(1) Захвала Богу је описивање Бога апсолутним савршенством и похвала Њега узвишеним својствима, уз исказивање љубави према Њему. Тај опис припада Богу, Који је створио небеса и Земљу без претходног примера, и Који је створио ноћ и дан те учинио да се смењују; ноћ је створио мрачном, а дан светлим. Поред свега тога, неверници поред Њега у лажна божанства верују.
(2) О људи, Аллах Узвишени вас је створио од иловаче онда када је створио вашег оца Адама, мир над њим, а затим је одредио период вашег боравка у животу на овом свету и поставио је други рок, који је само Њему познат, када ће вас проживети на Судњем дану. И поред свега тога ви и даље сумњате у Његову моћ да вас проживи!
(3) Узвишени Аллах је једини Који заслужује да буде обожаван и на небесима и на Земљи, Њему ништа није скривено и Он зна ваше скривене намере, ваш говор и дела, и зна оно што испољавате; за све то ће да вас обрачуна.
(4) Који год доказ да донесеш вишебошцима од твог Господара - они се од њега окрећу не марећи! Дошли су им јасни докази који указују на Аллахову једноћу и на истинитост Његових посланика, али се они од свега тога немарно окрећу.
(5) Иако су се окренули од тих јасних доказа, они су се окренули и од нечега што је још јасније - порекли су Кур'ан са којим је дошао Мухаммед, нека је Божји мир и благослов над њим, од свог Господара! Када виде казну на Судњем дану схватиће да је истина оно са чиме су се исмејавали.
(6) Зар ови неверници не знају Аллахов закон кажњавања неправедних народа? Аллах је пре њих уништио многе народе којима је дао већу снагу и дужи живот на Земљи него овим неверницима; дао им је плодоносну кишу и реке које теку испод њихових домова, али су они грешили према Аллаху - па их је уништио због тога, а након њих је друге народе створио.
(7) О Посланиче, када бисмо ти спустили књигу написану у виду листова, и они то својим очима видели и својим рукама је додирнули како би се уверили да је стварна - не би поверовали у њу из пркоса и намерног порицања, и рекли би: "Ово са чиме си нам дошао је јасна чаролија, и ми у то нећемо веровати."
(8) Ови неверници кажу: "Када би поред Мухамеда Аллах послао и анђела да прича са нама и посведочи да је он посланик, ми бисмо поверовали." Међутим, када бисмо спустили анђела онако како траже - уништили бисмо их ако не поверују, и не би им било дато времена да се покају.
(9) Да смо им послали анђела Ми бисмо га учинили у људском облику како би могли да га чују и да уче од њега, јер то не би могли ако би анђео био у свом стварном лику. А ако бисмо га послали у људском лику опет им не би било јасно.
(10) Ако се ови буду исмејавали тобом тражећи да им доведеш анђела - и претходни народи су се исмејавали са својим посланицима, па их је задесила казна коју су порицали и са којом су се исмејавали када би њоме били заплашивани.
(11) О Посланиче, реци овим порицатељима који се исмејавају: "Путујте по Земљи и размислите како су скончали порицатељи претходних посланика. Задесила их је Аллахова казна након што су били јаки и моћни."
(12) О Посланиче, реци им: "Коме припадају небеса и Земља и све што је на њима?" Реци: "Све то припада Аллаху, а он је Себи прописао милост, из Своје доброте према Његовим робовима, па не жури да их казни. Ако се не покају, Он ће их све окупити на Судњем дану у који нема сумње, и то су они који су пропали због неверства у Аллаха, који не желе да верују како би се спасили од пропасти.
(13) Само Аллаху припада све што је у ноћи и дану, и Он чује оно што говорите и зна оно што радите, и Он ће вас обрачунати за то.
(14) О Посланиче, реци вишебошцима који поред Аллаха обожавају неко друго божанство, било да су то кипови, анђели, посланици, свеци или неко мимо њих: "Зар је прихватљиво да поред Аллаха узмем другог помагача и од њега тражим заштиту и помоћ? Он је створио небеса и Земљу не угледајући се на нешто друго, нико Га у томе није предухитрио, Он опскрбљује кога Он хоће, а нико Њега не опскрбљује, јер је Он апсолутно независтан од Својих створења, док су они зависни о Њему." Реци им Посланиче: "Мени је наредио мој Узвишени Господар да будем први ко ће се Њему покорити од овог народа и најпречи у томе, и забранио ми је да Му друге у обожавању придружујем!"
(15) О Посланиче, реци: "Ја се бојим да, ако згрешим према Аллаху чинећи многобоштво или неко друго зло, или остављајући веровање или неко друго добро, Он ће ме жестоко казнити на Судњем дану."
(16) Кога Аллах на Судњем дану удаљи од те казне - такав је добио Аллахову милост, и тај његов успех је јасна победа којој ниједна друга победа није слична.
(17) О човече, ако те од Аллаха задеси искушење - нико га мимо Њега отклонити не може, а ако те од Њега задеси какво добро - нико ти то одузети не може без Његове воље. Он је над свим моћан, ништа му није тешко.
(18) Он влада Својим робовима и они су Њему потчињени. Он је узвишен изнад Својих робова са сваког аспекта, онако како Њему доликује. Он је мудар у Свом стварању, управљању и одредбама. О свему је обавештен и ништа Му скривено није.
(19) О Посланиче, реци вишебошцима који те угоне у лаж: "Чије је највеће и највеличанственије сведочанство да истину говорим?" Реци: "Божје! И Бог је најузвишенији и највеличанственији сведок да говорим истину, и Он је сведок између мене и вас. Он зна оно са чиме сам вам дошао и шта ћете ми одговорити. Бог ми је објавио овај Кур'ан да вас њиме упозорим и да упозорим сваког човека и џина (духа) до којег Кур'ан допре. О вишебошци, ви верујете да поред Аллаха има других божанстава! Реци, им о Посланиче: Ја нећу сведочити оно што сте ви потврдили, јер је то ништавно. Аллах је Бог једини, који судруга нема, а ја немам ништа са онима које у обожавању Њему придружујете.
(20) Јевреји којима смо дали Тору и хришћани којима смо дали Јеванђеље савршено су спознали посланика Мухаммеда, нека је Божји мир и благослов над њим, као што знају да разликују своје синове од туђих синова. Они су пропали јер ће због своје пакости и свог неверства ући у Ватру.
(21) Нико није неправеднији од онога ко Богу приписује судруга, па уз Бога друге обожава, или пориче Његове речи и доказе које је објавио Свом Посланику! Такви неправедници никада неће успети, осим ако се покају.
(22) И спомени Судњи дан у коме ћемо их све окупити, и када нико неће моћи умаћи, па ћемо рећи онима који су друге поред Бога обожавали: "Где су они за које сте лагали да су божанства, а које сте поред Бога обожавали?"
(23) Њихов једини изговор, након овог питања, биће да се одрекну својих божанстава и лажно посведоче: "Аллаху, Господару наш, ми на Земљи нисмо друге обожавали, већ смо у Тебе Јединог веровали."
(24) О Посланиче, погледај како лажу себе негирајући да су многобоштво чинили, а нестала су и на цедилу су их оставила њихова божанства која су измислили на овом свету.
(25) О Посланиче, неки вишебошци те слушају када учиш Кур'ан, али се нису окористили оним што су слушали јер смо учинили да на њиховим срцима буду прекривачи како не би схватили Кур'ан, због њиховог пркоса, неправде и окретања од истине, као што смо учинили да њихове уши буду зачепљене на оно што им користи. Колико год јасних доказа видели неће веровати у њих, чак теби долазе да се о истини расправљају користећи своје лажи и говоре: "Оно са чим си дошао је само преузето из књига претходних народа."
