодати које им је указао, а једна од тих благодати јест отклањање невоље у којој се налазе. Зато им се каже да уживају у благодатима у којима се налазе, све док их на задеси Божја казна, овоземаљска и оносветска.
(56) Многобошци својим божанствима, која ништа не знају, не доносе добро нити чувају од зла јер су нежива материја, остављају део хране коју им Бог даје па им се помоћу тога умиљавају. Кунем се, бићете сигурно питани о многобошци, у вези с лажима које износите да су кипови којима се клањате богови, и да им припада удео у вашем иметку.
(57) Многобошци међу Арапима приписују Богу кћери и тврде да су то анђели, а себи приписују синове, којима теже и које воле. Ето тако Богу приписују оно чиме ни сами нису задовољни и што сами не желе. Нека је слављен Бог и веома високо изнад оног што Му приписују! Постоји ли већа неправда од тога?!
(58) Кад се неком од меканских многобожаца јави да му се родила ћерка, лице му потамни од презира и срце му се испуни тугом и бригом. Али, ипак, Богу приписује ћерке, а сам њима није задовољан.
(59) Након те вести крије се од људи због несреће која му је јављена и двоуми се хоће ли тако презрен да је задржи или ће у земљу да је зарови? Како ружно многобошци просуђују тврдећи да Бог има ћерке, а сами ћеркама нису задовољни!
(60) Неверници који не верују у Будући свет поседују својства мањкавости, и притом су незналице и у заблуди, и њима као људима су потребна деца, а кад је реч о Свемогућем Богу, Он поседује узвишена својства, савршенство, славу, лепоту, независност, величанственост, силу, непобедивост и несавладивост. Он мудро ствара и прописује.
(61) Кад би Бог кажњавао оне који не верују, искоренио би све што се налази на Земљи. Међутим, Бог, узвишен и слављен нека је Он, даје времена људима до рока унапред одређеног; кад то време наступи, Бог их брзо кажњава, а они не могу ни да одложе тај тренутак нити могу да га убрзају.
(62) Вишебошци, дакле, приписују Богу ћерке, а сами их не желе, и још тврде да их чека леп завршетак на Будућем свету. Уистину, они ће у ватри вечно да горе, остављени и заборављени.
(63) Кунем се Собом, да Сам слао и пре тебе Мухаммеде посланике њиховим народима, па је истим тим народима ђаво улепшавао идолопоклонство и одвраћао их је од обожавања Узвишеног Бога. Ђаво је управљао њима, одводећи их у заблуду и спречавајући их да пођу Правим путем, и постао је њихов лажни заштитник. Због тога их чека болна и жестока патња.
(64) Бог ти је објавио Кур’ан, Веровесниче, да би својим следбеницима објаснио оно око чега се разилазе кад су у питању веровање и прописи, и како би разјаснио истину и успоставио доказ против њих. Бог упућује оног кога жели, а овим Кур’аном указује милост оном ко верује у њега, размишља о њему и примењује га у пракси. У Кур’ану су спас, срећа, упута и милост.
(65) Само је Бог Онај Који спушта воду из облака, па чини да расте зелено растиње из суве неплодне земље. То је доказ Божје моћи за оне који слушају Божје опомене и размишљају о њима, па проводе у праксу оно што се од њих тражи.
(66) Ви, о људи, имате поуку у камилама, кравама, овцама и козама, па размислите о томе како вам Бог даје чисто, бело, слатко млеко из њихових вимена. Премда млеко настаје у стомаку животиње, чисто је и слатко онима који га пију.
(67) Једна од Божјих благодати према вама, о људи, и то је што се користите плодовима палми и винове лозе, па правите опојна пића, која уништавају разум, па су зато забрањена, а добијате од истих плодова и лепу и укусну храну, као нпр. датуле, грожђице, сокове, сирће итд. Ове су благодати очит доказ Божје моћи за људе који размишљају и узимају поуке.
(68) Свезнајући Бог је Тај Који је надахнуо пчелу да прави себи куће у брдима, на дрвећу и у оном што човек изгради, то јест, у кошницама од дасака и томе слично.
