(1) Елиф лам ра: Већ раније је било речи о сличним словима у поглављу Ел-Бекара. Кур'ан је књига чије су речи савршено поређане и чија су значења потпуна. У тим речима не можеш видети грешку или мањкавост. Оне су после тога појашњене, и у њима се спомиње све што је дозвољено и забрањено, спомињу се наредбе и забране, радосне вести и упозорења, казивања и остало. Све ово је појашњено од Онога Који мудро све уређује и доноси прописе, Који зна стање свих створења и најбоље зна шта је добро и корисно за њих.
(2) Ове речи које су обављене Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, обухватају забрану људима да обожавају некога поред јединог Бога. О људи, ја вас упозоравам на казну од Бога ако будете неверници и грешници, а доносим вам радосну вест да вас чека награда, ако будете веровали и радили по Његовим заповестима.
(3) О људи, тражите од Господара вашег опрост за грехе, и покајте се за оно што сте пропустили од обавеза према Њему, па ће вам Он дати да до рока одређеног лепо на овоме свету проживите. Свакоме ко је радио добра дела и био Богу покоран, даће потпуну награду из Своје дарежљивости, и неће је нимало умањити. Ако напустите веровање које вам долази од Господара мога, ја вас онда упозоравам на страхоте великог Судњег дана.
(4) О људи, на Судњем дану вратићете се само Богу, а Он Узвишени све може и ништа Га не може спречити да вас оживи, и да вас након смрти скупи и рачун с вама сведе.
(5) Ови многобошци окрећу се од Посланика, како би сакрили своју сумњу и незнање које у вези Бога имају. Чак и када скрију главе своје одећом, Бог зна шта скривају и шта јавно износе, јер Он познаје све што срца њихова крију.
(6) Сваком живом бићу на лицу Земље Бог је обезбедио опскрбу, као вид Своје племенитости, и Он зна где се свако живо биће налази и где ће сахрањено бити. Све то је записано у Јасној Књизи, у Плочи помно чуваној.
(7) Он, Узвишени, је Тај Који је створио величанствена небеса и Земљу и све што је на њима, а пре тога је Његов Арш (престо) био изнад воде. Све то је створио како би вас, о људи, искушао ко ће боље поступати, чинећи дела којима је Он задовољан, или ко ће горе поступати, чинећи дела која изазивају Његову срџбу. Затим ће Бог сваком дати оно што је заслужио. Ако им кажеш, Посланиче: "О људи, бићете проживљени након смрти ради обрачуна!" Они који не верују у Бога и Судњи дан ће ти рећи: "Овај Кур'ан којег он учи је јасна враџбина, и његова ништавност је јасна."
(8) Ако ми вишебошцима одлажемо заслужену казну на овом свету до одређеног рока, они кажу, исмејавајући се и пожурујући казну: "Шта то спречава казну да нас задеси?" Доиста казна коју заслужују има свој рок код Бога, а када им дође - неће их ништа заштитити, и казна коју су пожуривали исмејавајући се - са сваке стране ће их окружити.
(9) Ако човеку дамо неку благодат, попут здравља и богатства, а затим му је одузмемо - он пуно губи наду у Божју милост и веома је незахвалан на Његовим благодатима које заборави када му их Бог одузме, као да их никада није имао.
(10) А уколико му дамо благодат иметка и здравља након што их није имао каже: "Отишло је зло од мене и нема више штете." А не захвали Богу на томе. Доиста је човек превише радостан и охол, уздиже се над људима и хвалише благодатима које му је Бог дао.
(11) Осим оних који стрпљиво подносе тешкоће, устрајно чине добра дела и устрајно се клоне греха; такви неће упасти у очај, нити ће порицати Божје благодати, нити ће се охолити над људима. Таквима ће бити опроштени греси и њихов Господар ће им дати велику награду на Будућем свету.