(26) Они људе одвраћају од веровања у Ислам, а и сами беже од тога, не дозвољавајући ником да се окористи упутом као што се ни они нису окористили. Они тиме само себе уништавају, и не знају да је то велика пропаст за њих.
(27) О Посланиче, када би видео како они на Судњем дану бивају изложени ватри, па очајнички говоре: "Камо среће да се вратимо на пролазни свет и да не поричемо доказе Господара нашег и да будемо верници." Тада би видео у каквом чудном стању се налазе.
(28) Није тачно то што кажу, да би поверовали када би били враћени на пролазни свет, већ сада им је постало очито оно што су скривали говорећи: "Тако нам Аллаха нисмо многобоштво чинили." Јер су против њих посведочили и њихови удови. А када би се вратили на пролазни свет опет би се вратили неверству и многобоштву, и лажу када се заклињу да би били верници ако би им се поново пружила прилика.
(29) Ови вишебошци говоре: "Нема другог живота мимо овосветског у којем тренутно живимо, и нећемо бити проживљени ради полагања рачуна Богу."
(30) А када би видео, о Посланиче, када буду заустављени порицатељи проживљења испред свог Господара - видео би чудо, и видео би у колико лошем стању се налазе, када им Бог буде казао: "Зар ово није оно проживљење које сте порицали, зар ово није истина у коју нема сумње?" Они ће рећи: "Кунемо се Господаром нашим Који нас је створио да је проживљење истина!" Тада ће им Узвишени Бог рећи: "Окусите казну због вашег неверовања у овај дан, јер сте га порицали на пролазном свету!"
(31) Пропали су они који поричу проживљење на Судњем дану и немогућим сматрају стајање пред Аллахом. Када им изненада дође Судњи дан жестоко ће се кајати и говорити: "О жалости наше због пропуста које смо начинили према Аллаху, због нашег неверства и неприпремања за Судњи дан!" То ће говорити носећи своја лоша дела на леђима! Ружно ли је оно што ће носити!
(32) Овосветски живот за који се вежете и којем сте предани је само игра и обмана осим за онога ко ради оно чиме ће стећи Божју љубав; а Будући свет је бољи за богобојазне, оне који спроводе Божје заповести: верују и чине добра дела, и клоне се онога што им је забранио: грешења и многобоштва, па зар нећете схватити, о вишебошци?! Зар нећете схватити па да поверујете и чините добра дела?!
(33) О Посланиче, Ми знамо да те растужује то што те вишебошци угоне у лаж, али знај да они у себи не мисле да лажеш већ знају да говориш истину и да си поверљив, али су они неправедници који испољавају порицање Божјих доказа, док су у себи уверени да је то што говориш истина.
(34) И немој мислити да је ово порицање везано само за оно са чиме си ти дошао, већ су и претходни посланици утеривани у лаж и њихови су их народи узнемиравали и мучили, али су они и поред тога били стрпљиви у позивању и борби на Божјем путу све док им није дошла победа од Бога. Нико не може да промени победу коју је Бог записао и Својим посланицима обећао. О Посланиче, дошле су ти вести о претходним посланицима и ономе што су доживљавали од својих народа, као и о победи коју им је Бог подарио против њихових непријатеља које је уништио.
(35) О Посланиче, ако ти је тешко њихово порицање и окретање од истине са којом си дошао, ти - ако можеш - потражи какав отвор у Земљи или какве лестве за небо, па им донеси други знак мимо онога којег смо ти дали. А да Аллах хоће - све би их окупио на упути са којом си дошао, али Он то није одредио из Своје величанствене мудрости, па немој бити од оних који то не знају, и немој патити ако они неће да верују.
(36) Једино ће ти се одазвати и истину прихватити они који слушају и разумеју оно што говориш, док су они који неће да верују мртви, јер су им срца мртва. Бог ће умрле проживети на Судњем дану и онда ће се Њему Једином вратити како би их обрачунао за оно што су радили.
(37) Вишебошци се инате и намерно не желе да буду верници па зато говоре: "Што Мухаммеду није спуштено чудо које би било доказ од његовог Господара да говори истину?" Реци, о Посланиче: "Бог може да спусти чудо које желите, али већина ових вишебожаца који то траже не знају да такве ствари бивају сходно Божјој мудрости, а не сходно њиховим прохтевима, а ако би спустио чудо па они и поред тога не поверују - казнио би их."
(38) Свака животиња која се креће по Земљи и свака птица која лети на небу су створења попут вас, о људи, и њих смо створили и опскрбили као и вас. У Плочи помно чуваној смо све записали, не изостављајући ништа, и о свима њима Аллах све зна. Затим ће се свом Господару Једином вратити на Судњем дану, када ће бити окупљени да се међу њима пресуди и да свако добије оно што је заслужио.
(39) А они који Наше речи и доказе поричу су попут глувих који не чују, и попут немих који не говоре, и још су у тминама у којим не виде, па како да буду упућени? Кога Узвишени Бог жели у заблуди да остави - Он то и уради, а кога Он жели да упути - Он то и уради, па га води правим путем са којег не скреће.
(40) О Посланиче, реци овим вишебошцима: "Обавестите ме, ако би вам дошла Божја казна или Судњи дан чији долазак вам је обећан, да ли ћете тада тражити од неког мимо Бога да од вас отклони несреће и тешкоће које су вас задесиле, ако сте искрени у тврдњи да ваша божанства прибављају корист и отклањају штету?"
(41) Истина је да ћете тада само Бога дозивати и молити, Оног Који вас је створио, па ће Он отклонити тешкоћу која вас је задесила, и отклониће штету од вас, а Он то може, док ћете ваша божанства која Му придружујете оставити, утолико јер знате да она не користе а нити штету чине.
(42) О Посланиче, Ми смо народима пре тебе слали посланике па су их они у лаж утераливали и окренули се од онога са чиме су ти посланици дошли, а затим смо их разним тешкоћама казнили попут сиромаштва и болести како би се Господару своме покорили.
(43) А да су се они, када им је искушење од Бога дошло, Богу покорили и предали, Он би им отклонио искушење и смиловао би им се, али нису то урадили, већ су њихова срца окорела и поуку нису примали. Ђаво им је улепшао оно што раде, њихово неверство и грешење, па су устрајали на томе.
(44) Након што нису узели поуку из оног чиме су били опомињани, попут сиромаштва и болести, и нису спроводили Божје заповести, постепено смо их у пропаст одводили отварајући им врата опскрбе и дајући им богатство након сиромаштва, и здравље након болести. Пошто су се узохолили и постали задивљени оним што им је дато, изненада им је дошла Божја казна - и тада би остали збуњени и изгубили би сваку наду у оно што су прижљкивали.
(45) И последњи неверник би био искорењен, и тако би Бог казнио народ невернички, а помогао Своје посланике; и сва захвала и похвала припада Богу једином, Господару свих светова, за уништавање Његових непријатеља и помагање Његових верника.
(46) О Посланиче, реци тим вишебошцима: "Обавестите ме какво божанство ће вам вратити слух, вид, и здраво срце, ако вас Бог учини глувим, слепим и запечаћених срца па да ништа не можете да разумете?" Посланиче, размисли о томе како им објашњавамо Наше доказе и разноврсне им аргументе наводимо, а они се од свега тога окрећу!
