(1) О ви који верујете, испоштујте све уговоре између вас и Створитеља, и између вас и створења. Аллах вам је, из милости према вама, учинио дозвољену стоку: камиле, краве, овце и козе, осим онога што ће вам бити наведено као стално забрањено, као и копнене дивљачи у току обављања великог ходочашћа или малог. Аллах дозвољава и забрањује у складу са Својом савршеном мудрошћу, и Нико на Њега не може утицати нити Његовом пропису приговорити.
(2) О ви који верујете, немојте скрнавити Божје светиње које вам је наредио да поштујете; немојте чинити оно што је током хаџилука (велико ходочашћења у Мекки) забрањено, попут облачење онога што је шивено за облачење, нити оно што је у Харему забрањено, попут лова, и немојте дозвољавати борбу у светим месецима, и немојте узурпирати жртвенице које су принете као поклон сиромашним становницима Меке да би тамо биле заклане – немојте их отимати нити спречавати да стигну тамо где им је место, било да су обележене или необележене, и немојте нападати и убијати оне који долазе да посете Божју кућу ради Божјег задовољства и трговине. Када употпуните обављање хаџа (великог ходочашћа у Мекки) или умре (малог ходочашћа у Мекки) и напустите територију светог Храма, можете ловити животиње, ако то желите. Нека вас мржња према оном ко вас је раније спречио да посетите Свети Храм не наведе да му насиље учините и будете неправедни према њему. О верници, потпомажите се у добру, у чињењу онога што вам је наређено и клоњењу онога што вам је забрањено, и бојте се Бога покоравајући Му се, а Бог, уистину, жестоко кажњава грешнике, па се Његове казне чувајте.
(3) Бог вам је забранио животиње које су непрописно заклане, и забранио вам је при клању проливену крв, свињско месо, оно што је заклано у нечије друго, а не у Божје, име, стрвину која је угинула дављењем, ударањем, падањем са високог места, ударањем од друге животиње, ловљењем од стране звери, попут лава, тигра и вука, осим оних које сте стигли заклати док су биле живе, и забранио вам је све што је заклано као жртва принесена идолима. Бог вам је забранио да тражите оно што вам је припало путем гатања стрелицама и камењем на којем пише: "Уради!" или: "Немој урадити!" Све то је забрањено и чињење тога је непокорност Богу Узвишеном. Данас су неверници изгубили сваку наду да ћете оставити своју веру, ислам, након што су видели снагу ислама, па их се немојте бојати, већ се само Мене бојте. Данас сам вам ислам веру вашу савршеном учинио, и благодат Своју према вама употпунио, и видљиву и невидљиву, и ислам за веру одабрао, мимо које другу веру не прихватам. Ко буде гладан толико да буде приморан јести стрвину, без жеље да учини грех, такав није грешан, а Бог пуно прашта и милостив је.
(4) О Посланиче, питају те твоји другови о томе шта им је Аллах дозволио да једу, реци: "Аллах вам је дозволио лепа јела, дозволио вам је и оно што вам улове дресиране животиње које имају очњаке, попут паса и гепарда, и које имају канџе попут соколова, након што их дресирате исправно да лове, тако да слушају ваше наредбе и забране. Једите оно што вам такве животиње улове, макар га убиле, и спомените Аллахово име када их пошаљете у лов. Бојте се Аллаха чинећи наређено и клонећи се забрањеног, а Аллах брзо своди рачуне за оно што радите.
(5) Данас вам је Аллах дозволио лепа и укусна јела, и оно што закољу следбеници Књиге, Јевреји и хришћани, и њима је дозволио да једу оно што ви закољете. И дозволио вам је да жените чедне и слободне вернице, и чедне и слободне хришћанке и Јеврејке, када им дате венчани дар, док вам је забрањено да чините блуд, било са проституткама или са љубавницама. Ко не буде веровао у оно што је Аллах прописао Својим робовима биће му поништена добра дела, јер нису испунили услов прихватања дела, а то је веровање. Такав ће на Судњем дану бити прави губитник, јер ће ући у Паклену ватру из које никада неће изаћи.
(6) О ви који верујете, ако желите обавити молитву, а нисте обредно чисти, онда ступите у обредно верско прање прањем лица, и руку до лаката уз прање лактова, затим потрите мокром руком по глави и оперите ноге до чланака уз прање чланака. Ако сте нечисти након сполног односа окупајте се. Ако сте болесни па се бојите да ће се болест погоршати или да ће се оздрављење одложити обављањем обредног чишћења због коришћења воде, или сте здрави али у путу и нисте чисти због обављања нужде, примера ради, или сте нечисти након односа са својом женом, а не нађете воду како бисте обавили обредно прање, онда узмите тејеммум, тј. дотакните својим длановима површину земље, и прођите преко лица и руке. То је довољно и замена је за воду под одређеним условима. Аллах не жели да вам Своје прописе учини тескобним обавезујући вас да користите воду ако је нема или вам то штети, па вам је прописао замену за њу у случају немогућности коришћења воде због болести или њеног недостатка. Све то представља употпуњивање Његове милости према вама, како бисте били Аллаху захвални.
(7) И сетите се Божје благодати према вама када вас је упутио у Ислам, и сетите се завета којег сте Му дали када сте дали присегу посланику Мухаммеду да ћете му бити покорни у лаким и у тешким временима, и бојте се Аллаха чињењем наређеног и клоњењем забрањеног - Аллах савршено зна оно што вам је у срцима и Њему ништа скривено није.
(8) О ви који верујете у Аллаха и Његовог Посланика, поштујте Аллахова права код вас желећи тиме Његово Лице, и праведно сведочите! Нека вас никако мржња према неким људима не наведе да неправедни будите, јер правда је обавезна према пријатељима и према непријатељима. Зато будите праведни према свима, јер је праведност ближа богобојазности, док је неправда ближа непокорности према Аллаху. И бојте се Аллаха чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, а Аллах детаљно зна оно што радите, и за то ће вас обрачунати.
(9) Аллах, Који не крши обећање, обећао је онима који верују у Њега и Његове посланике, и раде добра дела, да ће им грехе опростити и велику награду дати, а то је улазак у Рај.
(10) А они који не верују у Аллаха и поричу Његове речи и доказе биће становници Ватре, у којој ће вечно боравити.
(11) О ви који верујете, сећајте се срцима Аллахових благодати, када вас је учинио сигурним а у срца ваших непријатеља улио страх, и захваљујте на томе славећи Га. Они су хтели да вас побију, па их је Аллах одвратио од вас и сачувао вас. И бојте се Аллаха чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, и нека се само на Аллаха ослоне верници у постизању овосветских и оносветских добара.
