22 - Хаџџ ()

|

(1) О људи, чувајте се Божје казне следећи Његове заповести! Заиста, страхоте које ће наступити приликом Смака света, у виду невиђеног и жестоког потреса Земље, биће неописиво страшно и запрепашћујуће. Само Свезнајући Бог зна тежину тих страхота, за које се треба припремати.

(2) Кад људи доживе страхоте Дана судњег, мајка која ће да доји своје дете заборавиће га из страха, свака ће трудница свој плод да побаци јер ће га матерница избацити, људи ће као пијани да изгледају али неће бити пијани него ће их страх од призора на Судњем дану сасвим избезумити.

(3) Неки безбожници негирају Божју моћ, па говоре да Бог неће оживити мртве, а не располажу баш никаквим знањем о Божјој моћи већ се поводе за сваким ђаволем пркосним, међу духовима и људима.

(4) Дакле, поричу могућност оживљења притом следећи ђавола, за којег је Узвишени Бог, већ одредио да ће сваког оног ко га буде следио одвратити од Правог пута и у заблуду одвести и, отуда, у ватру паклену.

(5) Ако сумњате, о људи, у то да Бог може мртве да оживи, онда знајте да је Узвишени Бог вашег праоца Адама створио од земље, а затим је дао да се његово потомство размножава од мушке и женске семене капље, па од заквачка, то јест, згрушане крви, па од месне груде, величине залогајчића, која понекад буде потпуно обликована и дете се роди живо, а понекад буде необликована па се дете роди као недоношче па умре – да Свемогући Бог у етапама стварања човека покаже људима Своју моћ. А у матерницама Узвишени Бог, задржава семену капљу онолико времена колико Он хоће, затим чини да се људи као дојенчад рађају, и даје да зрелост снаге и ума достигну; неки умиру као деца, а дотле неки пак дубоку старост доживе и забораве све што су знали. И ти видиш земљу како је замрла, без стабала и растиња, а пошто на њу Племенити Бог с неба спусти воду, она затрепери, букне и по њој изникне сваковрсно заносно биље које изазива дивљење и радост оних који посматрају.

(6) Споменута знамења и знакови јесу очит, непорецив доказ да је Узвишени Бог једини Бог и да само Њега смемо да обожавамо, и да је незамисливо било кога или било шта сматрати Њему равним. Знајте да је Бог у могућности мртве да оживи и да све може да учини.

(7) И наведени феномени доказ су да ће Час оживљења збиља, без икакве сумње, доћи, и да ће Господар светова извести мртве из њихових гробова и да ће их позвати на одговорност за оно што су чинили.

(8) Неки безверци бесправно негирају Божју једноћу, а не располажу баш никаквим знањем о томе нити за то имају какав доказ. Они се поводе за незнањем и лажима, а не следе Прави пут и немају Књигу од Бога како би распознали истину од лажи.

(9) Такви се охоле, надмено ходају и отуђују се од истине; њих ће на Будућем свету, Узвишени Бог, осрамотити пред свим људима зато што су били неверници и казниће их у ватри Пакла због тога што су чинили лоша дела.

(10) Њима ће бити речено: “Ова казна је због вашег неверства и грешних дела, јер Бог кажњава само због оног што је човек лично починио!”

(11) Неки људи исповедају Ислам али нису уверени у његову истинитост већ сумњају и колебају се, па се неодлучно Богу покоравају– као да стоје на ивици бездане провалије. Приоритет су им овоземаљски интереси, па ако су срећни, здрави, имућни и имају пород, радо се повинују Исламу и послушни су Богу, али задеси ли их каква несрећа, непријатност, сиромаштво, обузме их песимизам због Ислама и враћају се на старе неверничке стопе, сасвим се мењајући. Због тога су губитници на овом и на будућем свету.

(12) Ови порицатељи не обожавају Узвишеног Бога него се моле лажним боговима, који им не могу наштетити ако их престану обожавати, нити им могу какву корист донети ако од њих нешто замоле. Они су у великој заблуди и далеко од истине.

(13) Они обожавају оне који ће им, пре наудити него користи, јер доносе зло. Како је лажно божанство рђав заштитник и зао пријатељ од које незнанобожац помоћ очекује!

(14) Племенити Бог ће увести вернике које чине добра дела у баште Раја испод чијих двораца теку реке. Бог чини оно што жели, и награђује честите, из Своје милости, а кажњава грешнике, према правди. Господара нико не може ни на шта да приволи.