(47) О Посланиче, реци им: "Обавестите ме, ако вам дође Божја казна изненада, без да осетите, или вам дође очевидно, зар ће задесити осим оне који су неправедни били јер нису веровали и посланике своје у лаж утеривали?"
(48) Ми наше посланике шаљемо само да би верницима радосне вести о вечној срећи која неће престати донели, и да би невернике и грешнике на Нашу жестоку казну упозорили; па ко буде у посланике веровао и добра дела чинио - такав се неће бојати онога што га у будућности чека, нити ће туговати за овосветским ужицима који су га у прошлости мимоишли.
(49) А оне који поричу Наше речи и доказе задесиће патња због тога што Богу нису били покорни.
(50) О Посланиче, реци тим вишебошцима: "Не кажем вам да су код мене Божје ризнице, па да радим са њима шта хоћу, нити вам кажем да знам недокучиво и непознато осим оно што ми да Бог да знам путем Објаве, и не кажем вам да сам анђео! Ја сам само посланик од Бога, следим само оно што ми се објављује, и не присвајам оно што није моје." Реци им: "Да ли је исти неверник који је слеп за истину и верник који види истину и у њу верује? Зар нећете размислити вашим главама, о вишебошци, о знаковима и доказима око вас?"
(51) О Посланиче, опомени овим Кур'аном оне који се боје да ће пред Господара свога окупљени бити на Судњем дану, када им мимо Њега нико корист неће моћи прибавити, нити ће бити заговорника који ће од њих штету отклонити, како би се због те опомене Бога побојали, примењујући оно што је наредио и клонећи се онога што је забранио. Такви се истински окоришћавају Кур'аном.
(52) О Посланиче, немој из твог друштва да удаљаваш сиромашне муслимане који искрено и стално Бога обожавају, и ујутру и увече! Немој да их тераш како би приволео главешине вишебожаца! Ти нећеш одговарати за ове сиромахе, већ ће их Аллах обрачунати, нити ће они за тебе одговарати. Ако би их отерао са свог места окупљања - прешао би Аллахове границе.
(53) Тако смо једне другима искушали учинивши их различитим у уделу на овом свету, како би богати неверници рекли сиромашним верницима: "Зар да овим сиромасима Аллах подари упуту мимо нас? Да је у том веровању какво добро не би нас они у њему претекли, јер ми смо они који претичу у богатству и друштвеном сталежу." Зар Аллах не познаје боље оне који су Му захвални на благодатима, па их зато упути у веровање? И зар Аллах не зна боље незахвалне па да их остави у неверству и без упуте? Свакако! Аллах боље зна!
(54) О Посланиче, када ти дођу они који верују у Наше доказе који указују истинитост онога са чим си дошао, назови им поздрав мира, из почасти према њима, и обрадуј их Аллаховом пространом милошћу. Аллах је Себи обавезао милост, из Његове неизмерне доброте, па ко од вас учини грех из незнања или лакомислености, а затим се покаје и поправи и ради добра дела - Аллах ће му опростити, јер Он прашта покајницима и милостив је према њима.
(55) Тако ти објашњавамо Наше доказе против следбеника заблуде, како би био јасан пут и метод преступника, да би сте га се клонили.
(56) О Посланиче, реци: "Мени је Бог забранио да обожавам оне које ви поред Њега обожавате. Нећу да следим прохтеве ваше обожавајући неког мимо Њега, јер ако бих следио прохтеве ваше - скренуо бих са пута истине. Тако је са сваким ко следи прохтеве и чини нешто што Бог није прописао."
(57) О Посланиче, реци тим вишебошцима: "Ја имам јасни доказ од мог Господара, и не следим страсти, а ви поричете овај доказ. Ја вам не могу убрзати казну, нити вам својевољно могу доћи са чудима која тражите. Све то је у Божјим рукама, сва власт припада само Богу, Он говори истину и по њој суди и влада, и Он најбоље раздваја између оног ко говори истину и оног ко говори лаж."
(58) О Посланиче, реци им: "Да је у мојој моћи убрзање казне коју изазивате, убрзао бих је, и тиме би било пресуђено између мене и вас, а Аллах најбоље познаје неправеднике, и зна колико треба да им да времена и када треба да их казни."
(59) Само Бог поседује ризнице недокучивог, и Он зна сва створења на копну, без обзира на то радило се о животињама, биљкама или предметима, као што зна сва створења у мору, без обзира на то радило се о животињама или биљу. Сваки лист који падне, било где, и свако зрно које је скривено у земљи, и све што је влажно или суво, записано је у јасној Књизи, Плочи помно чуваној.
(60) Само Аллах привремено узима ваше душе када заспете, и Он зна оно што сте радили током дана док сте били активни, а затим ће вас оживети након што вам је душе узео кроз сан, како бисте устали и чинили дела све док вам не дође одређени смртни тренутак. Затим ћете се Њему Једином вратити, бивајући проживљени на Судњем дану, а затим ће вас Он обавестити о ономе што сте радили у пролазном животу, и обрачунаће вас за то.
(61) Он је узвишен изнад Својих слугу са сваког аспекта онако како Њему доликује, Он управља њима, и шаље вам - о људи - племените анђеле који записују ваша дела све док не умрете, када ће вам анђео смрти и његови помоћници узети душе, и они савршено обављају оно што им је наређено.
(62) Затим ће сви они којима је узета душа бити враћени Аллаху, истинском владару, да их обрачуна за оно што су радили. Њему припада суд, и Његова се пресуда спроводи, Његов суд је праведан, и Он вас и ваша дела најбрже побројава.
(63) О Посланиче, реци тим вишебошцима: "Ко ће вас спасити опасности у коју упадате док путујете морем и копном? Њега јединог дозивате, понизно, јавно и тајно, говорећи: 'Ако нас наш Господар спаси из ове опасности бићемо Му истински захвални на благодатима које нам је дао, и нећемо другог обожавати.'"
(64) Реци им: "Аллах вас избавља из тих опасности и чува од сваке невоље, а затим Му друге придружујете када се у благостању нађете! Која је неправда већа од овога што радите?"
(65) Реци им, о Посланиче: "Узвишени Бог може да вам пошаље казну која би вам дошла изнад, попут камења, муња и поплаве, или испод вас, попут земљотреса и утеривања у земљу, или да вам срца разједини па да свако следи своје прохтеве након чега би ратовали једни против других." Размисли, Посланиче, о томе како им наводимо и објашњавамо разне врсте доказа како би схватили да си дошао са истином и да су они на заблуди.
(66) Твој народ у лаж утерује овај Кур'ан, а он је истина од Бога у коју нема сумње. Реци им, Посланиче: "Нисам задужен да вас надзирем, већ вас само опомињем пре него што вас задеси жестока казна."
(67) Свака вест има своје време, и има свој крај и коначни исход, у шта спадају и вести о томе како ћете на крају скончати. То ћете знати када будете проживљени на Судњем дану.
(68) О Посланиче, када видиш вишебошце како се исмејавају са нашим речима ти их напусти док не почну говор о нечему другом и не прођу се исмејавања са Божјим речима и доказима. Уколико ђаво учини да из заборава седнеш са њима а затим се сетиш - напусти њихово место окупљања и не седи са онима који прелазе Божје границе.
(69) Они који се боје Аллаха чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио нису одговорни за дела неправедника, али требају их одвратити од лоших дела која чине како би се и они побојали Аллаха, па почели да примењују Његове наредбе и да се клоне Његових забрана.
