(1) Ха-мим. Већ смо говорили о сличној теми на почетку поглавља ел-Бекаре.
(2) ‘Ајн-син-каф. Већ смо говорили о сличној теми на почетку поглавља ел-Бекаре.
(3) с
(4) Само Богу припада све што је на небесима и све што је на Земљи, Он то ствара, тиме управља и уређује. Он је Свевишњи Својим Бићем, снагом и моћи; Његово Биће је величанствено.
(5) Готово да се небеса, поред своје величине, одозго изнад земаља распадну због Његове величанствености. А анђели понизно величају и хвале Господара свога и моле опрост за оне који су на Земљи. Није ли Бог, заиста, Опроститељ греха ономе ко се покаје, и Милостив према њему?!
(6) Бог прати и пише дела оних који поред Бога, идоле обожавају и њих као заштитнике узимају, и за та дела ће им одговарајућу накнаду дати, а ти, о Посланиче, ниси задужен за њихова дела, нити ћеш бити питан за њих, јер твоје је само да доставиш.
(7) Као што смо, о Посланиче, објављивали веровесницима пре тебе, тако и теби Кур'ан на арапском језику објављујемо, како би становнике Меке и друга околна арапска племена, као и све људе упозорио на Судњи дан, када ће Бог окупити и претходне и касније генерације на једном месту, како би рачун полагали и добили оно што су заслужили. Нема сумње у долазак тог дана и када ће људи бити у две скупине: једна скупина, а то је верничка, биће у Рају, док ће друга, неверничка, у Ватри.
(8) Да је Бог хтео све би их учинио припадницима Ислама и све би их увео у Рај, међутим, Његова мудрост изискује да у Ислам уђу само они које Он Својом вољом уведе, док грешници незнанобошци немају заштитника и помагача који ће их спасити од Божје казне.
(9) Ови незнанобошци су друге поред Бога за заштитнике узели, а Бог је једини истински заштитник, док други не могу ни користити, ни штетити. Он једини оживљава мртве како би полагали рачун и добили оно што су заслужили, Њему ништа није немогуће.
(10) А у чему год се ви, о људи, разишли, било да се ради о темељима ваше вере или њеним огранцима, пресуда за то је код Бога, па се у вези тога обратите Његовој књизи и пракси Његовог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја. Онај ко има оваква својства је мој Господар, у Њега се поуздам у свим својим пословима и Њему се обраћам, кајући Му се.
(11) Бог је створио небеса и Земљу без претходног примера за то, од вас самих учинио је парове, а то је учинио и од камила, крава и оваца, како бисте се размножавали кроз брачне везе и како бисте се хранили од меса и млека стоке коју вам је дао. Њему нико и ништа није слично, Он чује шта Његове слуге говоре и види шта они раде, ништа Му не промиче и Он ће вам дати одговарајућу накнаду за ваша дела, ако будете радили добро, даће вам, добро, у супротном чека вас зло.
(12) Код Њега јединог су кључеви небеских и земаљских ризница, Он много опскрбљује онога кога хоће, како би га искушао да ли ће бити захвалан или не, док другима ускраћује опскрбу, како би их искушао да ли ће бити стрпљиви или ће бити незадовољни Божјом одредбом. Он све зна, ништа што је корисно за Његове слуге није Му скривено.
(13) У вери вам је прописано слично ономе што смо наредили Ноји да достави и да по томе ради, и оно што теби, о Посланиче, објављујемо, и прописано вам је слично ономе што смо наредили Авраму, Мојсију, и Исусу да доставе и да по томе раде, а сажетак тога јесте да веру практикујете и да се не подвајате. Тешко незнанобошцима пада када их позиваш веровању у једног Бога и остављању богослужења другим божанствима. Бог бира кога хоће међу својим слугама, па га упути ка богослужењу и покорности, и упућује онога ко Му се каје за своје грехе.