(12) Узвишени Аллах је од потомака Израиљевих чврст завет узео за оно што ће ускоро споменути, и одредио им дванаест старешина, сваки старешина одговоран за своје племе. Бог је казао потомцима Израиљевим: "Ја сам уз вас помажући вас, ако молитву обављате на најпотпунији начин, и ако обавезну милостињу дајете, и у све Моје посланике верујете, и поштујете их и и будете им покорни, и ако у добротворне сврхе иметак удељујете. Ако све то урадите, Ја ћу вам грехе опростити, и на Судњем дану ћу вас у рајске перивоје испод чијих двораца реке теку увести. А ко узневерује након што је дао овај чврсти завет, такав је са правог пута свесно и намерно скренуо.
(13) Због њиховог кршења уговора удаљили смо их од Наше милости, и њихова смо срца учинили крутим тако да до њих никакво добро не допире, и никаква им опомена не користи. Оно што им је објављено искривљују и у изразу и у значењу, да би било у складу са њиховим прохтевима, и оставили су примењивање дела онога чиме су опоменути. О Посланиче, указаће ти се њихово изневеравање Аллаха и Његових слугу верника, осим малог броја њих који су испоштовали дати завет. Ти пређи преко поступака њихових, јер је то доброчинство, а Аллах воли доброчинитеље.
(14) Као што смо од Јевреја узели чврст завет, узели смо и од оних који за себе тврде да су следбеници Исуса, мир над њим. Они су оставили рад по једном делу онога чиме су опоменути, као што су то и њихови претходници Јевреји учинили, па смо између њих убацили непријатељство и жестоку мржњу до Судњег дана. Они ратују једни против других, и једни друге проглашавају неверницима. Аллах ће их обавестити о ономе што су радили, и казниће их за то.
(15) О Јевреји, којима је Мојсије донео Тору, и хришћани, којима је Исус донео Јеванђеље, дошао вам је Божји посланик Мухаммед да вам објасни многе ствари које сте скривали, а које су дошле у књигама које су вам објављене, и да пређе преко неких ствари које сте скривали, а у чијем обзнањивању нема користи осим што би вас понизио. Дошао вам је Кур'ан као књига од Бога, и он је светлост која осветљава пут, и јасна књига за све ствари које требају људима на овом свету и Будућем.
(16) Онога ко чини оно чиме је Аллах задовољан, тј. верује и чини добра дела, Аллах овом књигом упућује путевима спаса од Његове казне, путевима који воде Рају. Он људе Кур'аном изводи из тмина неверства у светло веровања и покорности Њему, и упућује их правим путем, путем спаса.
(17) Они хришћани који кажу да је Аллах у ствари Исус, син Маријин, су неверници. Реци им, о Посланиче: "Нико не може да спречи Аллаха да уништи и Исуса и његову мајку, и све становнике Земље, ако Он то жели? Ако нико не може да Га спречи, то је доказ да само Он заслужује да буде обожаван, и да су сви мимо Њега Његова створења, и Исус син Маријин и сви остали. Аллахова је власт над свиме што је на небесима и на Земљи и између њих, Он ствара оно што Он жели, и Он је створио Исуса, мир над њим. Исус је Његова слуга и посланик, а Аллах све може.
(18) Јевреји и хришћани који тврде да су они Аллахова деца и Његови миљеници, ти им, о посланиче, реци: "Ако је тако, зашто вас кажњава за грехе које чините? Да сте Његови миљеници, као што мислите, не би вас казнио убијањем и претварањем у животиње на овом свету, нити би вас казнио Ватром на Судњем дану, јер Он не кажњава онога кога воли. Напротив, ви сте људи као и остали људи, ко чини добро и верник је Он ће га наградити Рајем, а ко чини зло и неверник је Он ће га казнити Ватром. Аллах опрашта коме Он хоће, из Своје милости, а кажњава онога кога Он хоће, из Своје праведности. Само Њему припада власт на небесима и на Земљи и између њих, и Њему се све враћа."
(19) О јевреји и хришћани, дошао вам је Божји посланик Мухаммед након периода у којем није било посланика, и након што је потреба за послаником постала велика, како се не бисте оправдавали говорећи: "Није нам дошао посланик који нам доноси радосну вест о Аллаховој награди и који нас упозорава на Аллахову казну." Напротив, дошао вам је Мухаммед, нека је Божији мир и благослов на њега, радујући вас Божјом наградом и упозоравајући вас на Његову казну, а Аллах све може, у шта спада и слање посланика, и запечаћење посланства њиме.
(20) О Посланиче, спомени када је Мојсије рекао свом народу, потомцима Израиљевим: "Народе мој, сетите се Аллахове благодати и захваљујте Му славећи Га речима славе, када вам је послао веровеснике да вас позивају на прави пут, и неке међу вама учинио краљевима након што сте били поробљени, и дао вам многе благодати које у вашем времену ником није дао."
(21) Мојсије рече: "Народе мој, уђите у чисту земљу Јерусалима коју вам је Аллах обећао да ћете ући, и да ћете се у њој борити против неверника, и немојте бежати од њих па да пропаднете и на овом свету и на Будућем."
(22) Његов народ му рече: "О Мојсије, у светој земљи се налази народ који има велику моћ, и зато не можемо ући. Докле год су они тамо, нећемо ући, јер ми не можемо да се боримо против њих. Уколико изађу, ми ћемо ући."
(23) Два следбеника Мојсија која су веровала у Аллаха, и којима је Аллах дао благодат упуте, почеше подстицати свој народ да спроведу Мојсијеву наредбу: "Уђите код тих силника кроз капију града, и чим уђете кроз врата ви ћете победити, Аллаховом дозволом, и поуздајте се у Аллахов закон повезивања између победе и подузимања узрока - веровања у Аллаха и припремање материјалних средстава. И само се на Аллаха ослоните, ако сте истински верници, јер веровање у Њега изискује ослањање на Њега Узвишеног."
(24) Мојсијев народ устраја на супротстављању свом посланику Мојсију, и рекоше: "Нећемо ући у град докле год су силници у њему. Идите ти, о Мојсије, и твој Господар па се борите против силника, а ми ћемо остати овде, и нећемо се борити уз вас."
(25) Мојсије рече свом Господару: "Господару мој, ја немам власти осим над собом и мојим братом Ароном, па пресуди између мене и мог народа који напусти покорност Теби и Твом посланику."