(69) Такође је Узвишени Бог надахнуо пчелу да се храни свим лепим плодовима које жели и да одлази и враћа се путевима које јој је Господар одредио. Феномен је да пчела не може да залута у одласку и повратку. Бог даје да излази чист мед из утробе пчеле, који може да буде разних боја. Мед је сладак онима који га једу, лек је за многе болести. У свему томе велики је доказ моћи Мудрог Бога, али само за оне који желе да размисле.
(70) Бог вас је створио без преседана, потом ће сваког да усмрти онда кад наступи његов смртни час. Неки од вас остаре па постану попут детета: не знају оно што су знали, заборављају оно што су памтили, не познају оног кога су познавали. Божје је знање свеобухватно и ништа Му није скривено; моћан је да створи из ничег, да усмрти живог и да га оживи.
(71) Бог неком даје више, а неком мање опскрбе, па су једни богати, а други сиромашни, једни су владари надређени, а други су поданици подређени. Међутим, владари и надређени не дају удела својим поданицима и подређенима у положају, угледу и богатству јер нису задовољни да поданици имају статус попут њих. Па како су онда задовољни да Богу приписују саучеснике међу створењима и сматрају их Богу равним?! То је највећа неправда и негирање Божјих благодати, доброте и милости!
(72) Бог вам, од вашег рода, ствара жене како бисте с њима живели и уз њих се смирили, да би се људска врста одржала. Затим, од жена вам даје децу, а од деце унучад. Бог вас такође опскрбљује укусним јелима, слатким пићима, воћем, поврћем, месом, да бисте се тиме потпомогли у покорности и послушности Њему. Па зар неверници и након тога обожавају кипове и нису захвални Богу уместо да само Њега обожавају јер то само Он заслужује?! Па зашто Богу нису захвални?!
(73) Неверници обожавају идоле и кипове који не могу ништа да им подаре, не могу да им спусте кишу са неба, нити да их опскрбе воћем и поврћем из земље. Та њихова божанства ништа не поседују, већ су само немоћна и мртва материја.
(74) Пошто са сигурношћу знате, о људи, да идоли и кумири не могу донети добро нити отклонити зло, не сматрајте их онда сличним и једнаким Богу! Господар зна да је савршен, а то ви не знате, па због вашег незнања и чините многобоштво и тврдите да су ваша божанства слична Господару.
(75) Бог наводи пример помоћу којег објашњава одвратност многобожачког веровања говорећи о немоћном човеку који је у туђем власништву и који ничим не располаже, и слободном човеку који располаже својим иметком како хоће, делећи га тајно и јавно. Јесу ли, дакле, једнаки њих двојица? Исто тако, Бог, Створитељ, Опскрбитељ и Онај Који управља свиме што постоји није једнак нејаким, мањкавим и сиромашним робовима. Па како онда, о неверници, изједначавате створења и Бога, Јединог, Силног?! Само Богу припада сва хвала и слава, али већина људи то не зна и није свесна да је само Племенити Бог достојан обожавања.
(76) Свезнајући нам Бог наводи још један пример ништавности многобоштва говорећи о глувонемом човеку који ништа не може да схвати и, отуда, не користи ни себи ни другима, а усто је на великом терету свом скрбнику – кад му се додели неки задатак, он га не обави и од њега се, напослетку, ништа не може очекивати. Други је човек, наведен у примеру, без мане, користи и себи и другима, сам обавља своје послове и дужности, а поред тога је на Правом путу, исправно верује и лепо се понаша. Хоће ли разуман човек рећи да су ова двојица људи једнаки? Па како онда, о неверници, изједначавате идоле од камена с Богом?! Идол од камена је нежива ствар, не може никакву корист да донесе, нити може било какво зло да отклони.
(77) Бог добро познаје све тајне небеса и Земље, ништа Му није скривено. А Судњи дан догодиће се брзо, попут трептаја ока, или још брже. То је тако, а Бог све може учинити и Он Своју заповест спроводи наредбом: “Буди!” И то буде.
(78) Бог је Онај Који вас, кад се заврши период трудноће, изводи из мајчиних утроба – тад нико од вас ништа не зна, па вам Он даје чула помоћу којих спознајете: слух, вид и срце, да бисте Му били захвални и само Њега обожавали.
(79) Зашто неверници не промисле о птицама, које је Бог надахнуо да, Његовом моћи и вољом, лете небом? Ко их, ако не Бог, држи да не падну на Земљу? У стварању птица, њиховом летењу и задржавању у зраку јасан је доказ Божје моћи за људе који верују у Божју једноћу и размишљају о савршенству Његовог давања.
