(1) О кур’анским скраћеницама смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Ово су речи часног и узвишеног Кур’ана, који је објавио Узвишени Бог и у њему објаснио исправно веровање и прописе верозакона.
(2) Кад им на Судњем дану буде јасно да су на пролазном свету били у заблуди, да су веровали у неистину, неверници ће да зажале.
(3) Посланиче, пусти порицатеље нека једу, пију и нека се наслађују овоземаљским, пролазним ужицима који им уливају дугу наду и одвраћају од веровања и чињења добрих дела. Знаће они у какву ће невољу да се увале кад буду враћени Господару.
(4) Ми смо градове и села чији су становници били неправедници уништавали управо онда кад би дошао њихов крај, ни пре ни после.
(5) Нека неправедници не буду обманути тиме што им Бог даје времена. Онда кад је одређено, одређени народ биће уништен.
(6) Мекански многобошци су говорили Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост: “Еј ти који тврдиш да ти се објављује Књига, тврдећи то ти се понашаш као што се луди људи понашају!”
(7) Зашто нам не доведеш анђеле да ти посведоче ако истину говориш да си послани пророк и да ћемо бити кажњени?
(8) Побијајући овај захтев неверника, Господар је рекао: “Анђеле шаљемо у складу с мудрошћу која то изискује, и то онда кад дође време да одређени народ буде кажњен. Уколико пошаљемо анђеле да их униште као невернике, нећемо им дати рока, него ћемо тренутно да их уништимо.”
(9) Ми, уистину, Кур’ан објављујемо Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, књигу која садржи опомену људима, и заиста ћемо Ми над њим бдети, тј. чуваћемо га од додавања и одузимања, мењања и искривљавања.
(10) Веровесниче, пре тебе слали смо посланике неверничким заједницама, али они су их у лаж утеравали. Дакле, ти ниси први посланик кога његов народ сматра лажовом.
(11) Неверничким заједницама ниједан посланик није дошао, а да га нису прогласили лажовом и да га нису исмејавали.
(12) Као што смо порицање увели у срце претходних народа, тако ћемо га увести у срце меканских вишебожаца, тим пре јер главе окрећу и пркосе истини.
(13) Они неће да поверују у Књигу која је објављена Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, а зна се да је Господар кажњавао народе који су порицали оно што су им посланици њихови доносили. Нека они који поричу узму поуку из твог посланства.
(14) Кад би Узвишени Бог дао да се пркосници, на темељу јасних и непобитних доказа, увере у истину, и да им на небу отвори капију кроз коју би се успињали, они опет не би поверовали.
(15) Дакле, не би поверовали, него би рекли: “Онемогућени смо да видимо! Ово што видимо јесте чаролија, и ми смо опчињени!”
(16) На небу смо величанствена сазвежђа створили како би се људи према њима управљали на путовањима, на мору и на копну. Украсили смо их како би била показатељ Божје моћи.
(17) Свевишњи Бог сачувао је небо од сваког ђавола, који је удаљен од Божје милости.
(18) Оног ђавола који крадом прислушкује небеске вести стигне светлица и уништи га.
(19) Земљу смо прострли, да би људи на њој живели, и по њој чврсте планине разбацали, како се не би потресала. Такође, на Земљи смо учинили да расте биље, онолико колико треба и оно које треба, у складу с Нашом мудрошћу.
(20) Људи, створили смо на Земљи храну и пиће, који су вам на располагању све док живите. Ми хранимо људе и животиње, а не ви.
(21) Једино Ми стварамо све чиме се користе људи и животиње. Оно што дамо, дамо у одређеној мери, сходно Нашој мудрости и хтењу.
(22) Ми стварамо кишу у нагомиланим облацима, и ви ту воду, коју вам спуштамо, не можете да похраните у Земљи у виду река и бунара – Ми то чинимо.
(23) Ми ћемо мртве да проживимо након смрти, као што живима, онда кад им дође час смртни, узимамо душе. Ми смо вечни, Ми ћемо да наследимо Земљу и све што се на њој налази.
(24) Ми знамо ко се пре вас родио и умро, а знамо и ко ће се после вас родити и умрети. Ништа нам од тога није скривено.
(25) Посланиче, твој Господар ће све људе да сабере на Дану судњем, како би добре наградио, а злочесте казнио. Он мудро одређује. Он све зна и ништа Му не промиче.
(26) Ми смо створили Адама од суве иловаче, тј. од блата чији се мирис променио услед дугог стајања.
(27) А пре него што ћемо створити Адема, створили смо духове од ватре ужарене.