(26) Аллах рече Свом посланику Мојсију, мир над њим: "Аллах забрањује улазак у Свету земљу Израиљћанима 40 година. У том периоду ће лутати по пустињи, а ти, о Мојсије, немој туговати за народом који неће да се покорава Аллаху. Оно што их задеси од искушења је последица њихових греха."
(27) О Посланиче, испричај овим завидницима међу Јеврејима причу о двојици синова Адамових, Каину и Авељу, онако како јесте. Сваки од њих је принео жртву којом је требало да се приближи Узвишеном Аллаху, па Аллах прихвати Авељову жртву јер је Авељ био богобојазан, а не прихвати Каинову, јер Каин није био богобојазан. Каину се није свидело то што је прихваћена Авељева жртва, па из зависти своје рече: "Убићу те сигурно, о Авеље!" На шта Авељ одговори: "Аллах прихвата жртву од онога ко се Аллаха боји, ко ради оно што му је Он наредио, а клони се онога што му је Он забранио."
(28) А ако ти Каине пружиш своју руку да ме убијеш, ја ти нећу истом мером узвратити. То није због кукавичлука, већ зато што се бојим Аллаха, Господара светова.
(29) И рече му Авељ упозоравајући га: "Ја желим да ти покупиш и моје и твоје грехе, због твог насилног и неправедног убиства, па да будеш од становника Ватре, који ће у њу ући на Судњем дану. То је казна за насилнике, и ја не желим да те убијем па да зарадим грех насилника."
(30) Каину његова душа украси убиство свог брата Авеља, па га уби и због тога постаде од пропалих и на овом свету и на Будућем.
(31) Тада Бог посла врану да ископа земљу испред себе и у њу закопа другу мртву врану, како би га подучила како да покрије тело свог умрлог брата. Убица тада рече: „Тешко мени! Зар нисам могао да и ја као ова врана која је укопала другу мртву врану сахраним тело свог брата, и тада га сакри, па постаде очајан.
(32) Због Каиновог убиства свог брата дали смо до знања Израиљћанима да онај ко бесправно убије неког, ко није заслужио одмазду нити је ширио неред по Земљи кроз неверство и разбојништво, као да је све људе поубијао, јер такав не разликује између невиног и злочинца. Ко се суздржи од убијања онога кога је Аллах забранио убити, јер верује да је то забрањено, као да је оживео све људе, јер је све људе сачувао свог зла. Наши посланици су дошли Израиљћанима са јасним доказима, али су они и поред тога прелазили Аллахове границе грешећи према Њему и супротстављајући се посланицима које им је Он послао.
(33) За оне који ратују против Бога и Његовог Посланика, и који шире неред по Земљи убијајући људе, отимајући њихове иметке и пресецајући њихове путеве, казна је: 1. да буду убијени без разапињања, 2. или да буду убијени уз разапињање на дрвету и томе слично, 3. или да им се одсече десна рука и лева нога, па ако поново ураде исто - да им се одсече лева рука и десна нога, 4. или да буду прогнани из свог места. У зависности од тежине злочина.То им је казна на овом свету, а на Будућем их чека болна патња.
(34) Осим оних који се покају пре него их ухватите, о владари. Знајте да ће им Аллах опростити након покајања, и да је милостив према њима. Од Његове милости је и то што укида њихово кажњавање у наведеном случају.
(35) О ви који верујете, бојте се Узвишеног Бога чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, и трудите се да Му се приближите кроз то, и борите се против неверника желећи Његово задовољство. Ако тако поступите, постићи ћете оно што желите и спасићете се онога чега се бојите.
(36) Када би они који не верују у Бога и Његове посланике поседовали све што постоји на Земљи, и још толико, па то дали да се ослободе казне на Судњем дану, не би од њих били прихваћено, и они ће бити у вечној болној патњи.
(37) Они ће желети да изађу из ватре када у њу буду ушли, и покушаваће али безспешно! Из ватре никад неће изаћи, и биће у вечној патњи.
(38) О владари, крадљивцу и крадљивци одсеците десну руку, и то је Божја казна за оно што су урадили. Они су туђи иметак бесправно узели и тиме ће се заплашити и они и други мимо њих. Аллах је Силни, и нико Га не може надвладати, и Мудри у Свом одређивању и прописивању закона.
(39) А ко се Аллаху покаје од крађе и почне да чини добра дела, Аллах ће му опростити из Своје милости. Аллах прашта оном ко се покаје и милостив је према њему. Али, овосветска казна не спада са њега ако се покаје уколико његов случај дође до представника власти.
(40) О Посланиче, ти знаш да Аллах има власт на небесима и на Земљи, управља како Он хоће, кажњава кога Он хоће из Своје правде, а опрашта коме Он хоће из Своје милости. Аллах је апсолутно моћан.
(41) О Посланиче, нека те не растужују лицемери који журе да испоље неверство како би те испровоцирали, они се показују као верници а у себи крију неверство. И нека те не растужују Јевреји који слушају и прихватају лажи својих великана; они слепо следе своје главешине који ти нису хтели доћи. Они мењају речи из Торе онако како њима одговара, и говоре својим следбеницима: "Ако Мухамедов пропис одговара ономе што ви желите, следите га, а ако не, онда га се причувајте." Кога Аллах жели одвести у заблуду, ти га не можеш на прави пут упутити. Људима са таквим својствима, као што су наведени лицемери и Јевреји, Аллах није хтео очистити срце од неверства. Њима на овом свету припада срамота и понижење, а на Будућем болна патња, патња у Ватри.
(42) Ови Јевреји пуно слушају лажи, и пуно узимају забрањен иметак, попут камате. О Посланиче, ако од тебе затраже пресуду, ти им пресуди ако желиш, или их остави. Дат ти је избор између то двоје. Ако их оставиш да сами себи пресуде, неће ти моћи нашкодити, а ако им ти пресудиш, пресуди праведно, макар они били непријатељи и неправедници. Аллах воли оне који праведно суде, макар парничари били непријатељи судији.
(43) Стање ових људи је чудно; не верују у тебе а парниче се пред тобом, надајући се да пресудиш према њиховим прохтевима, а имају Тору у којој тврде да верују, у којем се налази Аллахов пропис. Уколико не пресудиш по њиховим прохтевима, они се окрену од тебе, па тиме споје између неверства у своју књигу и окретања од твоје пресуде. Тако не поступају верници, дакле они не верују ни у тебе ни у Објаву са којом си дошао.