(80) Само је Бог Онај Који је припремио за вас куће у којима спокојно живите и одмарате се са својим породицама, у месту сталног боравка. А кад је у питању путовање или сељење, даје вам шаторе које правите од крзна и коже, који се лако носе на путовања, а лако се постављају и у месту боравка. Бог чини да од овчије вуне, камилине коже и козије кострети производите простирке и многе корисне ствари: одећу, огртаче, прекриваче, ћебад, шаторе. Све вам је то изузетно корисно у животу.
(81) Бог вам је дао оно помоћу чега се штитите од сунчеве топлоте, као нпр. дрвеће, а у планинама подарио вам је пећине и скровишта где се можете склонити у случају преке потребе. Омогућио вам је да правите одећу од памука и вуне која вас штити од топлоте и хладноће, а од гвожђа правите панцире који штите ваша тела у борби. Као што вас је Свемилосни Бог обдарио многим добрима у погледу ваших тела, исто тако вас је почастио и лепотом вере и упуте, објављујући славни Кур’ан. Добри Бог, хваљен и слављен нека је Он, чини све то како бисте Му били послушни и како би само Њега обожавали и никог Му у обожавању не придруживали.
(82) Веровесниче, ако пак неверници окрену главе од веровања и након што си им донео јасне доказе, не буди тужан због тога, твоја је дужност да доставиш поруку, а Бог ће њих да казни зато што те утерују у лаж. Ти позивај, а Бог је Онај Који указује на Прави пут.
(83) Неверници су свесни колика је благодат то што те је Бог, Посланиче, послао међу њима, па опет негирају и поричу твоје посланство. Већина људи упорно пориче Наше благодати.
(84) И сети се, Посланиче, великог Дана у којем ће Бог довести по једног посланика из сваког народа да посведочи у корист верника, а против неверника. Неверницима неће бити допуштено да траже изговор пред Силним Богом за своја недела и неће да им се подари друга прилика за покајање, касно ће бити за то. Будући свет је, дакле, место у којем ће људи полагати рачун, а није место у којем ће моћи да добра дела да чине.
(85) Кад неверници угледају казну у Паклу и увере се да јој неће умаћи – неће им бити ни умањена ни одгођена, и неће им се дати времена, биће болно и страшно кажњени. У Паклу ће вечно да остану.
(86) Неверници ће сусрести на Судњем дану и оне које су обожавали мимо Бога у виду идола, људи и светаца. И тада ће казати: “Господару наш, ми смо ове обожавали, а не Тебе; они су то тражили и тиме били задовољни!” То ће рећи како би на њих пребацили одговорност. Тада ће Бог омогућити божанствима да утерају у лаж своје обожаваоце, па ће рећи: “О неверници, ви сте били у заблуди обожавајући нас поред Бога Јединог! Бог није имао и нема саучесника!”
(87) Тад ће неверници показати покорност, понизност и потчињеност Господару светова, Узвишеном, а нестаће лажи које су измишљали на пролазном свету, и тврдња да ће им њихова божанства бити од користи и да ће се заузети за њих.
(88) Оне који не верују у Бога и одвраћају људе од прихватања Ислама Бог ће двоструко казнити; казниће их због неверовања и због одвраћања људи од Правог пута и навраћања на заблуду, у чему је ремећење реда на Земљи.
(89) Сетите се Дана у којем ће Бог довести по једног посланика из сваког народа, да буде сведок у корист оних који су веровали у њега и сведок против оних који су га порицали. Посланик ислама, нека је мир над њим и Божја милост, довешће се да буде сведок против своје заједнице, па ће да посведочи за оне који су га следили, а против оних који су му се супротстављали. Милостиви Бог објавио је посланику Мухаммеду Кур’ан, у којем објашњава веровање, прописе, правила лепог понашања, величину награде у Рају и страхоту казне у Паклу. Посланик позива уз помоћ Кур’ана на Прави пут, самилостан је према онима који искрено верују у Бога, и доноси радосне вести за оне који следе кур’анску упуту – да их чека леп завршетак, велика и вечна награда у Рају.