(28) Сети се и спомени, веровесниче, кад се Господар обратио анђелима, а и Сотона је био с њима заједно: “Ја ћу да створим човека од суве иловаче, тј. од блата чији се мирис променио услед дугог стајања...”
(29) И кад му дам лик и у њега удахнем душу коју сам створио, ви му се поклоните, покоравајући се тиме Мени и исказујући поштовање Адаму!
(30) Анђели су спровели ову Божју заповед, сви, нико није изостао...
(31) Али Сотона, који је био с анђелима, али не и један од њих, није се поклонио Адаму.
(32) “Зашто се ниси покорио с анђелима, који су послушали Моју заповест?” Упитао је Бог Сотону.
(33) Сотона је, охолећи се, одговорио: “Не приличи ми да се поклоним човеку кога си створио од блата устајалог!”
(34) Тад је Бог протерао Сотону из Раја, и удаљио га од Своје милости.
(35) И рекао му је да ће да остане у проклетству до Судњег дана.
(36) Сотона рече: “Господару мој, дај ми времена, немој ме усмртити до Смака света!”
(37) “Ето, бићеш један од оних којима ћу дати рок”, Бог рече.
(38) Даћу ти рок до првог дувања у рог, до тренутка кад ће помрети све што постоји.
(39) Сотона рече: “Боже, због тога што си ме у заблуду одвео, ја ћу људима на Земљи пороке лепим приказивати, и зацело ћу их одводити с Правог пута!”
(40) “Али нећу моћи завести Теби одане вернике”, рече Сотона.
(41) Бог је рекао: “Ове ћу се истине Ја држати”, а то значи: ово је пут који Мени води.
(42) Ти, Сотоно, нећеш имати никакве власти над оним Мојим верницима који буду искрени и Мени одани, већ ћеш једино моћи да заводиш оне залутале.
(43) Пакао ће да буде место одредишта за Сотону и за све оне који га буду следили.
(44) Пакао има седам капија и кроз сваку ће капију проћи одређен број Сотонових следбеника.
(45) Они који су се Бога бојали, па су извршавали верске наредбе, а сустезали су се од оног што им је било забрањено, они ће у Рајским баштама поред извора бити.
(46) Пре него што у Рај ступе, њима ће бити речено: “Уђите у Рај сигурни, страха и сваког недостатка ослобођени!”
(47) И Ми ћемо злобу, непријатељство и мржњу из груди њихових да одстранимо, па ће као браћа на диванима седити и једни у друге ће гледати.
(48) У Рају их неће дотицати умор. Они из Раја неће бити изведени, него ће у њему заувек остати.
(49) Посланиче, обавести људе да сам Ја Онај Који прашта покајницима, и да сам према њима милостив.
(50) И обавести их да је Моја казна веома болна, па нека се покају да би Мој опрост заслужили и Моје се казне сачували.
(51) Посланиче подучи људе о Авраму, мир над њим, коме су анђели донели радосну вест да ће добити сина и вест да ће Лутов народ бити уништен.
(52) Анђели су ушли код Аврама и поздравили су га Божјим миром, а он им је узвратио на лепши начин. Затим им је понудио печено теле, мислећи да се ради о људима. Пошто нису хтели да једу, Аврам је рекао: “Ми смо вас се уплашили.”
(53) „Не плаши се!“ Казаше, „доносимо ти радосну вест, имаћеш сина који ће да буде учен.“
(54) Чудећи се тој радосној вести, коју су донели анђели, Аврам упита: “Ја сам остарао и онемоћао, па како је могуће да сад добијем дете?”
(55) Анђели изасланици рекоше Авраму: “Ми ти доносимо истиниту радосну вест, у коју нема никакве сумње. Зато немој бити један од оних који губе наду!”
(56) “Наду у Божју милост могу изгубити само они који су скренули с Правог пута”, каза Аврам.
(57) Затим Аврам упита: “Изасланици Божји, шта ви хоћете?”
(58) Они одговорише: “Нас је Господар послао да уништимо Лотове сународнике који су огрезли у злу и који увелико ремете ред на Земљи.”
(59) Додали су да ће те казне да буде поштеђен Лот и верници. Они ће, дакле, да буду спашени.
(60) А жена Лотова, она ће да буде кажњена.
(61) Пошто анђели изасланици у људском лику дођоше Лотовој породици...
(62) Лут им рече да су они људи које нико не познаје.
(63) Изасланици рекоше: “Не бој се! Ми доносимо казну у коју сумњају твоји сународници.”
(64) И казаше да су донели истину, у којој нема шале, и да истину говоре.