(44) Ми смо Мојсију, мир над њим, објавили неискривљену Тору, у њој је упутство на добро, и светлост која осветљава прави пут. По њој суде веровесници Израиљћана који су Аллаху предани и покорни, и њоме суде учењаци и правници који одгајају људе, јер их је Аллах обавезао да чувају Његову књигу од измена и учинио их повереницима. Они сведоче да је Тора истина, и њима се људи враћају када желе знати нешто о Тори. О Јевреји, немојте се бојати људи, већ се бојте само Мене, и немојте продавати Аллахов суд за нешто ништавно попут овосветске власти, угледа или иметка. А ко не суди по ономе што је Аллах објавио, дозвољавајући то, или сматрајући други суд бољим од Аллаховог суда или једнаким Аллаховом суду - такви су прави неверници.
(45) Јевреје смо обавезали у Тори да онај ко неког бесправно намерно убије, бива убијен, и да оном ко неком ископа око намерно - бива ископано око, и да оном ко неком одсече нос намерно - бива одсечен нос, и да оном ко неком одсече уво намерно - бива одсечено уво, да оном ко неком извади зуб намерно - бива му извађен зуб. И прописали смо им да се по питању рана насилних казни сразмерно учињеном насиљу, а ако онај ко је жртва добровољно опрости насилнику - тај опрост ће му бити искуп за грехе. А ко не суди по ономе што је Аллах објавио по питању одмазде и других ствари, такав је прешао Аллахове границе.
(46) После веровесника који су слати потомцима Израиљевим, послали смо Исуса, сина Маријиног, који верује у Тору и суди по њој а дали смо му и Јеванђеље које упућује ка истини и садржи јасне доказе којима одстрањује сумње и нејасноће које се код неког могу јавити у вези с прописима. Јеванђеље се слаже са Тором, осим у малом броју прописа, у којима је Јеванђеље дерогирало Тору. Јеванђеље смо учинили упутом, али и претњом оном ко прекши његове забране.
(47) Нека хришћани верују у Јеванђеље којег смо им послали и неки суде по истини која је у њему дошла пре него што им је послат Мухаммед, нека је Божји мир и благослов на њега. А ко не суди по ономе што је Аллах објавио - такав је изашао из оквира покорности Аллаху и оставио истину приклонивши се заблуди.
(48) О Посланиче, Ми смо ти објавили Кур'ан са истином у коју нема сумње да је од Бога, који потврђује претходне објављене књиге и исправља оно што су у њима људи искривили. Оно што се сложи са Кур'аном, то је истина, а оно што му се супротстави, то је неистина. Суди међу људима по ономе што ти је Бог објавио у Кур'ану, и немој следити њихове прохтеве остављајући истину која ти је објављена и у коју нема никакве сумње. Свакој заједници смо дали верозакон и јасно указали на пут којим треба ићи. Да је Аллах хтео све верозаконе учинити једним верозаконом, учинио би то, али је свакој заједници дао посебан верозакон како би их искушао, како би се одвојио покорни од непокорног. Зато пожурите да чините добра дела и оставити лоша, јер ћете се Аллаху Једином вратити на Судњем дану, и Он ће вас обавестити о ономе око чега сте се разилазили, и обрачунаће вас за оно што сте радили.
(49) О Посланиче, суди међу њима по ономе што ти је Узвишени Бог објавио, и не следи њихова мишљења која извиру из њихових прохтева. Чувај се да те не одврате од дела онога што ти је Бог објавио, јер ће они дати све од себе на том путу. Ако се окрену од прихватања Божјег суда, знај да Бог жели да их казни за неке њихове грехе још док су на овом свету, а казниће их за све грехе на Будућем свету. А већина људи нису покорни Богу Узвишеном.
(50) Зар се од твоје пресуде окрећу тражећи пагански суд од обожаваоца кипова који суде по својим прохтевима? Нико не суди боље од Бога, и то знају они који су убеђени и који схватају оно што је Бог објавио Свом Посланику, али то не знају они који следе своје прохтеве и који не прихватају осим оно што се слаже са тим прохтевима, макар била заблуда.
(51) О ви који верујете у Бога и Његовог Посланика, не узимајте Јевреје и хришћане за савезнике и присне пријатеље, јер Јевреји пријатељују са својима и лојални су им, као што и хришћани пријатељују са својима и лојални су им, а заједничка ствар за обе скупине је да непријатељују против муслимана. Ко их од вас потпуно узме за присне пријатеље и буде им потпуно лојалан, а посебно у борби против муслимана - они су неправедници које Бог неће упутити на прави пут.
(52) О Посланиче, ти видиш лицемере који су слабог веровања како журе да са Јеврејима и хришћанима пријатељују и савезе склапају, и говоре: "Бојимо се да нас не победе ови, па да њима припадне власт и да нам штету нанесу." Узвишени Бог ће сигурно дати победу Свом Посланику и верницима, или ће на неки други начин одбити штету Јевреја и њихових савезника, па ће лицемери пожурити да се придруже верницима, кајући се за лицемерство које су у срцима крили због ништавности онога за шта су се везали.
(53) Верници говоре, чудећи се лицемерима: "Зар се ови нису заклели чврстим заклетвама да су са вама, о верници, у веровању, помагању и верности? Поништена ће бити њихова дела, и пропашће јер их је мимоишло оно што су хтели, и због тога им је припремљена казна."
(54) О ви који верујете, ко од вас остави своју веру и оде у неверство, Бог ће довести друге људе уместо таквих, људе које ће Он волети и који ће Њега волети, јер су на правом путу. Они ће бити милостиви према верницима, жестоки према неверницима, и бориће се имецима и животима својим да Божја реч буде горња. Они се неће бојати ничијег прекора, јер дају предност Божјем задовољству над задовољством створења. То је Божји дар којег Он даје коме Он хоће, а Аллах је веома дарежљив, и зна ко заслужује Његове благодати па му их подари, а ко их не заслужује па му их ускрати.
(55) Нису вам Јевреји, хришћани и други неверници заштитници, већ је ваш заштитник и помагач Узвишени Бог и Његов посланик Мухаммед, и верници који обављају молитву у потпуности, и дајумилостињу бивајући понизни пред Аллахом.
(56) Онај ко за заштитника узме Бога, Његовог Посланика и вернике, такав је на Божјој страни, а Божја страна ће бити победничка.
(57) О ви који верујете, не узимајте за заштитнике, савезнике и пријатеље оне који се исмејавају и играју са вашом вером, попут оних којима је дата Књига пре вас, Јевреја и хришћана, и попут многобожаца. И бојте се Бога клонећи се онога што је забранио попут узимања наведених врста људи за присне пријатеље, и чините оно што вам је Бог наредио, ако верујете у Њега и у оно што вам је објавио.