(70) О Посланиче, остави те незнанобошце који су веру претворили у игру и забаву и њоме се исмејавају, и које је живот на Земљи обмануо својим пролазним украсима. Посланиче, опомени људе Кур'аном како не би пропали због чињења лоших дела. Они неће мимо Бога имати савезника од којег би помоћ затражили, нити икога ко би спречио да их задеси Божја казна на Судњем дану. Уколико би покушали да се искупе и не буду кажњени, то не би било од њих прихваћено. Они су себе својим делима бацили у пропаст, на Судњем дану ће пити кључало пиће и окусиће болну патњу због неверства свог.
(71) Посланиче, реци тим вишебошцима: "Зар да обожавамо идоле поред Аллаха, оне који нам не могу корист прибавити нити од нас штету одагнати? Зар да оставимо веровање након што нас је Бог упутио, па да будемо попут онога кога су ђаволи завели и збуњеног оставили, па не може наћи прави пут, премда има другове који су на правом путу и који га позивају истини, а он се не одазива?" Реци им: "Права упута је Аллахова упута, и Аллах нам је наредио да се Њему покоримо и предамо, искрено Њега јединог обожавајући, и он је Господар свих светова."
(72) "И Он нам је наредио да намаз (молитву) обављамо на најпотпунији начин, и да се Његове казне чувамо примењивањем онога што нам је наредио и клоњењем онога што нам је забранио. Код Њега јединог ће се сви окупити на Судњем дану како би их за оно што су чинили обрачунао."
(73) Он, Узвишени, је Тај Који је створио небеса и Земљу са Истином. Када он нечему каже: "Буди." Оно бива, и Он ће на Судњем дану рећи: "Устаните." Па ће сви бити проживљени. Оно што Он каже то ће се нужно десити, и само Њему Узвишеном припада власт на Судњем дану, када ће анђео Исрафил дунути у рог по други пут. Аллах зна све невидљиво и видљиво, и Он је мудар у Свом стварању и уређивању, и детаљно зна све - и вањски и суштински, Њему је једнако познато и скривено и видљиво.
(74) Посланиче, спомени када је Аврам, мир над њим, рекао свом оцу вишебошцу Тераху: "Очићу мој, зар кипове сматраш боговима поред Аллаха? Сматрам да сте ти и твој народ који обожава идоле у јасној заблуди. Само Аллах заслужује да буде обожаван, а све остало су лажна божанства."
(75) Као што смо му показали заблуду његовог оца и народа, показали смо му пространо царство небеса и Земље, да би то користио за доказивање Аллахове једноће, и да само Аллах заслужује да буде обожаван, и да би био од чврсто убеђених да је Аллах један и свемоћан.
(76) Када паде мрак он угледа звезду и рече: "Ово је мој Господар." А када она нестаде рече: "Не волим оне који нестају, јер је истински Бог увек присутан."
(77) Када угледа Месец како излази, рече: "Ово је мој Господар." А када зађе рече: "Ако ме Аллах не упути ка монотеизму бићу од заблуделих, не спознавши Његову истинску веру."
(78) Када је угледао Сунце рече: "Ово је мој Господар, ово је веће и од звезде и од Месеца." А када зађе рече: "Народе мој, ја сам чист од онога што Аллаху придружујете."
(79) "Ја искрено исповедам веру Ономе Ко је створио небеса и Земљу без претходног примера, далеко од тога да Му ишта придружујем, ја нисам од вишебожаца који поред Њега обожавају и друга божанства."
(80) Његов народ се са њим расправљао око Аллахове једноће, и застрашивали су га њиховим киповима, а он им рече: "Зар се са мном расправљате о Аллаховој једноћи и обожавању Њега јединог, а Он ме упутио ка Њему? Ја се не бојим ваших кипова, они не могу користити ни штетити, осим ако Аллах нешто од тога одреди. Оно што Аллах хоће - то бива, Он зна све што је на небесима и на Земљи, па зар се нећете оканути неверства и обожавања лажних божанстава поред Аллаха, и зар нећете у Њега јединог веровати?"
(81) "И како да се бојим онога што обожавате поред Њега, а ви се не бојите Аллаха због вашег многобоштва - придруживања Њему онога што је Он створио, а за многобоштво немате никаквог доказа? Ко је пречи да буде сигуран и спашен, монотеисти или вишебошци? Ако знате одговор, онда следите оне који су пречи да буду спашени - вернике монотеисте."
(82) Они који верују у Аллаха и следе Његов закон не мешајући веровање са многобоштвом - само такви су сигурни и спашени и упућени; упутио их је њихов Господар.
(83) Доказ којим је Аврам савладао свој народ, а који се огледа у речима: "Ко је пречи да буде сигуран и спашен", је доказ којим смо га Ми подучили, против његовог народа. Ми уздижемо кога Ми хоћемо и на овом свету и на Будућем, а твој Господар је, доиста, мудар у Свом стварању и уређивању, и познаје Своје робове.
(84) Ми Аврама опскрбисмо сином Исаком и унуком Јаковом, и све их упутисмо на прави пут. Пре њих смо упутили Ноја, као што смо упутили и неке Нојеве потомке попут Давида, Соломуна, Јова, Јосифа, Мојсија и његовог брата Арона, нека је Аллахов мир над њима. Награда какву смо дали веровесницима због њиховог доброчинства припашће и свим осталим верницима доброчинитељима.
(85) Упутили смо и Захарија, Јована, Исуса сина Маријиног, Илију, нека је Аллахов мир над њима, и све те добре веровеснике је Аллах одабрао за посланике.
(86) Упутили смо и Јишмаела, Јелисеја, Јону и Лота, нека је Аллахов мир над њима, и све наведене веровеснике, на челу са Мухаммедом, нека је Аллахов мир и благослов над њим, смо одликовали над свим световима.
(87) Неке њихове претке, потомке и неку њихову браћу смо упутили и одабрали за слеђење правог пута, пута веровања у Аллаха Бога јединог и покорности Његовим заповестима.
(88) Та упута коју су имали - од Аллаха је, и Он упућује кога Он хоће. Да су Му друге у обожавању придружили - дела би им била поништена, јер многобоштво поништава добра дела.
(89) Ти споменути веровесници су они којима смо дали књиге, мудрост и веровесништво, па ако твој народ неће да верује у то што смо им дали - ми смо припремили друге људе који су верници и који се придржавају тога што смо дали веровеснцима: оне који ће се иселити са послаником Мухаммедом из Меке, и оне који ће им уточиште пружити у Медини, као и све оне муслимане који их буду следили у добру све до Судњег дана.
(90) Ти веровесници и њихови преци и потомци који су споменути су истински упућени па их следите и на њих се угледајте. Посланиче, реци свом народу: "Ја од вас не тражим никакву награду за достављање овог Кур'ана, већ је Кур'ан само порука и опомена свим световима, људима и џиннима (духовима), како би кренули правим, исправним путем."
(91) Незнанобошци су потценили Бога када су Његовом посланику Мухаммеду, мир над њим, рекли: "Бог ништа није објавио људима." Реци им, Посланиче: "А ко је објавио Тору Мојсију, као светлост и упуту његовом народу? Јевреји су је писали у дефтерима, и пред људима су испољавали онај део који одговара њиховим прохтевима, док су скривали оно што им не одговара, попут описа Мухаммеда, мир над њим. И ви, Арапи, поучени сте Кур'ану, који нисте знали, ни ви ни ваши преци." Реци им, Посланиче: "Бог га је објавио!", а затим их остави у њиховом незнању и њиховој заблуди док им смрт не дође.