(15) Ко мисли да Свевишњи Бог неће Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, помоћи на овом свету – дајући да Ислам и његови припадници победе, и на оном свету – дајући му високе степене у Рају, нека растегне уже до таванице па нека се обеси и нека затим види хоће ли његова домишљатост докинути оно што га срди. Бог ће, упркос том човеку који сумња и многобоштво чини, помоћи Свом Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и даће победу Исламу.

(16) Као што је Свезнајући Бог показао неверницима очите, непорециве доказе да је Он све у могућности да учини јер ће мртве да оживи, и јер је објавио часни Кур’ан, јасних и лако разумљивих одломака, исто тако помоћу Књиге упућује кога хоће, а нико, осим Њега, на прави пут упутити не може.

(17) На Дан устанућа Бог ће пресудити и раздвојити оне који су веровали у Бога и следили Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, Јевреје, Сабијце, хришћане, ватропоклонике и идолопоклонике; вернике ће између њих увести у Рај, а невернике ће бацити у паклену ватру. Бог је заиста поуздан и знан сведок за све што су људи чинили на овом свету и сваком ће човеку дати оно што је својим веровањем и делима заслужио.

(18) Зар не знаш да се управо Богу повинују, скрушено и предано, сва створења на небесима, као нпр. анђели, и све што се налази на Земљи, као нпр. Сунце и Месец, звезде и планине, дрвеће и животиње, као и многи људи – верници, следбеници посланика, а многим је људима Свезнајући Бог предодредио да ће бити кажњени, па су у заблуди, несрећни и понижени. А кога Свезнајући Бог понизи, нема никог ко ће га узвисити. То је тако, јер Узвишени Бог, чини оно што хоће и нико Његову вољу не може одбити.

(19) Ове две скупине посвађале су се у вези Господара свог: једна у Њега верује, а друга не верује, иако свака скупина тврди да је у праву. Неверницима ће бити скројена одећа од ватре, па ће њихова тела горети и лица се пржити, док ће им на главе бити сипана вода која је достигла највишу температуру.

(20) Услед вреле воде која ће бити сипана на њихове главе истопиће се оно што је у стомацима неверника, а затим ће се њихове коже распадати.

(21) Анђели задужени за извршавање казне у Паклу ће их ударати тешким железним маљевима по глави.

(22) И кад год покушају да из Пакла изађу, ојађени и напаћени због разноврсних патњи, биће у њему враћени и поред тога укорени: “Ето вам ужас Пакла и ватре успламсале!”

(23) Узвишени Бог ће увести искрене вернике у баште Раја испод чијих двораца и дрвећа теку реке, у њима ће вечно боравити. Бог ће дати па ће се становници Раја, мушкарци и жене подједнако, златним наруквицама и бисерима китити, а одећа ће им од свиле бити.

(24) Своје добре слуге Узвишени Бог, је надахнуо на овом свету да говоре најлепше речи, попут речи слављења, величања и захвале Богу. И упутио их је у Ислам, једином правом путу који води Богу.

(25) Неверници који одвраћају од Божјег пута, ратују против Бога и противе се Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и они који одвраћају од Светог храма у Меки који је центар свих муслимана, како седилаца тако и дошљака, као и они који желе да се у Часном храму шири безбожништво и прелазе границе Божјег исламског верозакона – свима њима Свемогући Бог даће да искусе болну казну.

(26) И спомени да је Племенити Бог одредио и показао посланику Авраму, мир над њим, на којем ће дотад њему непознатом месту да сагради Кабу, наредивши му да је утемељи на богобојазности, веровању, монотеизму и Његовом задовољству, и тражећи да неверству, многобоштву и свакој нечистоћи ту не буде места, да би Храм био чист за оне који обилазе око Кабе и који се Богу клањају.

(27) Бог Узвишен наредио је посланику Авраму, мир над њим: “Свим људима огласи хаџ!” Одазваће се твом позиву стижући у Меку пешице и на многим, због сталног кретања, мршавим камилама, из далеких предела.

(28) Долазиће ради свог добра – како би заслужили опрост греха, зарадили добра дела чинећи богослужење, и да би спомињали Аллахово Узвишено име приликом клања камила, крава и ситне стоке у првих десет дана месеца хаџџа и у току три дана бајрама, притом захваљујући Свевишњем Богу на благодатима којима их је обасуо. Пожељно је да ходочасници конзумирају месо животиње које су принели Богу, хранећи њоме тешке сиромахе.