(58) Тако се исмејавају и забављају када позовете на намаз молитву, која представља највеће добро дело, јер они су људи који не разумеју и не схватају значења и суштину веровања и прописа које је Аллах прописао.
(59) О Посланиче, реци тим следбеницима Књиге који се исмејавају: "Зар нас осуђујете за ишта друго осим зато што верујемо у Бога и оно што нам је објавио, и у оно што је објавио пре нас, и да је већина вас изашла из оквира покорности Богу напустајући веровање и спровођење Његових заповести? То што сматрате недостатком је у ствари врлина која изискује похвалу, а не покуду."
(60) О Посланиче, реци верницима: "Да ли желите да вас обавестим о томе кога је прече осудити, и ко још више заслужује казну од ових? То су њихови преци, које је Бог удаљио од Своје милости и претворио их је у мајмуне и свиње, и учинио их обожаваоцима идола, а идол је све и свако ко се обожава мимо Бога, а задовољан је тиме. Такви су у још горој позицији на Судњем дану, и још даље од Правог пута."
(61) О верници, када вам дођу ти лицемери претварају се пред вама да су верници, иако су сво време неверници, и кад дођу код вас и кад вас напусте. Бог најбоље зна неверство које они крију док испољавају веровање пред вама, и обрачунаће их за то.
(62) О Посланиче, видиш многе Јевреје и лицемере како журе да чине грехе, попут лагања, чињења неправде другима и бесправног узимања туђег иметка. Ружно ли је како поступају!
(63) Зашто их њихови предводници и учени не одврате од срљања у лаж, лажно сведочење и бесправно једење туђег иметка? Ружно ли поступају њихови предводници који не забрањују зло.
(64) Када Јевреје задеси суша кажу: "Аллахова рука је стиснута, не даје благодати људима, ускратио нам је оно што је код Њега." Стиснуте биле руке њихове од чињења добра, и далеко били од Аллахове милости због овога што говоре! Аллахове обе руке су отворене, даје свако добро, удељује онако како Он хоће, и ускраћује онако како Он хоће, и нико Га не може ни на шта присилити! О Посланиче, оно што ти се објављује ће јеврејима само повећати грешење и порицање, због њихове пакости. Ми смо између разних њихових скупина одредили међусобно непријатељство и мржњу, када год се окупе и спреме да ратују, Бог их растури и уништи њихову снагу. Они ће се непрестано трудити да шире неред на Земљи, попут настојања да науде Исламу и направе му сплетке, а Бог не воли смутљивце.
(65) Да су Јевреји и хришћани поверовали у оно са чим је дошао посланик Мухаммед, и да су се бојали Бога клонећи се греха, избрисали бисмо им грехе које су пре тога починили, ма колико их имало, и на Судњем дану бисмо их увели у вечна рајска уживања.
(66) И да су Јевреји радили по ономе што је у оригиналној Тори, а хришћани по ономе што је у оригиналном Јеванђељу, и да су сви радили по Кур'ану који им је објављен, Бог би им олакшао опскрбу, попут спуштања кише и давања плодова из земље. Међу следбеницима Књиге има људи који су постојани на истини, али већина њих ружно поступа јер су неверници.
(67) О Посланиче, казуј потпуно о ономе што ти Господар објављује, а ако нешто сакријеш онда ниси доставио посланицу од твог Господара. И Божји Посланик, нека је Божији мир и благослов на њега, је у потпуности доставио оно што му је објављено, па ко буде мислио другачије - измислио је лаж на Бога. Бог ће те сачувати од људи па ти неће моћи наудити. Зато је на теби само да доставиш, а Бог неће упутити оне невернике који не желе упуту.
(68) О Посланиче, реци Јеврејима и хришћанима: "Ви нисте на исправној вери све док не будете радили по оригиналној Тори, и оригиналном Јеванђељу и Кур'ану без којег вам веровање није исправно! Многима од њих ће оно што ти се објављује само повећати охолост, прелажење граница и неверство, због њихове зависти, па се не жалости због њих. Довољни су ти верници који те следе.
(69) Доиста они који верују тј. муслимани, и Јевреји, и сабејци, и хришћани који су веровали пре Мухаммедовог посланства у Аллаха и Судњи дан и чинили добра дела неће страховати од онога што их чека нити ће туговати за овосветским украсима који су их мимоишли.
(70) Ми смо од потомака Израиљевих чврсте завете узели да ће слушати и покоравати се, па су то прекршили и своје прохтеве следили, окрећући се од објава са којима су им долазили посланици, и утерујући неке од њих у лаж, а убијајући друге.
(71) Мислили су да им неће наштетити њихово кршење датих завета и уговора, и њихово утеривање у лаж и убијање веровесника, али се десило супротно ономе што су мислили, па су постали слепи за истину, неспособни да је спознају и крену правим путем, и постали су глуви за прихватање истине. Након тога им је Аллах, из Своје милости, опростио, али су опет многи од њих постали слепи и глуви за истину, а Бог види оно што раде, Њему ништа скривено није, и казниће их за то.
(72) Хришћани који кажу да је Аллах у ствари Исус син Маријин су неверници, јер су божанство приписали неком мимо Аллаха, с тим да им је и сам Исус син Маријин рекао: "О потомци Израиљеви, обожавајте Аллаха јединог, Он је мој и ваш Господар, а ја и ви смо подједнако Његове слуге." А ко Аллаху судруга придружи - Аллах му је заувек забранио Рај, и он ће у Ватри боравити, и нико му мимо Аллаха неће помоћи нити га из патње избавити.
(73) Хришћани који кажу да је Аллах тројица: Отац, Син и Свети дух, су неверници! Аллах је далеко изнад онога што му приписују. Аллах није многобројан, већ је Он један Бог, Који нема судруга. Ако ови који кажу ту грозну ствар не престану са тим - стићи ће их болна патња.
(74) Зашто се не окану те своје тврдње и не покају се Аллаху? Зашто не затраже опроста за многобоштво којег су починили? Аллах прашта ономе ко се покаје, ма који грех да је починио, макар то било неверство, и Аллах је милостив према верницима.
(75) Исус син Маријин је само један од посланика, умреће исто као и сви остали посланици, а његова мајка Марија, мир над њом, је била истинољубива и верница. Они су јели храну, јер су били потребни хране, па како да буду богови а треба им храна? О Посланиче, размисли о томе како им објашњавамо доказе који указују на Божју једноћу и неисправност њиховог претеривања које се огледа у приписивању божанства неком мимо Њега, а они и поред тога поричу ове речи и доказе. Затим размисли о томе како се окрећу од истине и поред јасних доказа Аллахове једноће!