(12) О Посланиче, када се суочиш са њиховим неверством, инатом и тражењем доказа какве они хоће, можда би ти оставио део онога што ти је наређено да доставиш а што је њима тешко да примене, и можда су твоја прса стиснута за достављање тога да не би рекли: "Што му није спуштена ризница која ће га учинити богатим? Што није са њим дошао анђео који ће потврђивати оно што он говори?" Али ти немој због тога оставити ништа од онога што ти се објављује, јер си ти само опомињач, достављаш оно што ти је Бог наредео да доставиш и ниси дужан да долазиш са оним што они предлажу од доказа, а Бог све чува.
(13) Вишебошци говоре: "Мухаммед је измислио Кур'ан и није објављен од Бога." А ти им реци: "Дођите са десет поглавља сличним Кур'ану које су измишљене, без обавезе да буду истините као Кур'ан за којег мислите да је измишљен, и позовите у помоћ кога год можете, ако истину говорите када тврдите да је Кур'ан измишљен."
(14) Ако то не учине - а не могу учинити - онда будите уверени, о верници, да је Кур'ан Божја објава и да га је Бог објавио Свом Посланику, и да није измишљен. И знајте да нико не заслужује да буде обожаван осим Бог, па да ли ћете Му се покорити након ових категоричких доказа?
(15) Ко чини дела ради овог света и његових пролазних уживања а не ради Будућег света - даћемо му награду за његова дела на овом свету у виду здравља, сигурности и обилне опскрбе, а да им ништа од те награде не буде ускраћено.
(16) Они који имају тај ружан циљ неће на Судњем дану да имају осим ватру, док је њихова награда потрошена и њихова су дела ништавна јер нису изграђена на веровању и на исправној намери. Они својим делима нису желели Божје лице и Рај.
(17) Нису Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и они који верују у њега једнаки са неверницима; Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, је дошао са доказом од Господара Узвишеног и уз то са њим је и анђео Гаврило, а његовом веровесништву сведочи и претходна Објава - Тора која је објављена Мојсију као упута и милост, док неверници лутају у заблуди. верници верују у Кур'ан и у веровесништво Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, којем је објављен Кур'ан, а ко у његово веровесништво не верује - скончаће у Паклу на Судњем дану. Зато, о Посланиче, немој никада бити у сумњи око Кур'ана и рока који им је одређен, јер је он истина у коју нема сумње, али већина људи неће да верује упркос постојању јасних доказа.
(18) Нико није већи неправедник од онога који Богу нешто лажно приписује, попут другог божанства, сина или кћери. Такви ће на Судњем дану да буду изведени пред својим Господаром Који ће да их упита о ономе што су радили, а анђели и посланици ће сведочити против њих. Рећи ће се: "Ово су ти који су лагали о Богу приписујући Му судруга и дете! Нека Бог неправеднике удаљи од Своје милости, јер су неправду себи учинили лажући на Бога!"
(19) То су они који људе спречавају да иду правим путем, путем Божје вере, и желе да искриве Божју веру тако да нико у њу не поверује, а и они сами не верују у проживљење након смрти.
(20) Они не могу на Земљи умаћи Божјој казни када буде одређено да их она задеси, и немају савезнике и помагаче мимо Бога како би се сачували Божје казне. На Судњем дану ће им казна бити умногостручена јер су скренули са Божјег пута и друге су од њега одвраћали. Они на овом свету нису прихватали истину и нису се окористили Божјим речима у Кур'ану и доказима у универзуму, због њиховог чврстог окретања од истине.
(21) Они су себе у пропаст довели придруживањем лажних божанстава Богу Узвишеном, а сва та лажна божанства и лажни заговарачи су им нестали.
(22) Уистину ће они на Судњем дану бити највећи губитници, јер су исправно веровање заменили неверством, Будући свет овим пролазним светом, а милост и опрост заменили казном.
(23) Доиста они који верују у Бога и Божје посланике и раде добра дела, и који су понизни и скрушени пред Богом, биће становници Раја, и у њему ће вечно да бораве.