(14) А неверници и незнанобошци су се, баш онда кад им је дошло знање и кад им је успостављен доказ посланством Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, из злобе, мржње и неправде међусобно подвојили. И да Бог није одредио да се њихова казна одгоди до одређеног рока којег Он зна, а то је Судњи дан, већ би међу њима пресуду донео и казнио би их због неверовања у Бога и негирања посланика. А Јевреји који су наследили Тору и хришћани који су наследили Јеванђеље, и они након многобожаца, сумњају у Кур'ан којег им је донео Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, и поричу га.
(15) Ти позивај ка овој правој вери и устрај на томе сходно ономе што ти Бог наређује. Немој се поводити за њиховим исквареним прохтевима и кад се с њима расправљаш, реци: Ја верујем у Бога и књиге које је Он објављивао посланицима и Он ми је наредео да међу вама праведно судим. Бог је тај кога обожавам, Он је и наш и ваш Господар, нама наша дела, без обзира била добра или лоша, а вама ваша дела, без обзира била добра или лоша. Након што се достави и појасни доказ, међу нама нема никакве расправе, Бог ће нас све сакупити и Њему ћемо се сви вратити на Судњем дану, па ће свима дати оно што заслужују. Тада ће се распознати искрени од лажова и онај ко је заступао истину од онога ко је заблуди позивао.
(16) А они који се, користећи ништавне доказе, расправљају о вери која је објављена Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, након што је Божји позив прихваћен и људи му се одазвали – њихови докази су ништавни код њиховог Господара и код верника и они немају никаквог утицаја; на њима је Божји гњев и срџба јер не верују и истину одбијају, а на Судњем дану чека их велика казна.
(17) Бог је Кур'ан с истином објавио и у то нема сумње, и спустио је правду и мерило како би се међу људима на основу тога судило. Можда је Час којег они поричи близу, а све што је близу брзо ће доћи.
(18) Они који не верују у тај Час, пожурују га, јер они не верују у обрачун, награду и казну. Они који у Бога верују, боје га се јер страхују од коначног боравишта. Они знају сасвим сигурно да је он истина и да у то нема нимало сумње. А они који се о Часу расправљају и у њега сумњају, у заблуди су и далеко од истине.
(19) Бог је благ према Својим слугама, даје велику опскрбу ономе од њих коме хоће, а коме хоће, из Своје милости, ускраћује је. Он је Снажни којег ништа савладати не може и Он је Силни који кажњава своје непријатеље.
(20) Ономе ко буде желео награду у Рају, па се због тога буде трудио, повећаћемо награду, а добро дело може бити увећано и до седам стотина пута па и више. А ономе ко буде желео само добро на овом пролазном свету, даћемо му по заслузи, али у Рају неће имати ништа, јер је предност дао пролазном свету.
(21) Зар незнанобошци да имају божанства која им у вери прописују оно што Бог није дозволио или да им забране оно што је дозволио? Да није речи одлуке коју је Бог одредио већ би им било пресуђено. А неправедницима грешницима, заиста, припада патња болна која их чека на Судњем дану.
(22) Видећеш, о Посланиче, неправеднике који чине дела безбожништва и остале велике грехе, како стрепе и боје се казне због онога што су чинили, а то ће их, сигурно, стићи у шта нема сумње; тај страх им без покајања неће користити. А они који су веровали у Бога и посланике Његове и који су добра дела чинили биће у дивним рајским баштама у којима ће уживати, све што зажеле од благодати имаће код Господара свога и то вечно; биће то благодат велика којој ни једна друга није равна.
(23) То је лепа и велика вест којом Бог преко свога Посланика обвесељава оне који верују у Бога и посланике и који чине добра дела. Реци, о Посланиче, за достављање истине од вас не тражим накнаду, осим једне користи, чије се позитивне последице враћају и на вас, а то је да ме волите ради моје родбинске везе с вама. Онај ко буде чинио добро, повећаће му се награда, а добро дело рачуна се десет пута. Заиста Бог прашта грехе свакоме ко Му се покаје и захвалан је на добрим делима која се чине ради Његовог задовољства.