(76) О Посланиче, реци им аргумент против њих, који поништава њихово обожавање неког мимо Аллаха: "Зар да обожавате неког ко вам не може корист прибавити, нити од вас штету одстранити? Он је немоћан, а Аллах је узвишен изнад тога, Он све може. Само Он чује све ваше речи, ништа му не промиче. Он зна све што радите, ништа му скривено није и обрачунаће вас за то.
(77) О посланиче, реци хришћанима: "Немојте прелазити границе слеђења истине које вам је наређено, и немојте претеривати у величању веровесника чије вам је поштовање наређено, па да им припишете божанство, као што сте урадили са Исусом сином Маријиним. Ви сте то урадили следећи ваше заблуделе претходнике који су скренули са правог пута и у заблуду одвели много људи.
(78) Узвишени Аллах је у оригиналним Псалмима које је објавио Давиду и у Јеванђељу којег је објавио Исусу рекао да је удаљио невернике међу потомцима Израиљевим од Своје милости због греха и скрнављења Аллахових заповести.
(79) Нису једни друге одвраћали од греха, већ су грешници јавно грешили јер нико није имао да их осуди. Ружно ли је то како су они поступали када су оставили негодовање и порицање неваљалих дела.
(80) О Посланиче, видиш да многи неверници међу овим Јеврејима воле арапске вишебошце и исказују непријатељство против тебе и верника. Ружно је то њихово пријатељство са вишебошцима, и то је један од узрока Божје срџбе према њима и разлог што ће их казнити вечном ватром.
(81) Када би ови Јевреји истински веровали у Бога и Његовог Посланика, не би вишебошце узели за пријатеље и са њима ратовали против верника, и не би их волели и ка њима тежили поред верника, јер им је забрањено да невернике узимају за присне пријатеље. Међутим, многи од ових Јевреја су напустили покорност и верност Богу, и удаљили су се од верника.
(82) О Посланиче, наћи ћеш да су Јевреји, и обожаваоци кипова и други вишебошци највећи непријатељи верницима муслиманима који те следе и следе Објаву са којом си дошао, због злобе, зависти и охолости. И наћи ћеш да су најближи верницима и ономе са чиме си дошао они који за себе кажу: "Ми смо хришћани." Њихова блискост са верницима је због тога што међу њима има учених и побожних, који су понизни, док охолим људима добро не стиже до срца.
(83) Ови наведени, попут хришћанског краља Неџашије и његових следбеника, имају мека срца, јер плачу из скрушености када чују Кур'ан који ти је објављен након што су спознали да је он истина од Бога, и зато што знају оно са чим је Исус дошао. Они говоре: "Господару наш, ми верујемо у оно што си објавио Свом посланику Мухаммеду па нас упиши као заједницу Мухаммедову, која ће бити сведок против осталих људи на Судњем дану."
(84) Шта нас спречава да верујемо у Аллаха и истину коју је објавио, а са којом је дошао Мухаммед, нека је Божији мир и благослов над њим? Ми се надамо да у Рај уђемо заједно са веровесницима и њиховим следбеницима који су Богу покорни и који се боје Његове казне.
(85) Па их је Аллах наградио за њихово веровање и прихватање истине настанивши их у рајске перивоје испод чијих двораца и стабала реке теку, у којима ће вечно да бораве. То је награда онима који су безусловно следили истину.
(86) А они који не верују у Аллаха и Његовог Посланика, и који Аллахове речи и доказе које је Он објавио Мухаммеду, нека је Аллахов мир и благослов над њим, утерују у лаж - вечно ће боравити у распламсалој Ватри и из ње никада неће изаћи.
(87) О ви који верујете, немојте себи забрањеним чинити дозвољене ужитке у храни, пићу, одећи, браку и сл., желећи тиме аскетизам и побожност, и немојте прелазити границе онога што вам је Узвишени Бог забранио, јер Бог не воли оне који прелазе Његове границе.
(88) И једите дозвољену опскрбу коју вам је Аллах даровао, и чувајте се забрањеног попут оног што је отето или одвратно. И бојте се Аллаха чинећи оно што је наредио и клонећи се онога што је забранио. Ваше веровање у Њега треба код вас пробудити богобојазност.
(89) О верници, Аллах вас неће обрачунавати за ненамерне заклетве, већ за намерне заклетве, у којима сте срцима циљали то што сте се заклели па сте исто прекршили. Грех за прекршене заклетве које сте наумили и изговорили побрисаће искуп, а то је једна од три ствари, по избору: храњење десет сиромаха обичном храном којом се хране становници вашег места, сваком сиромаху око 1,5 килограм у храни или да их обучете оним што се по вашем обичају носи од одеће, или да роба верника ослободите ропства. Ако онај ко чини искуп не нађе ништа од ово троје, онда ће постити три дана. О верници, то је искуп за прекршене заклетве, када се Аллахом закунете па то прекршите, и чувајте ваше заклетве, немојте се Аллахом криво заклињати, и немојте се пуно заклињати, и немојте заклетве кршити осим ако је у томе веће добро. Ако је веће добро у томе да неку заклетву прекршите, онда учините оно што је добро и искупите се за прекршену заклетву, као што је Аллах појаснио. Аллах вам објашњава Своје прописе везане за дозвољено и забрањено да бисте Му били захвални на ономе чему вас је подучио, а што не бисте знали да вас Он није подучио.
(90) О ви који верујете, све што опија разум, и коцкање, и кипови код којег су многобошци клали своје жртвене животиње величајући и обожавајући те кипове, и стрелице којима су прорицали судбину - све то је грех и ђавољево дело које вам је ђаво украсио, па га се клоните како бисте постигли племенит и успешан живот на овом свету и вечни Рај на Будућем.
(91) Ђаво жели да кроз улепшавање алкохола и коцке убаци непријатељство и мржњу између људи, и да их одврати од сећања на Бога и од молитве, па да ли ћете да се оканете тих зала, о верници? То вам је, без сумње, боље.
(92) И покоравајте се Богу и посланику Мухамеду, нека су Божији благослов и мир над њим, примењујући наређено и клонећи се забрањеног, и чувајте се супротстављања и непокорности. Ако се окренете од тога, знајте да је обавеза Нашег Посланика само да достави оно што му је наређено, што је он и учинио, па ако кренете правим путем - за ваше је добро, а ако чините зло - на вашу је штету.