(92) О Веровесниче, овај Кур'ан је књига коју смо ти објавили, и он је благословљен, потврђује претходне небеске књиге и упозорава Меканце и остале људе, на истоку и западу, на Божју казну, не би ли Правим путем кренули. А они који истински верују у Будући свет, такви верују у овај Кур'ан и раде по њему, и воде рачуна о својој молитви - обављају је извршавајући све оно што је обавезно и похвално, и то у прецизираним временима.
(93) Нико није већи неправедник од онога ко лажно приписује нешто Богу па говори: "Бог није ништа објавио људима." Или каже: "Бог ми је објавио." А у ствари му ништа није објавио, или: "Ја ћу објавити нешто попут Кур'ана којег је Бог објавио." О Посланиче, када би видео ове неправеднике у смртним мукама док их анђели кажњавају и ударају, говорећи им корећи их: "Избаците своје душе јер ми ћемо их узети! Данас ћете бити кажњени понижавајућом казном због тога што сте о Богу лажи говорили тврдећи да сте веровесници који имају објаву, и тврдећи да можете доћи са нечим попут онога што је Бог објавио, и због вашег охолог одбијања веровања у Његове речи и доказе." Да их видиш - видео би страхоту!
(94) Рећи ће им се на Дан проживљења: "Данас сте нам дошли појединачно, без иметка и власти, као што сте рођени и први пут, боси, голи и необрезани. Ви сте, против своје воље, на пролазном свету оставили све што смо вам дали, и данас не видимо оне богове за које сте мислили да су посредници између вас и Аллаха, и да заслужују да буду обожавани поред Аллаха! Везе међу вама су покидане, и нестало је оно за шта сте мислили да ће се заузимати за вас и да су саучесници са Аллахом и да заслужују обожавање.
(95) Само Бог чини да се распукне зрно, из којег излазе усеви, као што чини и да се распукне кошпица, из које израсте палма. Он из неживог ствара живо, као што из капи семена ствара људе и животиње, и из живог ствара неживо, као што семе течности ствара од човека и јаје од кокошке. Онај Ко све то ради јест Бог, Онај Који вас је створио, па зашто, о незнанобошци, бежите од истине, иако посматрате Његово величанствено стварање?
(96) Он, Узвишени, је Тај Који чини да светлост зоре распори тмину ноћи, и Он је ноћ учинио смирајем за људе, у њој се смирују и одмарају од тражења опскрбе. Он је Тај Који је учинио да Сунце и Месец теку на тачно прецизиран начин, и све наведено спада у Аллахово величанствено стварање и одређење Силнога Који апсолутно познаје Своја створења и оно што је добро за њих.
(97) О потомци Адамови, Он Узвишени вам је створио звезде на небу како бисте их користили за оријентацију док путујете на мору и копну, а Ми смо објаснили доказе који указују на Нашу моћ људима који размишљају о њима, и само такви ће се њима истински да се окористе.
(98) Он, Узвишени, вас је створио од једног човека - вашег оца Адама, и ваше стварање је започео тако што је вашег оца Адама створио од иловаче, а затим је вас створио од Адама. Он је створио материце ваших мајки у којима сигурно и мирно боравите, и створио је место вашег похрањења из којег касније излазите попут кичми ваших очева. Ми смо објаснили речи и доказе за људе који разумеју Божји говор.
(99) Он, Узвишени, с неба спушта воду у виду кише којом чини да никну разне врсте биљака: зеленило у којем даје да зрневље буде једно над другим, попут класова, и из заметка палми чини да изађу плодови који су близу тако да их може дохватити и онај који седи и онај који стоји, и Он формира вртове грожђа, као што формира маслину и нар тако да им лишће буде слично а плодови различити. Погледајте, о људи, у плодове када се тек појаве, затим када сазрију, јер доиста су у томе јасни докази Аллахове моћи онима који верују у Аллаха, јер такви узимају поуку из ових доказа.
(100) Незнанобошци су духове поред Бога обожавали, јер су поверовали да они могу корист донети или штету учинити. Бог, Једини, створио их је, и Он је пречи да буде обожаван, само Он и нико други. Неверници су Богу приписали синове и кћери, као што су Јевреји рекли да је Узејр Божји син, и као што су хришћани рекли да је Исус Божји син, и као што су незнанобошци рекли да су анђели Божје кћери. Узвишен је Бог и веома далеко од онога што Му заблудели приписују!
(101) Он, Узвишени, је Створитељ небеса и Земље без претходног примера, па како да Му се припише дете кад нема жену? Он је све створио и све зна, ништа Му скривено није!
(102) О људи, Онај Који поседује таква својства је ваш Господар, и немате другог Господара мимо Њега, нити ико заслужује да буде обожаван мимо Њега. Он је све створио па само Њега обожавајте! Само Он заслужује обожавање и Он све чува!
(103) Њега не може поглед обухватити, док Он, Узвишени, докучује људске видове, и Он је благ према Својим добрим робовима и детаљно их познаје.
(104) О људи, дошли су вам јасни докази од вашег Господара, па ко о њима промисли и схвати их, а затим им се покори - у своју корист то чини, а ко слеп за њих буде и о њима не промишља нити им се покорава - само себи штети. Ја нисам тај који вас надзире и побројава ваша дела, већ сам само посланик мог Господара, а Он је Тај Који вас надзире.
(105) Као што смо навели различите доказе који указују на Аллахову моћ, тако наводимо и различите доказе који указују на обећану награду, претњу или опомену. Вишебошци ће рећи: "Ово није Објава, ово си научио од следбеника Књиге." И наводимо различите доказе како би људима објаснили истину, и то онима који су верници, који следе Мухаммеда, нека је Божји мир и благослов над њим, јер они су ти који прихватају и следе истину.
(106) Посланиче, следи истину која ти се објављује од твог Господара! Нико не заслужује да буде обожаван мимо Њега Узвишеног! Немој своје срце замарати пркосним неверницима, Бог ће им пресудити.
(107) Да Аллах хоће, они никог не би поред Њега обожавали, а тебе нисмо учинили оним ко их надзире и побројава њихова дела, нити си ти њихов чувар, већ си посланик и твоје је само да доставиш истину.
(108) О верници, немојте да вређате кипове које вишебошци обожавају поред Аллаха, иако су ти кипови нешто најпрезреније и заслужују да буду вређани и критиковани, да не би вишебошци вређали Аллаха охолећи се и не знајући шта Њему Узвишеном доликује. Као што је њима улепшана заблуда у којој се налазе тако смо свакој заједници њихова дела представили лепим, било да су добра или лоша, па су чинили оно што смо им улепшали, а затим ће се Аллаху вратити на Судњем дану и Он ће их обавестити о ономе што су на пролазном свету радили, и за то ће да их обрачуна.
(109) Вишебошци се заклињу Аллахом најчвршћим заклетвама којима се могу заклети: "Ако им Мухаммед дође са чудом од Аллаха којег они траже, повероваће у то чудо." Реци им, Посланиче: "Не поседујем ја чуда па да долазим са њима кад ја хоћу, већ је све то од Аллаха, Он их шаље када Он хоће." Да ли мислите, о верници, да ће они веровати ако им дођу чуда и докази које траже? Напротив, остаће на свом пркосу и порицању, јер они не желе упуту.
(110) Ми њихова срца и њихове очи окрећемо на начин да њихова срца спречавамо да прихвате упуту, а њихове очи да виде упуту, као што смо их први пут спречили, због њиховог ината, да поверују у Кур'ан. Оставили смо их да збуњени лутају у њиховој заблуди и њиховој непокорности против њиховог Господара.