(90) Бог наређује Својим створењима да буду праведни према Богу, тј. да искључиво Њега обожавају и да Му никог не придружују. И Бог заповеда да се поступа праведно према свим створењима тако што ће се сваком у потпуности дати његово право. Бог нам је опоручио да будемо добри, пре свега према Њему, тако што ћемо Му искрено и доследно бити покорни и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, следити, али и према другим људима тако што ћемо им бити од користи и помагати им на разне начине. Бог нам наређује и да одржавамо родбинске везе чинећи добро својој родбини. Он забрањује све што је ружно, све што је вером забрањено, неверовање, грешење, чињење неправде. Зналац свих тајни упозорава и опомиње исламским верозаконом, да би људи знали шта је наређено извршавајући обавезе, сустезали се од греха и новотарија у вери, и били богобојазни и покорни.
(91) Испуњавајте све обавезе и заклетве које су између вас и Бога, али и оне између вас и других људи, ако нису у супротности са исламским верозаконом. Нипошто немојте кршити заклетве које сте потврдили позивајући се на узвишено Божје име и Бога као јамца узели за оно што сте обећали. Бојте се Бога, Он добро зна оно што чините и поуздано знајте да ћете одговарати за своја дела!
(92) Немојте кршити договоре, да не бисте били попут жене која је темељито уплела своју плетеницу па је затим распрела и свој труд поништила. Немојте својим заклетвама, које сте изговорили приликом склапања договора и уговора, варати и обмањивати своје ортаке, па макар они били богати! Бог вас искушава заповедајући вам доследно извршавање уговора. Свезнајући Бог објасниће вам на Судњем дану све оно око чега сте се спорили, кад ће изаћи на видело ко је био на истини, а ко је неистину следио, ко је истину говорио, а ко лагао.
(93) Да Бог жели, све би људе учинио следбеницима једне вере и не бисте се делили и разилазили, већ бисте били покорни верници. Међутим, Господар је хтео да одведе у заблуду она Своја створења која су изабрала заблуду уместо упуте, па им, на темељу Своје правде и мудрости, не дозвољава да крену Правим путем. С друге стране, она створења која су одабрала упуту, надахнуо је, из Своје доброте, да прихвате истину. Он ће све људе питати о њиховим делима на Судњем дану, добрим и лошим.
(94) Немојте својим заклетвама обмањивати и варати оне којима се заклетвом обавезујете, па да вам они поверују, а ви, у ствари, лажете. Будете ли тако поступали, страдаћете након што сте били сигурни и заштићени, као што посрне нога стабилног човека. У том ћете случају бити кажњени још на овом свету, јер одвраћате од Божјег пута, а на Будућем свету чека вас болна патња због варања.
(95) Немојте кршити обавезе и договоре због ситне и бедне користи – а сва су овосветска богатства безвредна. Награда која вас чека код Бога за извршавање обавеза боља је и вреднија од незнатних користи које извлачите поништавајући договоре.
(96) Људи, све што имате на овом свету пролазно је и ништавно, а оно што је код Бога, велика награда и вечно уживање, трајно је и стабилно. Зар онда можете дати предност оном што је пролазно над оним што је вечно? Оне који буду брижни у погледу уговора Ми ћемо наградити бољом наградом него што су својим делима заслужили, па ћемо им дати десетероструку награду или седам стотина пута више, па чак и више од тога.
(97) Ко год буде чинио добра, исправна дела, ради Бога, био мушкарац или жена, и верује у Бога, Његовог Посланика, Божје обећање и претњу – Бог ће му дати да има леп, угодан, срећан и сигуран живот на Земљи, макар имао мало иметка и нимало угледа. А даће им на Судњем дану бољу награду него што су заслужили.
(98) Кад хоћеш, о верниче, да учиш Божју књигу, затражи уточиште код Бога од проклетог ђавола речима: “Тражим Божју заштиту од проклетог ђавола!”
(99) Бог није дао власт ђаволу над Својим верницима који се ослањају на Њега и који Му се у потпуности покоравају.
(100) Међутим, Бог му је дао власт над онима који огрезли у греху следе ђавола, покоравају му се и поред Бога обожавају друге.
(101) Кад Бог неки пропис дерогира другим прописом – а Створитељ најбоље зна у чему је добробит за људе – неверници кажу: “Ти, Мухаммеде, лажеш на Бога и говориш оно што ти није наређено!” Већина њих не зна да дерогирање садржи огромну мудрост.