(29) Затим преостаје да ходочасници обаве обреде који следе и на тај начин обаве у потпуности ходочашће. И нека опходе око Кабе, Божје куће, коју је Узвишени Бог, ослободио превласти владара силника.

(30) Обављање преосталих обреда, уклањање прљавштине с тела, испуњавање завета и опхођење око Кабе јесу ходочански прописи које је Бог наредио – и они се морају поштовати. А ко поштује Божје прописе обављајући их предано, пажљиво и брижно, следећи у томе Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, тај је заслужио добро на овом и на Будућем свету. Из Своје доброте и милости, Племенити Бог дозволио је људима конзумирање меса домаћих животиња, а забранио је конзумирање меса стрви и још неких животиња, па се оно што је Узвишени Бог, забранио мора избегавати. И клоните се, о људи, многобожачке погани, изношења лажи на Свезнајућег Бога, Господара светова, и лагања на људе.

(31) Будите одани монотеизму, постојани у вери Исламу која одговара човековој природи, и само Бога једино обожавајте и славите, и следите предано и брижно Божјег посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост. Оног који поред Аллаха обожава друга божанства, идоле, свеце салећу ђаволи са свих страна, и такав је сличан човеку који падне с изузетно високе литице и коме птице разграбљују делове његовог тела, или је пак сличан човеку којег снажни ветар разноси у просторе далеке.

(32) Монотеизам, веровање у једног Бога, и искрена, одана послушност само Узвишеном Богу јесу ствари које је Он ставио људима у обавезу. Па ко се одазове Узвишеном Богу, свом Господару, чинећи богослужење само Богу у виду молитве, обреда хаџџа, поста, милостиње је богобојазан и честит човек.

(33) О људи, можете се служити животињама жртвеницама које водите на ходочашће - да их јашете, користите њихову вуну и да пијете млеко које дају - све док их не принесете Богу у околини светог Харема.

(34) Свакој заједници верника из претходних народа наложили смо обред клања одређене врсте животиња, да би спомињали искључиво Божје име приликом приношења жртве и да би Богу били захвални јер их је опскрбио животињама и дозволио им је да се њима користе. О људи, ваш Бог је један једини Бог, само је Он достојан да Га обожавате, па Му се зато предано покорите и Њега искључиво обожавајте, и следите Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. И обрадуј Посланиче радосном вешћу искрене, покорне и предане вернике.

(35) То су они који се боје Божје казне када се Он спомене, па се због тога удаљавају се од кршења Његових заповести, обављају молитву потпуно, стрпљиво подносе искушења, и у разне добротворне сврхе дају део иметка којим их је Бог опскрбио.

(36) Свезнајући Бог је одредио да клање одређене животиње буде обележје Ислама и обред који се треба извршити, да би се људи помоћу приношења животиње и храњења сиромашних приближили Богу. Зато приликом клања животиње треба споменути и величати Бога. Након што се заврши клање животиње, њено месо може да конзумира њен власник, а њоме ће нахранити сиромашне који се суздржавају од прошења, и оне које је сиромаштво натерало да траже иметак од људи. Ето тако вам је Свевишњи Бог потчинио камиле и дао је да се њима служите да бисте били захвални Милостивом Богу на благодатима.

(37) Месо и крв обредних жртава нису потребни Узвишеном Богу и то до њега не допире, али ће до Бога допрети ваша искреност и жеља да заслужите Његову наклоност. Свезнајући Бог потчинио вам је камиле да бисте Бога величали и Њега славили јер вас је Он на Прави пут упутио. Божји Посланиче, обрадуј предане вернике и доброчинитеље да ће успети и имати велику награду у Рају.

(38) Заиста Бог брани честите вернике од непријатности, сплетки и непријатељства неверника, јер Узвишени Бог, не воли вероломне који изневеравају обећано, и не воли незахвалне на Његовим благодатима.

(39) У првом периоду Ислама верницима није била дозвољена борба против безбожника него им је било наређено да стрпљиво подносе њихова узнемиравања и да праштају, а након што се Веровесник, нека је мир над њим и Божја милост, преселио из Меке у Медину, Свезнајући Бог дозволио је борбу против оних који не верују, тим пре јер се муслиманима чинила неправда и у Медини а претходно су прогнани из својих домова. Осим што је дозволио муслиманима да се боре, Узвишени Бог, обећао је да ће им пружити помоћ, а Он је, збиља, моћан узвисити Своје штићенике, а понизити непријатеље.