(111) Да смо им дали оно што траже спуштајући им анђеле да их посматрају и да са њима мртваци разговарају и обавесте их о истинитости онога са чим си дошао, и да смо им сакупили сва чуда која су предлагали тако да их јасно очима виде - они не би поверовали у оно са чим си дошао Мухаммеде, осим онога кога Аллах упути. А већина њих не зна то, па не прибегавају Аллаху да их Он упути.
(112) Као што смо тебе искушали непријатељством ових вишебожаца, искушали смо и све веровеснике пре тебе тако што смо сваком од њих учинили непријатеље међу људима и џиннима (демонима) који једни другима сумње убацују и заблуду улепшавају како би их преварили. Да Аллах хоће, они то не би чинили, али је Он хтео да их искуша на тај начин; па их пусти и пусти неверство и заблуду које измишљају. Немој на њих обраћати пажњу.
(113) И да би срца оних који не верују у Будући свет била склона сумњама које они једни другима убацују, тако да их прихвате и почине грехе своје.
(114) О Посланиче, реци тим вишебошцима који друге поред Бога обожавају: "Да ли је разумно да прихватим неког мимо Бога за судију између мене и вас? Бог је Тај Који вам је дао Кур'ан, да вам на најбољи начин све појасни!" Јевреји којима је Бог дао Тору и хришћани којима је Бог дао Јеванђеље знају да је Кур'ан који је објављен теби да садржи истину, јер у својим књигама налазе доказе у вези тога, па никако не сумњај у оно што ти се објављује.
(115) Кур'ан је достигао врхунац истине у обавештењима о догађајима, и правди у прописима! Нико не може Аллахове речи да измени, Он чује и зна оно што Његове слуге говоре, и казниће сваког ко настоји да промени Његове речи.
(116) О Посланиче, ако би претпоставили да се ти покориш већини становника Земље - они би те од Божје вере одвратили. Бог је дао да истина буде код мањине становника Земље, јер већина само следи страсти и пука мишљења без доказа, и мисле да их њихова божанства приближавају Богу, а то су само њихове лажи.
(117) О Посланиче, доиста твој Господар најбоље зна ко је скренуо са Његовог пута а ко иде Његовим путем, и Њему ништа није скривено.
(118) О људи, једите оно при чијем клању је споменуто Божје име, ако истински верујете у Његове јасне доказе.
(119) О верници, шта вас спречава да једете оно при чијем клању је споменуто Аллахово име? Он вам је објаснио оно што вам је забранио па то морате оставити осим ако сте принуђени, јер нужда је разлог дозволе забрањеног. Многи вишебошци удаљавају своје следбенике од истине својим поквареним мишљењима, јер су незналице, па дозвољавају оно што је Аллах забранио попут стрвине и других ствари, и забрањују оно што је Аллах дозволио попут бехире, весиле, хама и других врста стоке. О Посланиче, доиста твој Господар најбоље зна оне који прелазе Његове границе, и Он ће их казнити за то.
(120) О људи, оставите грехе, и јавне и тајне, јер они који чине грехе ће код Аллаха добити оно што су заслужили.
(121) О муслимани, немојте јести оно при чијем клању није споменуто Аллахово име, било да је споменуо нечије друго име или не, јер је конзумирање таквог меса грех према Аллаху. Ђаволи убацују сумње својим штићеницима како би се са вама расправљали око једења стрвине, а ако им се покорите у тим сумњама које воде томе да сматрате дозвољност једења стрвине - бићете вишебошци исто као и они.
(122) Да ли је исти онај који је, пре упуте, био духовно мртав због неверства, незнања и греха, па смо га оживели упућујући га ка истинској вери, знању и покорности Богу, као онај који је и даље у тминама неверства, незнања и греха из којих никако не може изаћи и збуњен је око избора правог пута? Као што су овим вишебошцима улепшани многобоштво, једење стрвине и расправљање служећи се неистином, тако је и осталим неверницима улепшано њихово чињење греха, да би на Судњем дану добили заслужену болну казну.
(123) Као што су великани вишебожаца Мекке одвраћали од Аллаховог пута, тако смо у сваком народу дали главешине који плету сплетке ради позивања на ђавољев пут и ратовање против посланика и њихових следбеника. У стварности, њихове сплетке и замке ће се њима вратити, али они то не осећају јер су незналице и следбеници својих прохтева.
(124) Када главешинама неверника дођу речи и докази које је Аллах објавио Свом веровеснику они кажу: "Нећемо веровати све док нам Аллах не да исто оно што је дао веровесницима, веровесништво и посланство." Па им Аллах одговара да Он боље зна ко је достојан посланства и терета које оно за собом носи, да би таквима дао посланство и веровесништво. Ове силнике ће стићи понижење због њиховог охолог одбијања истине и биће жестоко кажњени због њихових сплетки.
(125) Кога Аллах хоће да упути на прави пут рашири му прса и припреми га за прихватање Ислама, а кога жели да понизи и у заблуди остави учини му прса тескобним према истини тако да је немогуће да истина уђе у његово срце као што је немогуће да се сам попне на небо. Као што Аллах даје овакво тескобно стање заблуделима на овом свету, тако им припрема казну на Будуђем свету.
(126) Ова вера коју смо ти прописали, Посланиче, представља Аллахов прави пут. Ми смо објаснили речи и доказе онима који поседују свест и разумеју оно што им од Аллаха долази.
(127) Њих чека Кућа спаса, место у којем ће бити сачувани свега неугодног, а то је Рај. Аллах ће им Своју помоћ пружити као награду за добра дела која су чинили.
(128) О Посланиче, спомени Дан када ће Бог сакупити људе и џинне, а затим им рећи: "О скупино џинна (духова), многе људе сте у заблуду одвели, одвраћајући их од Божјег пута." На то ће одговорити њихови следбеници међу људима: "Господару наш, свако од нас је имао користи од оног другог, па је уживао у томе што му се човек покорава, а човек је уживао у испуњавању својих прохтева, и стигли смо до рока којег си нам одредио. Ово је Судњи дан." Бог ће рећи: "Ватра ће ваше боравиште бити, у њој ћете вечно боравити, осим оног периода од проживљења из гробова до уласка у Пакао, који је изузетак из вечне патње у ватри." О Посланиче, доиста је твој Господар мудар у Свом одређивању и уређивању, и Он зна Своје слуге, и зна оне који заслужују казну.
(129) Као што смо учинили да неки џинни (духови) овладају неким људима и у заблуду их одведу, тако сваког неправедника препуштамо другом неправеднику који га наводи на зло и одвраћа од добрих дела, а то је казна за грехе које чине.
(130) Ми ћемо на Судњем дану рећи: "О скупино људи и џина (духова), зар вам нису долазили посланици међу вама који су вам казивали Божје речи и доказе које им је Бог објављивао, а који су вас упозоравали на овај Судњи дан?" Они ће рећи: "Јесу, данас сведочимо против себе да су нам посланици доставили истину, и потврђујемо овај дан, али ми смо Твоје посланике угонили у лаж, и порицали смо овај Судњи дан." Њих је овосветски живот обмануо својим украсима и пролазним ужицима, и они ће потврдити да су били неверници на овом свету, неверници у јединог истинског Бога и Његове посланике, и ништа им тада њихово признање и веровање неће користити, јер ће бити прекасно.