(65) Заповедили су му да изведе своју чељад у глуво доба ноћи, па му рекоше да се нико не окреће да би видео какве су казне допали неверници. Казаше му да иде онамо куда им је Господар заповедио.
(66) Ставили смо Лоту до знања, посредством објаве, да ће његов невернички народ да буде уништен у свитање.
(67) Становници Содоме дођоше весели због Лотових гостију, очекујући да ће с њима да чине неморал.
(68) Лот им рече: “Ово су моји гости, и немојте да ме срамотите пред њима тиме што ћете да покажете да с њима желите полно да општите.”
(69) Додао је: “Бојте се Господара, па се сустегните од неморала, и немојте да ме својим гнусним делом понижавате!”
(70) Лотови сународници повикаше: “Зар ти нисмо забранили да ма кога угостиш?”
(71) Лот им се обратио пред гостима, ограђујући се: “Ето вам жена из мог народа, ступите у брак с њима ако желите да удовољавате својим страстима.”
(72) Тако ми живота твог, Посланиче, Лотов народ беше дубоко огрезао у злу и опијен страстима.
(73) Кад се Сунце изашло, Лотове је сународнике задесио страшан глас.
(74) Затим смо њихова насеља изврнули, па смо учинили да оно што је горе буде доле. Потом смо на њих сручили камење од тврде глине.
(75) О казни која је погодила Лотове сународнике налази се поука за оне који о томе размишљају.
(76) Насеља у којима је живео Лотов народ налазе се поред пута, виде их путници који туда пролазе.
(77) То што се догодило садржи поуке онима који верују.
(78) Јофоров народ, који је живео у Ејки, селу у којем се налазило бројно густо дрвеће, био је насилнички народ, јер нису веровали у Бога и сматрали су посланика Јофора лажовом.
(79) Казнили смо Јофоров народ. Насеља у којима су живели Лотов и Јофоров народ налазе се поред пута, виде их путници који туда пролазе.
(80) Становници Хиџра, тј. Семуд, порицали су све посланике тиме што су порицали Салаха, посланика који је њима послат.
(81) Становницима Хиџра дали смо јасне доказе да је истина оно у што их Салах позива и што им од Господара доставља. Један од тих доказа јест стварање камиле из стене. Па ипак, они те знаке нису узимали у обзир и нису им придавали никакву пажњу.
(82) Салахови сународници клесали су куће у брдима, верујући да ће им оне пружити заштиту од свега од чега страхују.
(83) Међутим, њих у свитање задеси страшан глас.
(84) Ни имеци које су стекли ни њихове настамбе у брдима нису их могли сачувати од казне.
(85) Ми смо небеса и Земљу и оно што је између њих мудро и с истином створили. Час оживљења зацело ће да дође, зато се ти, Посланиче, од вишебожаца окрени и великодушно им опрости.
(86) Посланиче, твој Господар све ствара и Он све зна.
(87) Ми смо ти објавили поглавље ел-Фатиха, која се састоји од седам одломака. И цео Кур'ан величанствени.
(88) Веровесниче, не пружај погледе своје на оно што Ми дајемо на уживање неким неверницима међу њима и не буди тужан због тога што они поричу истину, а према верницима буди благ!
(89) И реци, Божји Посланиче: “Ја само јавно упозоравам на казну!”
(90) Опомињем вас како вас не би задесило оно што је задесило оне који су поделили Божју књигу, па су у један део поверовали, а други део су порекли.
(91) Дакле, опомињем вас како вас не би задесило оно што је задесило оне који су поделили Божју књигу, па су казали да је чаролија, односно поезија, односно пророчанство.
(92) Посланиче, тако Ми твог Господара, ти ће људи бити позвати на одговорност за то што су Књигу поделили у делове.
(93) Такође ћемо да их позовемо на одговорност због неверства и греха које су чинили на овом свету.
(94) Веровесниче, достављај веру и позивај Богу, а немој се обазирати на оно што говоре и раде многобошци.
(95) Немој их се бојати. Ми ћемо те, Посланиче, ослободити сплетки неверника међу Курејшијама који ти се ругају.
(96) Они који поред Бога друга божанства узимају, такви ће сазнати зле последице многобоштва којег чине.
(97) Посланиче, Ми добро знамо да ти је тешко у души због тога што те заблудели утерују у лаж и ругају ти се!
(98) Зато ти слави Бога тиме што ћеш негирати све оно што Му не приличи и хвали Га износећи Његова савршена својства. Уз то обожавај Господара и обављај молитву. Па ћеш помоћу тога да одстраниш тугу и бол у души.
(99) И буди устрајан у обожавању Бога, све док те на томе смрт не затекне.