(93) Они који верују у Аллаха и чине добра дела како би Му се приближили немају грех за конзумирање алкохола пре него што је забрањен, уколико су се клонили онога што јесте било забрањено, бојећи се Аллахове срџбе, и чинили добра дела, и повећавали су своју свест о Аллаху све док Га нису почели обожавати као да Га виде. Аллах воли оне који Га обожавају као да Га виде, због њихове сталне свести о Њему. Та свест води верника да перфектно чини добра дела.
(94) О ви који верујете, Аллах ће вас искушати копненим животињама које иначе ловите тако што ће их довести близу вас док сте у обредима ходочашћа а када вам је забрањено да ловите, толико близу да ћете моћи младунчад голим рукама да дохватите а одраслу дивљач ћете моћи копљима да уловите - како би се разликовали они који Га се истински боје указујући на њихова видљива дела за која ће питани бити. Такви ће се суздржати од лова бојећи се Свог Створитеља Који све зна, а ко пређе границу и улови док је у одећи великог ходочашћа или у одећи малог ходочашћа - биће болно кажњен на Судњем дану.
(95) О ви који верујете, не ловите копнене животиње док сте у одећи ходочашћа, а ко то намерно уради - искуп му је да у храму закоље домаћу животињу - камилу, краву, овцу или козу - која је слична тој уловљеној животињи. Одређивање која је од наведених домаћих животиња слична уловљеној учиниће двојица праведних муслимана. Када они одреде одговарајућу животињу, са њоме се чини исто што и са ходочасничким курбаном - шаље се у меккански храм, где се коље а месо дели сиромашнима, или ће платити храну за сиромахе мекканског храма у вредности те одговарајуће домаће животиње, сваком сиромаху пола са'а (око 1.5 кг), или ће постити онолико дана колико би нахранио сиромаха. Све то је прописано како би осетио последице тога што је ловио, онда када му је то било забрањено. Аллах је опростио ловљење у обредима ходочашћа онима који су то чинили пре него што је забрањено, а ко то поново учини након забране - Аллах ће га казнити, а Бог је Јак и Моћан, може казнити онога ко Му греши и нико Га у томе не може спречити.
(96) Аллах вам је дозволио да ловите морске животиње, и да једете оно што море избаци, било мртво или живо, и да се тиме користите и опскрбите били путници или код куће, а забранио вам је да ловите копнене животиње док сте у обредима ходочашћа хаџа или умре. И бојте се Аллаха спроводећи оно што вам је наредио и клонећи се онога што вам је забранио, јер Њему једином ћете се вратити на Судњем дану, и Он ће вас наградити или казнити за ваша дела.
(97) Аллах је Ка'бу, свети храм, учинио људима темељом верских користи, попут молитве, великог ходочашћа и малог ходочашћа, али и темељом овосветских користи јер је у мекканском храму сигурност, и ту долазе плодови свега. И учинио је свете месеце - зул-ка'де, зул-хиџџе, мухаррем и реџеб - сигурним, у њима их други не нападају. И Аллах је учинио животиње жртвенице, означене и неозначене, које су вођени да се принесу у мекканском храму, сигурношћу за њихове власнике од узнемиравања. Аллах вам је дао те благодати како бисте знали да Аллах зна све што је на небесима и на Земљи, да је апсолутно свезнајући. Ти Његови прописи, у којима су користи за вас и одагнавање штета од вас, доказ су да Он зна оно што је добро за Његове вернике.
(98) О људи, знајте да Узвишени Бог жестоко кажњава онога ко је према Њему непокоран, и да прашта ономе ко се покаје и милостив је према њему.
(99) На Посланику је сам да достави оно што му је Бог наредио, и није његово да упућује људска срца, јер то је само у Божјој руци. Бог зна оно што испољавате и оно што кријете, било да се ради о упути или заблуди, и обрачунаће вас за то.
(100) О Посланиче, реци: "Не може се изједначити зло са добрим, макар те запањило мноштво зла. Његово мноштво не указује на његову вредност. О разумом обдарени, бојте се Аллаха остављајућу зло и чинећи добро како бисте Рај постигли.
(101) О ви који верујете, не питајте Посланика оно за чим немате потребе и што вам не помаже у погледу приврежености вери! Ако вам открије оно што сте питали, задесиће вас непријатност због потешкоће коју тај одговор носи са собом, а ако будете питали док се објављује Кур'ан, биће вам одговорено, а то је Богу лако. Бог је опростио неке ствари које је Кур'ан прећутао, па немојте питати о њима. Ако будете питали, биће вам објављена додатна обавеза у виду прописа тога што сте питали.
(102) Пре вас су неки људи питали таква питања, па када им је због тог питања стављено у обавезу оно о чему су питали - нису поступали по томе, и због тога су постали неверници.
(103) Аллах је дозвољеном учинио стоку, за разлику од вишебожаца који су у име њихових кипова себи забранили следеће врсте стоке: 1. бехиру: камилу којој пресечу уши након што роди одређени број младунчади, 2. са'ибу: камилу коју посвећују киповима и не дирају је када достигне одређени број година, 3. весилу: камилу која роди женску младунчад једно за другим, 4. хама: дромедра када се његовим плодом роди одређени број камила. Вишебожачки неверници су лажно тврдили да је Бог забранио ове споменуте врсте животиња, а већина неверника не разликује истину од заблуде и забрањено од дозвољеног.
(104) Када се овим људима, који лажу на Бога измишљајући забрану одређених врста стоке, каже: "Дођите Кур'ану којег је Бог објавио и пракси Божјег Посланика да сазнате шта је дозвољено а шта је забрањено." Они одговарају: "Довољно нам је оно на чему смо затекли наше претке, довољна су нам веровања, речи и дела која смо од њих наследили." А како да им то буде довољно кад њихови преци ништа нису знали, и нису на истини били? Њих следи само онај ко је већи незналица од њих самих и у већој заблуди, тако да су они заблуделе незналице.
(105) О ви који верујете, брините се о себи и себе поправљајте, неће вам наштетити онај ко је залутао и није вам се одазвао ако ви будете на правом путу. У вашу упуту спада и ваше позивање на добро и одвраћање од зла. Аллаху једином ћете се вратити на Судњем дану, па ће вас обавестити о ономе што сте радили на овом свету, и обрачунаће вас за то.
(106) О ви који верујете, када се неком од вас приближи смрт и види знакове који на то упућују, нека позове двојицу праведних муслимана, или немуслимана ако нема муслимана, или ако сте на путу, да буду сведоци његове опоруке. Ако сумњате у њихово сведочанство, онда након једне од молитве их зауставите и затражите од њих да се закуну Аллахом да своје сведочанство неће да мењају ни по коју цену, нити ће да га сакрију, и да су - ако то ураде - прави грешници.
