(1) Бог се куне смоквом и местом где она расте, и маслином и местом где она расте, у Палестини у којој је као посланик био Исус, мир над њим.
(2) И куне се брдом Синај на којем је Бог дозвао свога веровесника, Мојсија, мир над њим.
(3) И куне се светим градом Меком у којем је сигуран свако онај ко у њега уђе, а у који је послат Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја.
(4) Ми смо човека створили као створења најбољег и најскладнијег облика.
(5) Затим дајемо да у животу на Земљи остари и да нема користи од свога тела, као што од њега нема користи када му се исквари природа и заврши у Ватри.
(6) Изузимају се они који верују у Бога и раде добра дела, јер они, и када остаре, њих чека непрекидна награда, тј. Рај, с обзиром да су се трудили да не искваре своју здраву природу.
(7) Шта те наводи, о човече, да негираш Дан обрачуна, награде и казне, након што си видео многе знакове Његове моћи?
(8) Зар Бог, тиме што је дао Судњи дан, није судија најправеднији? Зар мисли да ће Бог оставити своја створења узалуд и да неће судити међу њима, па доброчинитеља наградити, а грешника казнити?