(24) Неверници су попут глувог слепца, а верници су попут онога ко види и чује; зато што неверници не чују истину и не желе да је саслушају па је зато и не прихватају, нити је виде и не желе да сагледају доказе које би им користили у прихватању истине. Док су верници попут оних који чују и виде истину што их је довело до њеног прихватања. Па да ли су ове две скупине једнаке у свом стању и опису? Никако нису једнаке, па зар нећете из тога да извучете поуку?
(25) Послали смо Ноју, мир над њим, као посланика његовом народу, па им он рече: "О народе мој, ја вас јасно упозоравам на Божју казну и објашњавам вам оно са чиме сам послат."
(26) "Позивам вас да само Бога обожавате, и бојим се да вас казна не задеси на болном дану."
(27) Главешине и угледници његовог народа, који су били неверници, рекоше: "Нећемо да се одазовемо твом позиву јер ти немаш никакве одлике над нама. Ти си човек исто као и ми, и тебе следи само наш најнижи слој друштва, колико видимо, и ви нисте часнији, угледнији нити богатији од нас, па да заслужите да вас следимо. Штавише, сматрамо да лажете у својим тврдњама."
(28) Ноје им рече: "О народе мој, обавестите ме, шта ако имам доказ од мог Господара који сведочи да истину говорим, али су вам ти докази скривени због вашег незнања, да ли вас можемо присилити да верујете? Да ли можемо веровање убацити у ваша срца? Не можемо, јер у исправну веру упућује само Бог."
(29) Народе мој, не тражим вам никакву надокнаду и иметак за моје достављање Објаве, награду очекујем само од Бога! Из мог друштва нећу да отерам сиромашне вернике како сте тражили, они ће да сретну свог Господара на Судњем дану и Он ће их наградити за њихово веровање, али видим да ви не разумете суштину мог позива па зато тражите да отерам вернике који су потлачени.
(30) Народе мој, ко ће од мене одагнати Божју казну ако отерам ове слабашне вернике неправедно, без њихове кривице? Зар се нећете опоменути и тежити ономе што вам је боље и корисније?
(31) Народе мој, ја вам не кажем да ја поседујем Божје ризнице опскрбе, па да вам дајем из њих ако поверујете, нити вам кажем да знам непознати свети и оно што је само Богу познато, нити вам кажем да сам безгрешан као анђео. Напротив, ја сам човек као и ви! Нити тврдим да сиромасима које ви потцењујете и ниподаштавате Бог неће дати упуту, напротив, Бог најбоље зна њихове намере и њихова срца, и ако бих ја због ваше жеље тврдио да им Бог неће дати упуту био бих неправедан и заслужио бих Божју казну.
(32) Они рекоше охолећи се и пркосећи: "О Ноје, расправљао си се са нама и претерао си, па дај нека нас стигне та казна којом нам претиш ако истину говориш!"
(33) Ноје им рече: "Не одређујем ја казну, већ Бог даје казну ако то жели. Уколико Он буде хтео да вас казни - никако нећете моћи да умакне Његовој казни."
(34) Мој савет и моје опомињање вам неће користи ако Бог одреди да вас остави у заблуди, ускративши вам упуту због вашег неверства и пркоса. Он је ваш Господар у Чијим рукама је ваш живот, оставиће вас у заблуди ако буде хтео, и само Њему ћете се вратити на Судњем дану, и тада ће вас наградити или казнити на основу ваших дела.
(35) Разлог неверства Нојевог народа је то што су мислили да је он измислио ову веру и лажно је приписао Богу, па га Бог усмерава да им каже: "Ако сам је измислио ја ћу сносити казну за мој грех, а ако нисам измислио - па ја не могу понети грехе вашег порицања истине, и ја сам чист од тога."
(36) Бог је објавио Ноји: "Нико више од твог народа неће веровати, мимо оних верника који су већ поверовали, па немој туговати и жалити се због онога што су радили, због њиховог порицања и исмејавања током овог дугог периода."
(37) Прави лађу пред Нашим очима и пажњом, Ми ћемо ти објавити како да то урадиш, и немој од Мене тражити да дам још времена неправедницима који себи неправду учинише својим неверством. Они ће, засигурно, бити потопљени великим потопом, који је казна за њихову устрајност у неверству.