(107) Уколико након заклињања постане јасно да су слагали у заклетви или сведочанству и изневерили, нека двојица најближих људи умрлом опоручитељу уместо њих посведоче оно што је истина, нека се Аллахом закуну: "Наше сведочење да су ова двојица слагала и изневерила је прече од њиховог сведочења да су рекли истину и испунили поверење, и не кунемо се лажно. Ако се кунемо лажно, онда смо истински неправедници који прелазе Божје границе."
(108) Ово споменуто заклињање два сведока након молитве када постоји сумња у њихово сведочење, затим евентуално одбијање њиховог сведочења, изискује већу шансу да њих двојица сведоче исправно, како је прописано, и да се боје да - ако изневере - сведочење буде враћено наследницима опоручитеља након њиховог лажног сведочења, па да тиме буду разоткривени у својој проневери. И бојте се Аллаха остављањем лажи и проневере у сведочењу и заклетви, и слушајте оно што вам се наређује покоравајући се Аллаху, јер Аллах неће упутити оне који излазе из оквира покорности Њему.
(109) О људи, сетите се Судњег дана када ће Аллах окупити све посланике и рећи им: "Шта су вам одговорили ваши народи којима сте послани?" Па ће рећи: "Одговор Аллаху препуштамо. Ми немамо знања, сво знање припада Теби, Господару наш, и само Ти знаш оно што је скривено и недокучиво."
(110) И спомени када је Аллах рекао Исусу, мир над њим: "О Исусе, сине Маријин, сети се Моје благодати према теби када сам те створио без оца, и сети се Моје благодати према твојој мајци Марији, мир над њом, када сам је одабрао над женама њеног времена. И сети се Моје благодати према теби када сам те помогао анђелом Гаврилом, па си се обратио људима док си дојенче био, позивајући их Аллаху, и обраћао си им се у свом зрелом добу када сам те учинио послаником људима. Од Мојих благодати према Теби је и то што сам те научио да пишеш, и подучио сам те оригиналној Тори која је објављена Мојсију, мир над њим, и Јеванђељу који је објављен теби, и подучио сам те тајнама, користима и мудростима Мог закона. Од Мојих благодати према теби је и то што си могао направити од иловаче нешто попут птице, а затим дунути у њу и она постане права птица, и то што си од слепила могао излечити оног ко је од рођења слеп, и што си губавца од губе лечио тако да има здраву кожу, и што си оживљавао мртвога тако што би Аллаху молио да их оживи па би их Он оживео. Све то је било Мојом дозволом. И од Мојих благодати према теби је то што сам те заштитио од Израиљћана након што су хтели да те убију, када си им дошао са јасним чудима, у које они нису хтели да верују и рекли су: "Ово са чиме нам је дошао Исус је очита чаролија."
(111) И спомени Моје благодати према теби, када сам ти обезбедио помагаче тиме што сам твоје ученике надахнуо да верују у Мене и твоје посланство, чему су се одазвали и рекли: "Верујемо и Ти посведочи, Господару наш, да смо ми муслимани, Богу покорни."
(112) И сети се када су твоји ученици рекли: "Да ли нам твој Господар може спустити трпезу са неба ако Га будеш замолио?" Па им Исус, мир над њим, рече да се боје Аллаха Узвишеног, и да се окану тога, јер је у томе можда искушење за њих, и рече им: "Ослоните се на свога Господара у тражењу опскрбе, ако сте верници."
(113) Ученици Исусови рекоше Исусу: "Желимо да једемо са те трпезе, и да нам се срца смире спознавши савршенство Аллахове моћи и да си доиста Његов посланик, и да категорички знамо да си нам донео истину од Аллаха, и да будемо сведоци за оне који нису присутни."
(114) Исус, мир над њим,је урадио оно што су тражили и замолио је Бога: "Господару наш, спусти нам трпезу са храном да славимо дан њеног спуштања из захвалности према Теби, и да нам буде знак и доказ Твоје једноће и истинитост онога са чим сам послат, и опскрби нас оним што ће нам помоћи да Те обожавамо. Господару наш, Ти си најбољи опскрбитељ."
(115) Аллах услиши Исусову молитву и рече: "Спустићу трпезу коју сте тражили, а ко након тога не буде веровао - нека не кори осим себе - казнићу га тако жестоком казном каквом никог никада нисам казнио, јер је очима видео запањујући доказ па је из ината узневеровао." И Аллах је испунио оно што им је обећао и спустио им трпезу.
(116) И спомени да ће Аллах на Судњем дану рећи Исусу сину Маријином, мир над њим: "О Исусе сине Маријин, да ли си ти рекао људима: 'Обожавајте мене и моју мајку поред Аллаха?' Па ће рећи, величајући свог Господара: 'Мени не доликује и немам право да им кажем ишта осим истине, а ако хипотетички претпоставимо да сам им то рекао - Ти би то знао, јер Теби ништа није скривено. Ти знаш оно што ја кријем у себи, а ја не знам оно што Ти кријеш, и само Ти знаш све недокучиво, све скривено и видљиво.
(117) Исус рече свом Господару: "Људима сам рекао само оно што си ми наредио - да само Тебе обожавају, и био сам сведок онога што говоре док сам био међу њима, а након што си ме живог уздигао на небо - Ти си једини надзирао шта раде, и Ти си свему сведок, ништа Ти скривено није и знаш све што сам им рекао и шта су они мени рекли."
(118) "Господару мој, ако их казниш - па они су Твоја створења, радиш са њима шта хоћеш, а ако им опростиш - нико Те у томе не може спречити. Ти си Силни са којим се нико не може надвладавати, и Ти си Мудри у Свом уређивању свих створења."
(119) Узвишени Аллах рече Исусу, мир над њим: "Ово је дан у којем ће користити искреност онима који су били искрени у намерама, речима и делима. Њима припадају рајски перивоји испод чијих двораца и стабала теку реке, у којима ће вечно боравити, смрт их неће задесити. Аллах је њима задовољан и никада се на њих неће наљутити, и они су задовољни вечним ужитком којег су постигли, и задовољни су својим Господаром. Та награда и то задовољство представљају величанствену победу којој нема сличне."
(120) Само Аллаху припадају небеса и Земља; Он их је створио и Он их уређује. Све што је на њима - Његова су створења, и Он је над свиме моћан, ништа Му није тешко.