(102) Реци им, веровесниче: “Ја вам не говорим да измишљам Кур’ан од себе, већ је он објава од Бога, коју доноси поверљиви анђео Гаврило. У њему не постоји никаква грешка, нити било каква мањкавост. Кур’ан треба да учврсти вернике, упути невернике, донесе радосну вест богобојазним и буде милост доброчинитељима.”
(103) Свевишњи Бог зна да неверници говоре: “Кур’ан није објава, већ га је Мухаммед научио од неког човека!” Говорећи то, неверници износе лажи и очито противречје: човек којем приписују да поучава Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, Кур’ану не познаје изворни и чисти арапски језик, странац је, а Кур’ан је врхунац речитости и јасноће, на арапском језику је објављен. Па је ли могуће да кур’анске речи изговара особа која неправилно говори арапски језик?!
(104) Бог неће упутити на Прави пут невернике који поричу Његове доказе, и њих чека болна и жестока казна у Ватри. Ружног ли пребивалишта у безданима Пакла!
(105) Лажи и беспослице измишљају они који не верују у Бога, Његове доказе и сусрет с Њим. Они лажу кад говоре о Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, и о Кур’ану. А Божји Посланик је, нека је мир над њим и Божја милост, искрени, истинити посланик који поверљиво доставља посланицу и ништа не скрива.
(106) Лажи измишља и онај који изговори речи неверства а био је муслиман – на овом свету чекају га Божја срџба и проклетство, а на Будућем свету болна казна у Пакленој ватри. Али ипак, опроштено је оном ко под присилом изговори речи неверства, под условом да му срце остане непоколебљиво у Исламу.
(107) Од Ислама се окреће онај који више воли пролазни свет и његове лепоте од Будућег света и награде коју ће Бог, хваљен и слављен нека је Он, дати правовернима у Рају. Бог неће упутити невернике који не желе да верују, него ће их оставити у заблуди.
(108) Узвишени је Бог затворио све прилазе упути неверницима, па светло веровања не може да дође до њих, с обзиром на то да више воле овај свет од Будућег света. Запечатио им је уши, па не чују кур’анске поруке; учинио их је слепим, па не виде јасне доказе који упућују на Божју једноћу. Они се немарно односе према оном што им може вечну срећу осигурати. Они су немарни према казни којом им Бог прети.
(109) Уистину су неверници прави страдалници јер ће вечно боравити у Ватри, а како да и не буду страдалници кад су изабрали пут заблуде, отуђивши се од Праве стазе, помоћу које би стигли до Раја.
(110) Твој ће се Господар, Посланиче, смиловати и опростити потлаченим верницима које су неверници кажњавали у Меки па су били принуђени да изговоре речи неверства, али срца су им остала чврста у Исламу. Чим су били у могућности да побегну за Медину, то су учинили па су се потом борили уз Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, како би истина победила. Они су били изузетно стрпљиви у чињењу добрих дела и сустезању од лоших поступака. Стога им је Бог опростио све претходне грехе и указао им је велику милост упутивши их на покајање, претходно их не казнивши.
(111) Спомени Посланиче Судњи дан, у којем ће свака особа доћи и препирати се у своју корист, тражећи оправдање за неке грехе, а негирајући нека зла дела која је починила. Тог Дана ће свако бити награђен или кажњен сходно оном што је припремио; доброчинитељи ће бити награђени, а злотвори кажњени. Бог ником неће неправду да нанесе, па ничија добра дела неће умањити, нити ће нечије грехе умногостручити.
(112) Бог наводи као пример град Меку који је био сигуран од непријатеља, Он га је заштитио, а његовим је становницима опскрба долазила у обиљу и са свих страна. Пошто су међутим занегирали Божје благодати, постали су многобошци и свог посланика су у лаж утерали, Господар их је искушао сиромаштвом, глађу, страхом, смутњом и патњом јер нису веровали.
(113) Племенити Бог послао је Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, меканским неверницима, који су били свесни његове искрености, и поверења, и порекла, па су и поред тога одбили оно што им је понудио и нису га следили него су веровали у многобоштво. Бог их је због тога искушао потешкоћама и несрећама у виду глади, страха, страдања, заробљавања, срамоте и понижења.
