(1) Учи, о Посланиче, оно што ти Бог објављује, отпочињући с именом твога Господара који је Творац свих створења.
(2) Створио је човека од комада згрушане крви након што је био семе.
(3) Учи, о Посланиче, оно што ти Бог објављује, а твој Господар је најплеменитији, чијој племенитости ништа није слично, и Он је велики доброчинитељ.
(4) Онај који поучава писању пером.
(5) Онај који је човека научио свему што није знао.
(6) Заиста је човек грешник и прелази границе које је Бог поставио.
(7) Јер се независним осети због положаја и иметка којег поседује.
(8) О човече, своме Господару ћеш се вратити, па ће Он сваком дати оно што заслужује.
(9) Виде ли ти иког чуднијег од оног који спречава
(10) Слугу нашег Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, да клања код Кабе.
(11) Шта мислиш, ако тај ко је спречен, следи упуту од свога Господара?
(12) Или ако људима богобојазност наређује, која се огледа у слеђењу Божјих наредби и остављају забрана. Зар таквом треба да се забрањује?
(13) Шта мислиш, ако овај ко спречава, пориче истину коју је донео Посланик, и окреће се од ње? Зар се он не боји Бога?
(14) Зар онај ко брани Посланику Мухаммеду да се Богу моли не зна да Бог види шта чини, да Му ништа није скривено?
(15) А не ваља тако! Ако не престане да узнемирава Нашег Посланика и да га пориче, узећемо га и снажно дохватити за предњи део главе.
(16) Јер он лаже и грешне поступке ради.
(17) Па нека он, када га узмемо за кику, позове друштво своје и нека га спаси од казне.
(18) Ми ћемо позвати чуваре Пакла, снажне анђеле који не греше у погледу Божјих наредби и раде оно што им се нареди, па нека размисли ко је јачи и моћнији.
(19) А није тако како овај неправедник мисли, па му се не покоравај, него лицем на тле Богу падај и покорношћу Му се приближи, јер она заиста Њему приближава.