(38) Ноје је спровео наредбу свог Господара и почео је да гради лађу. Када год су главешине његовог народа пролазили поред њега исмејавали су се са њим због тога што то ради, јер је правио лађу у земљи где нема ни вода ни река. Након што се више пута поновило њихово исмејавање казао им је: "О великани, ако се ви данас нама исмејавате, док правимо лађу, па и ми ћемо се вама исмејавати због вашег ината и неверства онда када будете страдали."
(39) "Знаћете коме ће да дође казна на овом свету која ће да га понизи, и ко ће на Будућем свету да буде вечно кажњаван."
(40) Нојe, мир над њим, је зарвшио градњу лађе коју му је Бог наредiо, па када је дошла Божја одредба за потоп његовог народа и када је вода почела да куља из посуда у којима су правили хлеб, као знак наступања потопа, рекосмо Ноју, мир над њим: "Укрцај у лађу од сваке копнене животињске врсте по један пар, мушко и женско, и поведи своју породицу осим оних којима је прописано да буду потопљени због свог неверства. И поведи са собом све вернике из твог народа." Од његовог народа је поверовао само мали број људи током дугог периода његовог позивања у Божју веру.
(41) Нојe рече верницима из своје породице и свог народа: "Укрцајте се на лађу која ће пловити и пристати Божјим именом, и заиста мој Господар прашта ономе ко се каје и милостив је према њему. Од Његове милости према верницима је и то што их је спасио од уништења."
(42) Лађа је пловила носећи људe и све остало на великим валовима попут планина, а Ноје, из очинског осећаја, дозва свог сина који није веровао и који се одвојио од свог оца и од свог народа: "Синчићу мој, укрцај се са нама у лађу да би био спашен дављења, и немој бити са неверницима па да будеш уништен и потопљен као они!"
(43) Син му рече: "Потражићу уточиште на високој планини која ће ме сачувати од воде." А Нојe му одговори: "Данас ништа не може спречити Божју казну у виду потопа, осим Бога, Који једини то може спречити и смиловати се коме жели." И талас раздвоји Ноја и његовог сина, који би потопљен због свог неверства.
(44) Бог рече Земљи након завршетка потопа: "О Земљо, упиј своју воду." А рече небу: "О небо, заустави падање кише." Па се вода повуче и земља осуши. Бог је уништио невернике и лађа је пристала на планини ел-Џудијј, и би речено: "Нека је далеко и нека је уништен народ који је прешао Божје границе својим неверством."
(45) Ноје, мир над њим, дозва свог Господара тражећи помоћ: "Господару мој, син мој је од моје породице, а Ти си обећао да ћеш спасити моју породицу и Твоје обећање је истина и Ти си најправеднији и најзнанији Судија."
(46) Бог рече Ноју: "Твој син чије избављење си тражио од Мене није од твоје породице за коју сам ти обећао да ћу да је спасим, јер он је неверник. Та твоја молба за неверника не доликује једном посланику. Немој Ме молити за нешто о чему немаш знања, саветујем ти да не будеш од незналица па да молиш за нешто што се супротставља Мом знању и Мојој мудрости."
(47) Ноје, мир над њим, рече: "Господару мој, утичем Ти се од тога да Ти тражим оно о чему немам знања. Ако ми Ти не опростиш и не смилујеш ми се бићу од страдалих, оних који су изгубили своју нграду на Будућем свету."
(48) Бог рече Ноју, мир над њим: "О Ноје, искрцај се из лађе сачуван и безбедан, са великим благодатима које је Бог подарио теби, и потомцима оних који су били са тобом у лађи који су верници, а који ће доћи након тебе. Међу њиховим потомцима ће бити и неверничких народа којима ћу дати да уживају у пролазном животу, а затим ће да их по заслузи задеси Наша болна казна на Будућем свету."
