(1) О ти Посланиче, који си прекривен својом одећом.
(2) Устани и опомињи на Божју казну.
(3) И слави свога Господара.
(4) Очисти себе од греха и одећу од нечистоће.
(5) Удаљи се од обожавања кипова.
(6) Не приговарај своме Господару, тражећи за своја добра дела више.
(7) У име Бога буди стрпљив на искушењима које те прате.
(8) Када се у рог дувне по други пут.
(9) Судњи дан биће веома тежак дан.
(10) Онима који не верују у Бога и посланике тог дана неће бити лако.
(11) О Посланиче, остави Мене и онога којег сам створио самог у стомаку, није имао ни иметка ни деце. Овде се мисли на Велида б. Мугиру.
(12) Дао сам му много иметка.
(13) И дао сам му синове који су били с њим, нису се од њега на путовању одвајали, јер је имао много иметка.
(14) Живот сам му веома олакшао, дарујући му опскрбу и децу.
(15) И онда, поред свога неверовања и свега што сам му дао, жуди да му још дам.
(16) Није тако као што он мисли и замишља. Он је инаџија према нашим доказима које објављујемо нашем Посланику и пориче их.
(17) Оптеретићу га тешком казном коју неће моћи да поднесе.
(18) Овај неверник којем су дате многе благодати је размишљао и смишљао шта да слаже о Кур'ану како би га опвргао.
(19) Проклет нека је и биће кажњен како је прорачунао.
(20) И опет, проклет нека је и биће кажњен како је прорачунао.
(21) Затим је поново сагледао и размишљао шта ће да каже.
(22) Затим се наљутио и лице му се намрштило када је видео да нема ништа чиме би оспорио исправност Кур'ана.
(23) Затим се од веровања окренуо и охоло одбио слеђење Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.
(24) Па је рекао: Ово што доноси Мухаммед није Божји говор, него је то враџбина коју преноси од других.
(25) Ово није Божји говор, него људски.
(26) Овог неверника увест ћу у део Пакла који се зове Секар, како би жестину његову осетио.
(27) О Мухаммеде, знаш ли ти шта је Секар?
(28) Неће оставити ни један део онога ко се кажњава, а да га неће обухватити, а затим ће се опет вратити као што је и био, потом поново доћи и тако у недоглед.
(29) Веома ће жестоко пржити и боју коже мењати.
(30) Над тим Паклом биће деветнаест анђела, који ће га чувати.
(31) Чуварима Ватре поставили смо само анђеле и људи немају снаге да се с њима носе. Ебу Џехл је слагао када је казао да он и његов народ могу да се анђелима супротставе и да из Ватре изађу. Тај број смо дали само као вид искушења онима који у Бога не верују, како би рекли оно што су рекли, па да им се казна повећа; да се Јевреји којима је дата Тора и хришћани којима је дато Јеванђеље, увере у Кур'ан који потврђује оно што је у књигама њиховим објављено; да се верницима веровање повећа када сазнају да се следбеници Књиге с њима слажу; да Јевреји, хришћани и верници не сумњају и да они који немају чврсто веровање и неверници, кажу: Шта је Бог желео овим чудним бројем? Као што Бог у заблуди оставља онога ко негира овај број, и као што упућује онога ко у њега верује, тако исто у заблуди оставља кога хоће и на прави пут упућује кога хоће. Број Божје војске не зна нико осим Њега, и нека тога буде свестан Ебу Џехл који је говорио: Зар Мухаммед има само деветнаест помагача?Исмејавајући се и негирајући то. Ватра је само опомена за људе да би знали Божју величину.
(32) Није као што мисле неки незнанобошци да је довољно да његови другови савладају чуваре ватре. Бог се куне Месецом.
(33) Кунем се ноћи када оде и нестане.
(34) И кунем се зором када настане и светлост се појави.
(35) Ватра у Паклу је једна велика невоља.
(36) Њоме се људи опомињу и плаше.
(37) Ономе између вас, о људи, који хоће напред да иде, верујући у Бога и радећи добра дела или да заостане, негирајући Бога и грешењем.
(38) Свака душа ће за своја дела одговарати, па ће, или бити кажњена због њих или ће се спасити казне и пропасти.
(39) Осим верника који неће бити кажњени због греха, јер ће се преко њихових геха прећи због добрих дела која су чинили.
(40) Они ће на Судњем дану, у Рају, једни друге питати
(41) о неверницима коју су сами себе довели у пропаст, чинећи грехе.
(42) Рећи ће им: Шта је разлог вашег уласка у Пакао?
(43) Неверници ће одговорити: Нисмо били од оних који су у животу на Земљи обавезне молитве обављали.
(44) Нисмо из онога што нам је Бог дао сиромахе хранили.
(45) Са поборницима неистине дружили смо се и где год су и они, и ми смо били, и причали смо са онима који су залутали.
(46) Негирали смо Дан у којем ће свако добити оно што је заслужио.
(47) У том порицању смо устрајавали све док нам смрт није стигла и нисмо имали могућност да се покајемо.
(48) Њима на Судњем дану неће користити заузимање анђела, веровесника и добрих људи, јер је један од услова прихватања заузимања, задовољство са оним за кога се заговара.
(49) Шта је разлог па се ови незнанобошци окрећу од Кур'ана.
(50) У своме окретању и бежању од истине, они су попут дивљих магараца.
(51) који беже преплашени од лавова.
(52) Сваки од ових незнанобожаца хоће да се пробуди и да поред себе нађе књигу у којој пише да је Мухаммед Божји посланик. Они то не траже због помањкања доказа и њихове слабости него због свог ината и охолости.
(53) Није тако, него је разлог устрајавања у заблуди то што не верују у казну на Будућем свету.
(54) Кур'ан је заиста порука, упозорење и опомена.
(55) Онај ко жели да Кур'ан чита и да се њиме користи, он ће то схватити као опомену.
(56) Њиме ће се опоменути само они које Бог буде одабрао за Ислам. Бог је једини заслужан да Га се боји кроз покорност и остављање греха и Он једини прашта онима који се покају.