(40) Узвишени је Бог дозволио борбу онима који су са својих огњишта прогнани без икакве кривице, већ само зато што су говорили: “Господар наш је Аллах, само Њега обожавамо!” А да Свемогући Бог дозволом борбе на Божјем путу, верницима не сузбија неправеднике и оне који лажи следе, неистина би завладала а истина побеђена, на Земљи би неред завладао, били би уништени објекти у којима се спомиње Божје име: манастири и цркве, у којима хришћани обављају обредословља, и синагоге, у којима се Јевреји моле Богу, као и џамије, које су предвиђене за обављање молитве и за величање Бога. А ко се исправно бори на Божјем путу њему ће Бог помоћи и поштованим га учинити на овом и на будућем свету, јер је Бог заиста силан и моћан, и нико Му се не може супротставити.

(41) Свемогући је Бог обећао помоћ онима који кад победе непријатеља и добију власт на Земљи, успостављају молитву клањајући је брижно, на време и онако како је Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, то чинио, дају милостињу онима који је заслужују, наређују људима да буду верни у погледу свих Божјих и људских права и, најзад, одвраћају од свега што су Свезнајући Бог и Његов Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, забранили. А Богу се све на крају враћа.

(42) Божји Посланиче, ако те твој народ буде лажним сматрао – па, и претходни су народи лажним сматрали своје посланике, Нојев је народ порицао, као и народи Ад и Семуд!

(43) Порицали су и народ Аврамов и народ Лотов, противећи се својим посланицима.

(44) И становници Медена су порицали Јофора, мир над њим, а и Мојсије је проглашаван лажним од стране фараона и Копта, али је Узвишени Бог давао прилику неверницима за покајање, а затим би их кажњавао; па погледај каква је била Божја осуда и казна! Уништио их је због њиховог неверства.

(45) Много је насеља Узвишени Бог уништио: куће су остале пусте, бунари запуштени, високи дворци остављени, који невернике од казне нису могли да заштите; нигде никог и нигде ништа, све напуштено и запуштено.

(46) Због чега се порицатељи широм света не запуте па да, извлачећи поуку и размишљајући, виде станишта уништених неверничких народа и да чују о њима предања!? Заправо, нису очи слепе, већ су слепа срца, па немају моћ запажања кад допадну заблуде и сумње.

(47) Они који не верују, због незнања, траже од тебе, Божји Посланиче, да их што пре стигне Божја казна, а Бог неће изневерити претњу Своју да ће уништити безбожнике, казна ће их неизоставно стићи. А Судњи дан, један је од Божјих дана, трајаће као хиљаду година, његово наступање није нимало далеко.

(48) Становници многих насеља починили су себи неправду негирајући Божје постојање, па им је Господар светова давао прилику не казнивши их, а то их је обмануло, након чега их је Свемогући Бог изненада кажњавао на овом свету, а на оном свету биће враћени Богу па ће их позвати на одговорност за оно што су радили и сваком ће дати оно што је заслужио.

(49) О људи, ја вас опомињем јасно, упозоравам вас и достављам вам Божју објаву у којој је све потанко и довољно објашњено!”

(50) Зато ће искреним, честитим верницима који следе Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, Узвишени Бог, опростити грехе, прећи ће преко њихових рђавих поступака и даће им у Рају прелепу, благословљену опскрбу која никад неће нестати.

(51) А они који се буду борили противећи се Богу и Његовим посланицима, сплеткарећи против честитих верника, покушавајући обезвредити и порећи Божје речи и доказе имаће страшну казну у Паклу, у којем ће заувек бити.

(52) Ми ниједног посланика ни веровесника пре тебе, Божји Посланиче, нисмо послали а да га није, кад би казивао Божју објаву, ђаво ометао настојећи да убаци какву сумњу и да га спречи да Божје речи допру до људи; ђаво се бојао да ће људи да чују Божје речи па да поверују. Али, Милостиви Бог уклањао би ђавоље дошаптавање и учврстио би Своје речи. Бог заиста зна шта је било и шта ће бити, јавно и тајно; с мудрошћу је све створио, прописао и одредио.

(53) Ђаво би ометао и уносио у казивања посланика и веровесника неистину управо зато да би то било искушење лицемерима и многобошцима чија су срца окорела, па им не користи никакво казивање. Неправедници међу лицемерима и многобошцима су у међусобној неслози и сталном непријатељству и противљењу против Бога Узвишеног и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и далеко од пута истине.