(114) Једите, о људи, укусну допуштену храну којом вас је милостиви Бог почастио, а клоните се оног што је забрањено и одвратно! Будите захвални Господару светова покоравајући Му се, ако једино Њега обожавате.
(115) Бог вам је забранио да једете месо оних животиња које су умрле, а нису заклане, и крв која истекне приликом клања животиње, свињско месо, оно што је заклано у нечије друго, а не у Божје име, као нпр. ради идола, кипова, гатара и врачара. Ипак, ако се човек боји да ће умрети од глади не поједе ли нешто од споменутог меса, то му тад постаје допуштено, под условом да је у прекој потреби и да узме само онолико колико ће га одржати у животу. Нека зна да ће Бог да му се смилује и да му опрости.
(116) Не говорите, о неверници, измишљајући лажи: “Ово је Бог дозволио, а ово забранио!” Приписујући Богу саучесника, о којем ништа није објавио. Они који приписују Богу оно што Он није рекао неће постићи добро ни на овом свету ни на Будућем, нити ће избећи казну у Паклу.
(117) Њихово је уживање на овом свету безазлено и краткотрајно, а на оном их свету чека болна патња у страшној Пакленој ватри.
(118) Бог је јеврејима забранио оно о чему је још пре известио Свог миљеника, Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. Забранио им је птице које имају канџе, лој, осим оног с леђа или с црева или оног помешаног с костима… Бог им тиме није учинио неправду, већ су они развратно живели и непријатељство су показивали, па су заслужили да их Господар светова казни забрањујући им споменута јела.
(119) Твој је Господар, Посланиче, опростио онима који су згрешили не знајући за последице које грешење изазива, а који су се затим покајали и постали бољи верници чинећи бројна добра дела. Бог им је опростио, након што су се покајали и поправили, па им је указао Своју милост и примио је њихова добра дела.
(120) Аврам, Божји пријатељ, био је предводник у добру и пример моралног живота, покоран и скрушен је био пред својим Господаром. Био је уверен у Божју једноћу, и никад није обожавао друго божанство поред Бога јединог.
(121) Аврам је био истински захвалан Узвишеном Богу на неизмерним благодатима којима га је почастио. Узвишени Бог почастио је Аврама посланством и упутио га на Прави пут.
(122) Подарио му је Свемилосни Бог вођство, леп спомен, знање и мудрост на овом свету, а на Будућем свету чекају га узвишени ступњеви у друштву добрих и одабраних верника.
(123) Касније је Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и наредио му да устрајно и одано следи веру Ислам, као што је то чинио посланик Аврам, истински монотеиста који није никад веровао у многобоштво у ма којем облику.
(124) Бог, хваљен и слављен нека је Он, прописао је јеврејима светковање суботе кроз неке обреде, јер су се разишли са својим послаником у погледу тога. За разлику од Јевреја, Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, његовој заједници одредио је петак као посебан дан. Бог ће на Судњем дану пресудити између оних који су се разишли око истине, па ће да награди покорне, а казниће непокорне, по правди.
(125) Веровесниче, ти и твоји следбеници позивајте у веру Ислам, њене прописе и узвишен морал, најлепшим и најблажим методама. Говор мисионара треба да буде умиљат, благ и нежан, а никако груб, суров или одбојан. Мисионар мора да олакшава, а не да отежава; и да обвесељава, а не да плаши. Муслиман подстиче на добро, упозорава на зло, благо саветује, мудро расправља. Господар добро познаје оног који скрене с Његовог пута, али и оног који хода стазама спашених. И немој, Посланиче, изгарати од туге за онима који не желе да верују.
(126) Уколико желите да се осветите оном ко вам је учинио неправду, учините му оно што је и он вама учинио, а ако се стрпите и опростите, то вам је боље – победићете на овом свету и бићете награђени на Будућем.
(127) Стрпи се, Посланиче милости, на искушењима и проблемима с којима се сусрећеш, а то ћеш успети само уз Божју помоћ. Бог ће да те надахне стрпљивошћу, пружиће ти помоћ, подршку и даће ти олакшање. Не буди тужан због оних који ти се супротстављају и неће да те следе, не бој се њихових сплетки и не буди забринут, ти ћеш сигурно победити, а они ће бити губитници.
(128) Узвишени Бог помаже оном ко Га се боји извршавајући наредбе и сустежући се од забрана. Бог таквог чува, штити и брине се о њему.