(1) Бог се куне ноћи када својом тамом прекрије све између небеса и Земље.
(2) И куне се даном када се појави и открије.
(3) И куне се оним што је створио: мушки и женски пол.
(4) Ваши поступци, о људи, заиста су различити, па међу њима има добрих дела која су узрок уласка у Рај, и лоших дела која су узрок уласка у Ватру.
(5) А ономе који удељује оно што мора удељивати, као што је обавезна милостиња, издржавање породице и откупи, и богобојазан је, чувајући се онога што му Бог забрањује -
(6) И верује у оно што му је Бог обећао.
(7) Олакшаћемо му добра дела и удељивање на Божјем путу.
(8) А ономе ко шкртари у своме иметку и не даје тамо где је обавезан давати и сматра се независним о Богу, па од Њега не тражи нимало Његове доброте
(9) И пориче Божје обећање да ће дати награду за удељивање на Божјем путу.
(10) Њему ћемо олакшати чињење греха, а отежати добра дела.
(11) Иметак којег је шкртарио неће му користити, када се стровали у Ватру.
(12) Ми смо дужни да појаснимо шта је то пут истине, а шта пут заблуде.
(13) Нама припада Будући а и овај свет, и Ми чинимо на њима шта хоћемо, а нико то поред нас не може да чини.
(14) Опомињем вас, о људи, на Ватру распламсалу, ако устрајете у грешењу према Богу.
(15) Врелину ове ватре неће осетити осим велики несрећник.
(16) Онај ко буде негирао истину коју је донео Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, и окретао се од покорности Божјим наредбама.
(17) Од Ватре ће бити удаљен најбогобојазнији међу људима, Ебу Бекр, нека је Бог задовољан са њим.
(18) Онај ко даје свој иметак у разне добротворне сврхе, како би се од греха очистио.
(19) Он не удељује свој иметак очекујући да му се узврати.
(20) Својим давањем иметка он жели стећи Лице Господара који је изнад својих створења.
(21) И он ће бити задовољан племенитом наградом коју ће му Бог дати.