(54) И зато да би спознали они који имају корисно знање, помоћу којег распознају Прави пут и странпутицу, да је часни Кур’ан, објава коју је Бог дао Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, истина у коју нема никакве сумње. Таквима ђаво са својим сумањама и лажима нема приступа и њихово се веровање и богобојазност само повећава. Бог упућује Своје послушне слуге на Прави пут – Ислам, који је одабрао између свих других вера.

(55) Они који не верују у Бога и Његовог Посланика, мир над њим, непрестано ће сумњати у часни Кур’ан, све до Судњег дана, који ће им изненада доћи затичући их на неистини, или док им не дође патња у једном страхотном дану чија страхота неће престати и у којем за њих неће бити никаквог добра.

(56) Власт и суд на Судњем дану припада искључиво Силном Богу, Који ће донети пресуду између честитих и злих; вернике честите увешће у рајске баште уживања у којима ће заувек остати.

(57) А невернике, који су порицали Божју једноћу и Мухаммедово, нека је мир над њим и Божја милост, посланство, Свевишњи Бог ће казнити и изнад свега осрамотити у ватри Пакленој.

(58) Онима који су се иселили на Божјем путу, како их неверници не би одвратили од истинске Божје вере, па су затим погинули борећи се за Ислам или пак умрли као муслимани – Племенити Бог ће сигурно подарити вечну награду у Рају, јер управо Бог даје најбољу опскрбу.

(59) Бог ће их увести у њима драго место, у којем ће их обилно наградити. А Свевишњи Бог добро зна ко се бори зарад Његовог лица и ради Његовог задовољства, Он је благ према грешницима, даје им времена за покајање.

(60) Бог је обавестио о награди коју ће дати Својим добрим слугама, и истину је рекао. А обесправљеном, који трпи неправду од неправедника, Бог допушта да неправеднику узврати истом мером; а ако неправедник опет учини неправду, Бог ће обесправљеном заиста пружити помоћ. Заиста Бог брише грехе онима који су згрешили, не журећи с казном и опрашта грехе покајницима.

(61) Бог је објавио ове прописе праведне, све може учинити; један од показатеља Његове моћи и то је што су ноћ и дан несталне дужине, једно се науштрб оног другог повећава. Бог чује све речи и види сва дела. Он ће сваком дати оно што је заслужио.

(62) То што Бог смењује ноћ даном, а дан ноћу доказ је истинског постојања Бога, па је и Његова вера Ислам истина, и Његово обећање и претња истина, као што је истина и Његова помоћ искреним верницима. А оно што обожавају незнанобошци од идола, кипова, икона и сл. је неистина која нема никакве основе. Бог је узвишен и изнад свих створења, Својим Бићем, савршенством и моћи. Бог је Велики, и све у односу на Њега је безначајно.

(63) Зар не видиш да Бог с неба спушта кишу па земља озелени и никне на њој разноврсно дивно биље. Узвишени Бог, предобар је према Својим створењима јер им, дајући кишу, гарантује опскрбу и добро је обавештен о свему оном што им је од користи, па им то чини доступним.

(64) Само Богу, једином Створитељу и Владару, припада све што се налази на небесима и на Земљи, Он свиме управља и сва су створења дефинитивно у Његовој власти. Бог није ни о коме овисан, а све што постоји овисно је о Њему. Бог је Онај Који је увек хваљен.

(65) Зар не видиш да је Милостиви Бог човеку потчинио све што постоји на Земљи: животиње и инсекте, биље и материју, да би се тиме користио, и да му је потчинио лађе да на њима, пловећи по мору, превози трговачку робу и да путује? Бог чува да оно што је на небесима не падне на Земљу; осим ако Он то допусти. Узвишени Бог благ је према људима, па им даје Своје благодати на најлепши начин и из Своје милости им даје добро и чува их од зла иако су неправедни.

(66) Бог вас је, о људи, из ничег створио, а затим ће вас кад сваком дође његов смртни час усмртити, и напослетку ће вас оживети из ваших гробова па ће вас позвати на одговорност за дела која сте на овом свету чинили. А човек је веома незахвалан, пориче Божје речи и доказе и негира Његове благодати, и обожава поред Бога лажна божанства.

(67) Свакој верској заједници прописали смо верозакон према којем се требала владати. Посланиче, не дозволи, никако, да се припадници других вера с тобом расправљају о твом верозакону. Ти позивај свом Господару јер ти си, уистину, на Правом путу, који не садржи никакве недостатке, а они су у заблуди.