(131) Аллах је слао посланике људима и џиннима како нико не би био кажњен због греха а да му претходно није послат посланик и достављен позив истине. Аллах ниједан народ не би казнио осим након што би им послао посланика а они и поред тога устрајавали у својој заблуди.
(132) Сваком од њих ће припасти одређени степени сходно њиховим делима, тако да неће бити исти онај ко је пуно зла чинио и онај ко је мало зла чинио, нити ће бити исти следбеник и слеђени, нити ће имати исту награду сви они који чине добра дела. Твој Господар није немаран према ономе што су радили, већ све савршено зна и обрачунаће их за њихова дела.
(133) О Посланиче, твој Господар је апсолутно независтан од Својих слугу, не требају Му ни они ни њихова богослужења, нити Му штети њихово неверство. Међутим, и поред Његове независности, Он је милостив према њима, и да Он хоће да вас уништи, о грешници, све би вас искоренио неком Својом казном, и створио би после вас људе који ће у Њега да верују и да Му се покоравају, као што је и вас створио од људи који су били пре вас.
(134) О неверници, оно чиме вам се прети ће сигурно доћи, проживљење, окупљање, обрачун и казна, и нећете побећи од вашег Господара, јер Он вама влада и Он ће вас Својом казном казнити.
(135) О Посланиче, реци: "Народе мој, останите на вашем путу, на вашем неверству и на вашој заблуди; ја сам над вама успоставио доказ и свако ваше оправдање немогућим учинио достављајући вам јасну истину. Не марим за ваше неверство и вашу заблуду, ја ћу бити постојан на истини, а ви ћете видети коме ће припасти победа на овом свету и ко ће наследити Земљу, и коме ће припасти победа на Судњем дану. Вишебошци неће победити ни на овом свету ни на Будућем, већ ће пропасти макар постигли одређена материјална уживања на овом свету."
(136) Вишебошци су измислили верски пропис по којем један део онога што им Аллах даје од усева и стоке одвоје за Аллаха, а један део за своје идоле и кипове. Оно што су одвојили за своје идоле не стиже до оних за које је Аллах прописао да треба стићи, попут сиромаха, а оно што су одвојили за Аллаха у ствари улажу на своје идоле. Ружно је како они суде!
(137) Као што је ђаво вишебошцима улепшао овај неправедни пропис, тако су ђаволи многим вишебошцима улепшали убијање њихове деце из страха од сиромаштва, како би их тим чином уништио, јер је то убијање невиног живота које је Аллах забранио, и како би им верске прописе помешали тако да не знају шта је Божји пропис, а шта није. Да је Бог хтео, они то не би радили, али је Он то одредио из величанствене мудрости, па их пусти, о Посланиче, и њихове измишљотине на рачун Бога, јер ти то ништа не штети, и препусти њихов случај Богу.
(138) Вишебошци кажу да ова стока и ови усеви су забрањени и једу их само они које они одреде - служитељи кипова и други, измишљајући тиме лажне прописе, а ову стоку је забрањено јахати и товарити, попут бехире, са'ибе и хама, док је ова стока специфична по томе да се при њеном клању не спомиње Аллахово име већ име њихових кипова. Све то су њихове лажи на рачун Аллаха, и Он ће их казнити због тога.
(139) И кажу: "Оно што је у утробама ових врста стоке: са'ибе и бехире - ако се роди живо, дозвољено је нашим мушкарцима а забрањено женама, а ако се роди мртво онда су и мушкарци и жене у томе једнаки." Аллах ће их казнити због тих измишљених прописа онако како заслужују. Он је мудар у Свом прописивању закона и уређивању Својих створења, и Он их све савршено познаје.
(140) Пропали су они који убијају своју децу из малоумности и незнања, и који произвољно забрањују неке врсте стоке коју им је Бог дао, приписујући те измишљене прописе Богу. Такви су далеко од правог пута и никако да њиме крену.
(141) Аллах је Тај Који је створио вртове простране по Земљи, са биљем које има стабло и са биљем које нема стабло, и Он ствара палме и разне усеве чији плодови су различитих облика и укуса, и Он је створио маслину и шипак сличних листова а различитих укуса. О људи, једите од плодова њихових када роде, и дајте обавезну милостињу на дан жетве и бербе, и не прекорачујте границе Аллаховог закона по питању јела и удељивања, јер Аллах не воли оне који Његове границе прекорачују. Онај Који је све то створио је то и дозволио Својим верницима тако да вишебошци немају право да га забрањују.
(142) Он је за вас створио стоку од које нека служи за ношење терета, попут одраслих камила, а неке не служе за то, попут малих камила, оваца и коза. О људи, једите оно чиме вас је Аллах опскрбио и што вам је дозволио, и не следите ђавоље стопе дозвољавајући оно што је Он забранио и забрањујући оно што је Он дозволио, као што то раде вишебошци. Доиста вам је ђаво јасни непријатељ, јер жели да Аллаху непокорни будете чинећи наведене ствари.
(143) Бог вам је створио осам врста стоке: мушко и женско од оваца и коза (и од крава и камила), па реци, о Посланиче, тим вишебошцима: "Да ли је Бог забранио мушку младунчад јер су мушка?" Ако одговоре потврдно реци: "Па зашто онда забрањујете женску младунчад?" И питај их: "Или је забранио женску младунчад јер су женска?" Па ако одговоре потврдно реци: "Па зашто онда забрањујете мушку младунчад?" И питај их: "Или је забрањено све што носе утробе женки, и мушко и женско младунче?" Па ако одговоре потврдно реци: "Зашто онда раздвајате мушку младунчад од женске забрањујући некад мушку а некад женску? Реците ми, о вишебошци, који вам је доказ за то, ако истину говорите тврдећи да је забрана тога дошла од Бога."
(144) Остатак наведених осам врста су: мушко и женско од камила и крава. О Посланиче, реци вишебошцима: "Да ли је Бог забранио то што тврдите због мушког или женског пола, или због тога што је то плод утробе? И да ли сте, о вишебошци, били присутни када вам је Бог опоручио забрану тога што тврдите да је забрањено од ове стоке? Нико није већи неправедник и злочинац од оног ко Бог потвара приписујући Му забрањивање онога што Он није забранио, да би људе одвео са правог пута, јер нема исправно знање на које се ослања. Доиста Бог неће упутити неправеднике који на Њега лажи измишљају!
(145) О Посланиче, реци: "У ономе што ми је Аллах објавио не налазим да је забрањено осим онога што је умрло без клања, затим текуће крви, свињског меса - које је нечисто, или оно што је заклано у нечије друго мимо Аллаховог имена, попут онога што је жртвовано киповима. Кога нужда наведе да једе нешто од наведених забрањених ствари, без да жели тиме да се наслађује и или да прелази границе нужде - такав нема греха. Доиста твој Господар прашта ономе ко је присиљен и милостив је према њему.
(146) И јеврејима смо забранили све животиње чији прсти нису одвојени - попут камила и нојева (који има један велики прст и један мали за разлику од већине птица које имају четири прста), и забранили смо им лој крава и оваца осим оног који је закачен за њихова леђа и којег носе њихова црева, или оног који је помешан са костима попут стражњег дела и бока. Тиме смо их казнили због њихове неправде, и Ми истину говоримо у свему о чему обавештавамо.
(147) О Посланиче, ако у лаж угоне тебе и оно са чим си дошао од свог Господара, реци им, подстичући их да прихвате истину: "Доиста је ваш Господар милостив и зато не жури да вас казни." И реци им, упозоравајући их: "Његову казну нико не може одагнати од оних који чине грехе када Он одлучи да их казни."