(24) Једна од тврдњи незнанобожаца јесте да Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, измишља Кур'ан и да га приписује своме Господару, а Бог им одговара: Да си ти и помислио да лажи измишљаш, Ја бих твоје срце запечатио и уклонио би измишљену лаж, а истину би оставио. Међутим, то није тако, што указује на искреност Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, и да је Објава која му долази од Бога. Он зна шта је у срцима људи и Њему ништа није скривено.
(25) Он Узвишени прима покајање од људи, и ономе ко се покаје опрашта незнанобоштво, неверство и све велике грехе. Он зна све шта они раде, ништа Му није скривено и Он ће им дати оно што су заслужили.
(26) Услишава молитву оних који верују у Бога и Његове посланике и који чине добра дела, а даје им и више него што траже. Оне који не верују у Бога и Његове посланике на Судњем дану чека велика казна.
(27) А када би Бог својим слугама давао обилну опскрбу, они би на Земљи неред чинили, али Бог Узвишени даје онолико колико хоће, некада да обилату опскрбу, а некада ускрати. Он добро зна стања својих слугу и види их, па све што даје или ускраћује, то чини из мудрости.
(28) Он својим слугама даје кишу када они изгубе наду да ће она доћи и свуда је по Земљи распростире. Он води бригу о животима људи и Он једини заслужује похвалу у сваком тренутку.
(29) Један од Божјих доказа који указују на Његову снагу и једноћу јесте и стварање небеса и Земље, као и чудесна створења која је по Земљи расејао. Он је у стању да их све скупи ради обрачуна. Њему то није немогуће као што му није немогуће да их први пут створи.
(30) Несрећа која вас, о људи, задеси у вашим животима и иметку је због греха које руке ваше чине, а много тога Бог и опрости и не кажњава вас због тога.
(31) Ви нисте у стању да побегнете ако вас ваш Господар буде хтео казнити, ви мимо Њега немате некога ко се брине о вашим животима и ко би од вас отклонио казну ако Он жели да вас казни.
(32) И међу знаковима Божјим који указују на Његову моћ и једноћу су и лађе налик на брда по својој висини, које морем плове.
(33) Ако би Бог желео да смири ветар који их помера, Он би то учинио, па би оне стајале на мору без померања. Стварање лађи и потчињавање ветра су знакови који јасно указују на Божју моћ сваком ономе ко трпи несреће и искушења и ко је захвалан на Божјим благодатима.
(34) Или, ако Он Узвишени жели да уништи те лађе тако што пошаље јаке ветрове на њих, Он то може учинити због греха које људи раде, а Он многе грехе и опрости па за њих не казни.
(35) Да би, приликом пропасти тих лађа које буду уништене ветровима, они који расправљају о речима и знаковима Нашим, негирајући их, знали да немају уточишта где би могли од пропасти побећи. Зато, не молите се никоме поред Бога и напустите обожавање свега осим Њега.
(36) Оно што вам је дато, о људи, од иметка, положаја и деце, само је уживање у животу који је пролазан, а вечна благодат у Рају је благодат коју је Бог припремио за вернике који се на Њега ослањају у свим стањима и пословима.
(37) И за оне који се клоне великих греха и разврата и који, кад се услед нечијих ружних речи и дела наљуте, опраштају онима који су их наљутили и не свете им се. Ово праштање је њихов леп однос, ако је оно засновано на добру и користима.
(38) И за оне који се Господару своме одазивају, чинећи дела која им је наредио, а остављајући дела која им је забранио и за оне који намаз (молитву) обављају на најпотпунији начин, и о пословима се својим који су им важни, договарају, а део од онога чиме смо их опскрбили удељују, настојећи тиме да стекну Божје задовољство и гледање у Његово лице.
(39) И за оне који, када угњетавању и неправди буду извргнути, узврате, штитећи тако своју част и достојанство, и то у случају ако неправедник није неко ко заслужује праштање. Ово узвраћање је човеково право, посебно ако у праштању нема никакве користи.
