68 - Калем ()

|

(1) Већ смо говорили о сличној теми на почетку поглавља ел-Бекаре. Бог Узвишени куне се пером и ониме што људи пишу својим перима.

(2) Ти, о Посланиче, због благодати веровесништва које ти је Бог дао, ниси луд, него си чист од онога чиме те незнанобошци описују.

(3) Због тога што преносећи посланицу људима трпиш и доживљаваш, имаћеш награду која никада неће нестати и нико ти због ње неће приговарати.

(4) Ти си најлепшег морала, онако како се у Кур'ану спомиње и тим својствима си описан на најпотпунији начин.

(5) И ти ћеш да видиш, а видеће и ови који поричу

(6) Када се разоткрије истина и постане видљива, биће јасно ко је од вас луд, а ко није.

(7) Твој Господар, о Посланиче, зна ко је скренуо са Његовог пута, а зна и оне који се на њему налазе. Он зна да су они залутали, а зна и да си ти на Правом путу.

(8) Онима који негирају Објаву коју доносиш, не покоравај се, о Посланиче.

(9) Они ишчекују и надају се да ти према њима будеш благ и да попустиш на рачун вере, па би и они након тога према теби попустили и били благи.

(10) Немој се покоравати и немој слушати никога ко се због неистине много заклиње и ко је понижен и презрен.

(11) Онога ко много људе оговара, о њима прича, и њихове речи преноси како би их раздвојио и смутњу међу њима направио.

(12) Онога ко много људима забрањује чињење добра, напада на људске иметке, части и животе и који много греши.

(13) Онога ко је груб и осоран и ко је у своме народу препознатљив по злу.

(14) Због тога што има много иметка и деце, он се охоли и због охолости одбија да поверује у Бога и Његовог Посланика.

(15) Када му се одломци из Кур'ана казују, он говори да су то само измишљена казивања древних народа.

(16) Ми ћемо дати на његовом носу знак који ће га унаказити, који ће га пратити и увек са њим бити.

(17) Ми смо ове незнанобошце искушали сушом и глађу, као што смо власнике једне баште искушали када су се заклели да ће ујутру што пре да оберу њене плодове, како сиромаси не би ништа добили.

(18) Они у својој заклетви нису назначили да ће то учинити ако Бог да.

(19) Бог је на ту башту послао ватру, па ју је она уништила док су власници спавали, па нису могли да је заштите и да спрече ватру.

(20) Она је постала пуста попут црне и тамне ноћи.

(21) Када је било јутро, они су почели да једни друге дозивају

(22) Говорили су: Што раније крените до својих њива, пре него што сиромаси дођу, ако желите да оберете плодове.

(23) Пожурили су према својим њивама и усевима, тихо међусобно причајући

(24) Једни другима су говорили: Нека у баште данас не улази ниједан сиромах

(25) Одмах, почетком јутра кренули су, уверени да ће обрати плодове из својих њива.

(26) Када су видели запаљене њиве и баште, једни другима су се обратили речима: Ми смо залутали, тј. погрешили смо пут до њива.

(27) Напротив ускраћено нам је да оберемо плодове, јер смо били одлучни да сирмасима ништа не дамо.

(28) Један који је међу њима био најбољи рече: "Када сте одлучили да сиромасима забраните плодове ове баште, зар вам нисам казао: 'Боље вам је да славите Бога и да Му се покајете?'"

(29) Казали су: Нека је слављен наш Господар, ми смо били према себи неправедни када смо одлучили да сиромасима забранимо наше плодове.

(30) Тада су једни другима упућивали речи укора.

(31) Кајући се, казали су: Пропали смо, јер смо прешли дозвољену границу када смо сиромасима ускратили њихово право.

(32) Господар наш је у стању да нам подари бољу башту од ове коју смо имали, ми се само Њему надамо, од Њега опрост и свако добро тражимо.

(33) Оваквим казнама кажњавамо оне који према Нама греше, а казна на Будућем свету је већа, када би они знали и били свесни њене жестине и трајности.

(34) Оне који се Бога буду бојали следећи Његове заповести и клонећи се Његових забрана, чекају рајске баште у којима ће уживати без престанка.

(35) Зар да муслимане учинимо као невернике у погледу награде или казне, као што тврде меккански незнанобошци?

(36) О незнанобошци, шта вам је па доносите такву неправедну и искривљену пресуду?

(37) Да ли ви имате књигу у којој сте прочитали да су једнаки покорни верник и грешник?

(38) Да ли у тој књизи пише да ћете имати оно што изаберете на Будућем свету?

(39) Или ви имате код нас потврђене уговоре из којих произлази да ћете имати оно што сами себи одредите?

(40) О Посланиче, упитај оне који тако говоре: Ко је од вас гарант и јамац?

(41) Или, имају ли они саучеснике поред Бога који ће их у награди изједначити с верницима?! Па нека они саучеснике своје доведу ако говоре истину и ако су њихове тврдње, да ће имати исти статус као верници, тачне!

(42) На дан када буду велике страхоте и када наш Господар открије потколеницу, и када се људи позову да падну лицем на тле, па ће верници пасти лицем на тле, а неверници и лицемери то неће моћи да учине.

(43) Њихови погледи биће понижени, беда и кајање прекриваће их, а у животу на Земљи од њих је било тражено да Богу падају лицем на тле, док су били здрави и у могућности да то учине.

(44) Остави Мене, о Посланиче, и оне који овај Кур'ан, који ти се објављује, поричу, Ми ћемо их постепено патњи приближавати, а они неће ни бити свесни да према њој иду.

(45) Ја ћу их пуштати и времена ћу им давати како би наставили грешити. Моја освета према неверницима и негаторима истине је жестока, они ми неће умаћи и Моје казне неће се спасити.

(46) Да ли ти, о Посланиче, од њих неку награду тражиш због онога у шта их позиваш, па се они због тога од тебе окрећу? Стварност је супротна томе, јер ти од њих не тражиш накнаду, па шта их спречава да те следе?

(47) Да ли они имају спознају о невидљивом свету, па записују доказе путем којих с тобом расправљају?

(48) Ти буди стрпљив, о Посланиче, јер их је твој Господар пустио и времена им даје, и немој бити као Јона, мир над њим, који се на свој народ наљутио, па је након казне Господара свог дозвао док је био у утроби кита у тминама мора.

(49) Да га Бог својом милошћу није обухватио, кит би га прекореног избацио на пусто место.

(50) Његов га је Господар одабрао и дао да буде један од добрих Његових слугу.

(51) Готово да те неверници оштрим погледима својим оборе кад Кур'ан који ти се објављује слушају говорећи на основу својих прохтева и окрећући се од истине: “Посланик који га доноси, уистину је луд."

(52) А Кур'ан који ти се објављује је само опорука и опомена људима и духовима.