(148) Многобошци ће рећи, правдајући своје многобоштво Аллаховом вољом и Његовим одређењем: "Да је Аллах хтео да ми и наши преци не чинимо многобоштво - ми га не бисмо чинили, и да је Аллах хтео да не забранимо себи оно што смо забранили - ми га не бисмо забранили." Такве ништавне доказе су наводили и порицатељи посланика пре њих, па су говорили: "Да је Аллах хтео да их не угонимо у лаж - ми их не бисмо угонили у лаж." И устрајали су на том порицању све док нису искусили Нашу казну коју смо на њих спустили. О Посланиче, реци тим многобошцима: "Да ли имате доказ да је Аллах задовољан да Му друге придружујете и да дозвољавате оно што је Он забранио? Ваше дело није доказ да је Он тиме задовољан вама, ви у томе следите само претпоставке које вам ништа неће користити и ви сте само лажови."
(149) О Посланиче, реци многобошцима: "Ако немате других мимо ових слабих доказа, Бог има категорички доказ који прекида сва ваша оправдања и побија ваше претпоставке за које се вежете. Да је Бог хтео да све вас упути ка истини - Он би вас упутио."
(150) О Посланиче, реци тим вишебошцима који забрањују оно што је Аллах дозволио и тврде да је Аллах то забранио: "Доведите ваше сведоке који ће сведочити да је Аллах забранио ове ствари." Ако буду посведочили без знања немој им веровати, јер је то лажно сведочанство. И немој следити прохтеве оних који суде по својим страстима, они су Наше речи и доказе у лаж угонили кад су забранили оно што им је Аллах дозволио. И немој следити оне који не верују у свог Господара, који Му друге приписују, јер такав није достојан да буде слеђен.
(151) О Посланиче, реци људима: "Дођите да вам кажем оно што је Бог забранио: забранио вам је да Му друге поред Њега обожавате, и да се према родитељима лоше односите, и да вашу децу убијате због сиромаштва - Ми опскрбљујемо и вас и њих - и забранио вам је да се разврату приближавате, јавно и тајно, и да људско биће убијете осим са правом, као што је смртна казна за случајеве одређене исламским верозаконом. Ово споменуто вам Бог опоручује како бисте схватили Његове наредбе и забране."
(152) "И Аллах вам је забранио да са иметком сирочета поступате осим онако како је добро за њега, све док не одрасте и постане разборита особа, и забранио вам је закидање при мерењу тежине или запремине робе чиме вам наређује да будете праведни при купопродаји. Он никог не задужује преко његових могућности, и не кажњава за ситне неправилности при мерењу од којих се човек не може сачувати. И забранио вам је да неисправно говорите при обавештавању о нечему или при сведочењу, као када неко то чини због наклоности према рођаку или пријатељу, и забранио вам је да прекорачујете завете дате Аллаху или дате људима Аллаховим именом. Све то су Аллахови чврст прописи како бисте водили бригу о својој завршници и полагању рачуна."
(153) "И забранио вам је да идете путевима који воде заблуди, и наредио вам је да се држите правог пута, којег је Бог одредио. Путеви заблуде воде вашем разједињавању и удаљености од истине. Бог вам опоручује слеђење правог пута како бисте се Његове казне сачували, чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио."
(154) Након наведеног, Аллах спомиње да је објавио Мојсију целу Тору као благодат и награду Мојсију за његова дела. У Тори је било објашњење за све што је потребно да знају о вери и оно што указује на истину и милост. Аллах им је послао Тору како би веровали у сусрет са Господаром својим на Судњем дану па да се припреме за тај сусрет чињењем добрих дела.
(155) Овај Кур'ан је књига коју смо објавили, у њему је велики благослов због тога што садржи овосветске и верске користи. Зато следите оно што је у њему објављено и чувајте се кршења тога, како би вам милост била указана.
(156) О арапски вишебошци, да не бисте рекли: "Аллах је објавио Тору јеврејима и Јеванђеље хришћанима пре нас, а нама није објавио никакву књигу, и ми не знамо читати њихове књиге, које су на њиховом језику."
(157) И да не бисте рекли: "Да је Аллах нама објавио књигу као што је објавио јеврејима и хришћанима ми бисмо боље поступали од њих." Дошла вам је књига од Бога коју је Он објавио посланику који је вама послат - Мухаммеду, нека је над њим Божја милост и благослов, на вашем језику. У томе је јасан доказ и путоказ ка истини, и милост за људе, па немојте се правдати ништавним оправдањима, а нико није већи неправедник од онога ко Божје речи и доказе угони у лаж и од њих се окреће. Ми ћемо жестоко казнити оне који се окрећу од Наших речи и доказа и увешћемо их у Пакао!
(158) Порицатељи само чекају да им дође анђео смрти и његови помоћници да им душе узму на овом свету, или да дође твој Господар на Судњем дану на Будућем свету да међу њима пресуди, или да им дођу неки знакови Господара твог који указују на наступање Судњег дана. Када дођу знакови твог Господара који указују на наступање Судњег дана - попут изласка Сунца са запада - неверницима неће користити ако постану верници, нити ће вернику бити од користи ако тада почне чинити нека добра дела која пре тога није чинио. Већ ће му користити само она дела која настави чинити након изласка Сунца са запада а радио их је и пре тог догађаја. Реци, о Посланиче, тим вишебошцима порицатељима: "Чекајте једну од ових ствари, а и ми ћемо чекати!"
(159) Доиста они Јевреји и хришћани који су своју веру распарчали узимајући један део а остављајући други, и који су се у разне скупине поделили немају ништа са тобом, о Посланиче, и ти си чист од њихове заблуде. Твоје је само да их упозориш, а Аллаху препусти њихов случај. Затим, на Судњем дану, Он ће их обавестити о ономе што су радили на овом свету и даће им оно што су заслужили.
(160) Сваки верник који на Судњем дану дође са добрим делима - Аллах ће му их удесетостручити, а ко дође са лошим делима - биће кажњем за то дело сходно његовој тежини али без умногостручавања. Њима на Судњем дану неће бити учињена неправда ни кроз умањивање заслужене награде ни кроз увећавање заслужене казне.
(161) О Посланиче, реци тим вишебошцима порицатељима: "Мене је мој Господар упутио на прави пут, пут вере која доноси добробити и овог и Будућег живота. То је вера Аврамова, истинита, и Аврам никада није био вишебожац."
(162) О Посланиче, реци: "Молитва моја и обреди моји су само у име Аллаха и само Његовим именом, и мој живот и моја смрт припадају Њему, Господару свих створења, Једином Богу."
(163) "Он, Узвишени, нема судруга, и нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Бог ми је наредио овај чисти монотеизам који нема примеса многобоштва, и ја сам први припадник ове заједнице који Му се предаје."
(164) О Посланиче, реци тим вишебошцима: "Зар неког поред Аллаха да тражим за господара а Он, Узвишени, је Господар свега? Он је Господар ваших божанстава која поред Њега обожавате! Недужан човек неће носити туђи грех, а затим ћете се само вашем Господару вратити на Судњем дану, и Он ће вас обавестити о ономе о чему сте се на овом свету разилазили кад је у питању вера."
(165) Аллах је Тај Који је учинио да једни друге смењујете на Земљи, како би је изградили, и Он је једне над другим одликовао у изгледу, опскрби и другим аспектима, како би вас искушао оним што вам је дао. О Посланиче, доиста твој Господар брзо кажњава, а све што ће доћи близу је, и Он доиста много прашта ономе ко се каје и милостив је према њему.