(68) Буду ли с тобом, Божји Посланиче, безбожници водили расправу око оног што ти је објављено, сустегни се од расправе и реци: “Аллах предобро зна да сте ви порицатељи, Он ће вам дати оно што сте заслужили!”

(69) Аллах ће на Дан коначног полагања рачуна донети пресуду између верника и незнанобожаца; послушне ће наградити, а злочинце казнити.

(70) Зар не знаш да Узвишени Бог, обухвата Својим знањем све што се налази на небесима и на Земљи? То је све забележено код Њега у Књизи помно чуваној. Знање о свему је Богу је заиста лако, ништа Му није немогуће.

(71) Они који не верују упорно обожавају лажна божанства, а не Узвишеног Бога, износећи лажи о Њему. Узвишени Бог нигде није објавио да се могу обожавати лажна божанства тако да незнанобошци немају никаквог знања о својим идолима, киповима, свецима и сл., већ су ту праксу наследили од својих предака који су такође били залутале незналице. И незнанобошци неће имати никаквог помагача кад их Узвишени Бог буде казнио, и нико их неће моћи спасити.

(72) А кад се неверницима казује величанствени Кур’ан, на њиховим лицима видиш негодовање и зловољу – само што, из мржње према истини, не нападну оне који им казују кур’анске речи и доказе. Веровесниче, реци неверницима: “Хоћете ли да вас известим о ономе што ће вам бити одвратније од слушања истине? То је ватра у Паклу коју вам је Бог припремио на Будућем свету, а ужасно ће она повратиште бити!”

(73) О људи, Бог наводи један пример, па га помно послушајте и о њему размислите: кад би се ваша лажна божанства која обожавате сакупила како би створила мушицу, безазлено створење, не би је могли створити, па зар су онда у могућности да створе оно што је од мушице веће и сложеније! Ваша божанства нису у стању да избаве од мушице оно што им она уграби, и то је доказ њихове крајње немоћи; ваша божанства и мушица подједнако су немоћни, па на основу чега обожавате беспомоћне кипове, идоле, свеце?!

(74) Они који не верују не величају и истински не познају Бога чим поред Њега обожавају нека Његова створења. А Бог је моћан и изнад свих створења – нико Му се не може супротставити. Један од доказа Његове снаге и моћи је стварање небеса и Земље. Само Њему припадају слава, величина и узвишеност, за разлику од лажних божанстава која обожавају незнанобошци: слаби су и немоћни, ништа не могу да створе.

(75) Свезнајући Бог одређује и узвисује посланике међу анђелима да преносе објаву посланицима, а међу људима одређује посланике да преносе Божје речи људима. Свевишњи Бог чује све што људи говоре и види све што раде, савршен је Његов избор посланика међу анђелима и људима.

(76) Узвишени Бог добро зна шта је претходило стварању анђела и посланика међу људима и зна шта ће се догодити након што нестану, а напослетку се све и свако Богу враћа.

(77) О ви који верујете у Бога и радите онога што вам је прописано клањајте се Само Богу и само Њега обожавајте, никог Му равним не сматрајући, и чините добра дела, попут милостиње и одржавајте родбинске везе, с надом да постигнете жељено и да се сачувате страхота након смрти.

(78) И борите се против Божјих непријатеља на сваки могући начин: животима, имецима, речима и пером, искрено, зарад Божјег Лица, јер вас је он изабрао за преношење посланице и објавио вам је једноставан верозакон којем је припадао посланик и Аврам, мир над њим, у којем ништа тешко није прописао, ни у погледу веровања, ни у погледу прописа, ни у погледу правила лепог понашања. Милостиви Бог назвао вас је муслиманима у претходним објавама и у часном Кур’ану, давши вам ту високу почаст како би Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, био сведок против вас – да вам је доставио посланицу, и да бисте ви били сведоци против свих других народа – да су им њихови посланици доставили од Бога објаву. Зато ту Божју благодат цените онако како је треба ценити и Њему захваљујте, и будите искрени верници обављајући молитву, предано и брижно, онако како Бог жели да се обавља, и дајте обавезну милостињу на свој иметак, а уз све то, ослањајте се на Свемогућег Бога и Њему препустите све своје послове и потребе. О, како је Узвишени Бог диван Господар онима који Њега узму за помагача и заштитника! Зато од Њега тражите помоћ и заштиту.