(40) Онај ко жели да наплати оно што му припада, има на то право, али то треба учинити на исти начин, без повећавања и прелажења границе. Имаће награду код Бога онај ко опрости зло учињено према њему и ко поправи однос између себе и свога брата. Бог не воли оне који чине неправду према људима, њиховој имовини и части. Напротив, Он мрзи неправеднике.
(41) Онај ко узврати бранећи себе, не треба да буде санкционисан због тога што је бранио своје право које му припада.
(42) Биће кажњени они који људима чине неправду и који по Земљи грехе чине; њих чека болна патња на ономе свету.
(43) А ко се стрпи на томе што га други узнемиравају и пређе преко тога и опрости, заиста ће се користи тог стрпљења видети у друштву, јер то је похвално својство којег не може имати осим велики срећник.
(44) А коме Бог уместо упуте да заблуду, томе помагача после Њега неће бити! И ти ћеш видети како ће они који су неверовањем и гресима чинили себи неправду, кад угледају патњу на Судњем дану, надајући се повикати: “Постоји ли икакав начин да будемо опет враћени на пролазни свет па да се покајемо Богу?”
(45) И видећеш, о Посланиче, како се неправедници понижени и клонули Ватри излажу, а они је кријући, из страха гледају. Они који су веровали у Бога и Његове посланике, рећи ће: “Заиста су страдалници они који на Судњем дану и себе и породице своје упропасте због онога што ће доживети од Божје казне!” А зар неправедни, који су кроз неверовање и грешење себи неправду чинили, неће бити у непрестаној патњи која никада неће престати?!
(46) Њима неће бити заштитника да им помогну и да их спасе од Божје казне; а коме Бог да да је у заблуди а не на истини, такав пут спаса неће ни имати, нити га ико мимо Бога на Прави пут може упутити.
(47) Одазовите се Господару своме, о људи, испуњавајући заповести и клонећи се греха, и немојте то одгађати, пре него што дође Дан који нико неће моћи да отклони. Тај Дан уточишта нећете имати и нећете моћи порицати грехе које сте на пролазном свету чинити.
(48) А ако се окрену од онога с чиме смо те послали – па, Ми тебе, о Посланиче, нисмо ни послали да над њима и њиховим делима бдијеш, ти си дужан само да саопштиш, а они ће рачун код Бога да полажу. Кад човеку дамо да милост Нашу осети у виду богатства, здравља и сл., он јој се обрадује, а кад их задеси каква несрећа због греха које чине, онда човек, по природи својој, благодати Божје не признаје, на њима се не захваљује и љут је на Божју одредбу која је заснована на мудрости.
(49) Божја власт је на небесима и на Земљи. Он ствара шта хоће, било да је мушко, женско или нешто друго. Дарује женску децу коме хоће, а мушку му ускрати, а коме хоће – мушку дарује, а ускрати му женску децу.
(50) А некоме дарује и мушку и женску децу, а некога остави без потомства. Он зна шта је било и шта ће бити, што указује на савршеност Његовог знања и мудрости. Њему ништа није скривено и ништа Му није немогуће.
(51) Ниједном човеку није дато да му се Бог обраћа, осим објавом, надахнућем и сл., или да му се обрати гласом, а не види Га, или да пошаље изасланика анђела попут Гаврила, па с дозволом Његовом објави оно што Он хоће. Он је, заиста, узвишен Својим Бићем и својствима и мудар је у стварању, одређивању и прописивању.
(52) Као што смо објављивали веровесницима пре тебе, о Посланиче, и теби смо објавили овај Кур'ан. Пре Кур'ана ниси знао које су и какве небеске књиге објављене посланицима и ниси знао за исправно веровање. Међутим, Ми смо објавили овај Кур'ан као светло којим упућујемо кога хоћемо људи. А ти људима сигурно указујеш и појашњаваш Прави пут.
(53) Божји пут којем припада све што је на небесима и све што је на Земљи, Он све ствара, свиме влада и уређује све. Сасвим сигурно је да ће се све Богу вратити, јер Он све одређује и свиме управља.