(49) Казивање о Ноју представља обавест о нечему непознатом, нечему што ти, Посланиче, ниси знао, нити је твој народ то знао пре ове објаве коју смо ти објавили, и зато се стрпи на одбијање и порицање твог народа као што се стрпео Ноје, мир над њим, а заиста ће победа припасти богобојазнима, који примењују Божје наредбе и клоне се Његових забрана.
(50) И посласмо народу 'Аду њиховог брата Худа, мир над њим, који им рече: "Народе мој, само Бога обожавајте, нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван, и ви само лажете када Му друго божанство приписујете."
(51) "О народе мој, ја од вас не тражим награду за оно што вам достављам од мог Господара и чему вас позивам. Моја награда је код Бога Који ме је створио, па зар то нећете схватити и одазвати се мом позиву?"
(52) "О народе мој, тражите од Бога да вам опрости грехе и покајте се, а највећи грех је обожавати друго божанство поред Бога. Ако тако поступите, Он ће вас наградити спуштајући обилну кишу, и повећаће вам снагу и понос, увећати ваше потомство. Немојте се окретати од онога чему вас позивам, па да будете грешници због тога, и због вашег неверства у Бога и вашег порицања истине са којом сам дошао."
(53) Његов народ рече: "О Худе, ти нам ниси донео јасан доказ због којег бисмо ти поверовали, и ми нећемо оставити наша божанства због твог говора који нема доказа, и нећемо ти поверовати да си посланик."
(54) "Ми тврдимо да те је неко наше божанство погодило лудилом због тога што нам забрањујеш да их обожавамо." Худ рече: "Ја позивам Бога за сведока, а и ви посведочите да сам ја чист од вашег обожавања ваших божанстава која обожавате поред Бога, па ми спремите сплетку и ви и ваша божанства за која мислите да су ме погодила лудилом и немојте ништа одлагати."
(55) "Ми кажемо само то да те је неко наше божанство погодило лудилом због тога што си нам забрањивао да их обожавамо." Худ рече: "Ја позивам Бога за сведока, а и ви посведочите да сам ја чист од вашег обожавања ваших божанстава која обожавате поред Бога, па ми спремите сплетку и ви и ваша божанства за која мислите да су ме погодила лудилом и немојте ништа да одлажете."
(56) "Ја се ослањам на Бога Јединог у свим мојим пословима, Он је мој и ваш Господар и сва створења на Земљи су у Његовом власништву и Он њима управља како хоће. Заиста је мој Господар истинит и праведан и неће дати да овладате мноме јер сам ја на истини а ви сте на заблуди."
(57) "Ако се окренете од истине са којом сам вам дошао - па мени је обавеза само да вам доставим све оно са чиме ме је послао Бог и чије ми је достављање наредио. Тиме је над вама успостављен доказ и мој Господар ће да вас казни и уништи, и створиће други народ након вас, а ви Богу никако не можете да наудите својим порицањем и окретањем, јер је Он апсолутно независтан од Својих створења. Заиста мој Господар све надзире и Он ме чува од зла којег ми спремате."
(58) Након што је дошла Наша одредба да буду уништени, избавили смо Худа и вернике који су са њим били, из Наше милости, и тако их спасили Наше жестоке казне коју смо дали неверницима.
(59) То је био народ 'Ад, били су неверници у Божје речи и доказе и непокорни Његовом посланику Худу. А притом су се покоравали наредбама сваког охолника неверника који је одбијао истину и прелазио Божје границе.
(60) На овом свету их је сустигло понижење и удаљавање од Божје милости, а и на Судњем дану ће бити кажњени и удаљени од Божје милости. Све због њиховог неверства у Узвишеног Бога! Заиста их је Бог удаљио од сваког добра и казнио их сваким злом.
(61) И дали смо народу Семуд да њихов брат Салих буде посланик, који им рече: "Народе мој, само Бога обожавајте, нико други не заслужује да буде обожаван. Он је вашег оца Адама створио од земље и дао је да на Земљи живите и градите, па тражите од Њега опрост за грехе и вратите Му се чињењем добрих дела и остављањем греха. Доиста је мој Господар близу онога ко Га искрено обожава и Он услишава молитве."
(62) Његов народ му рече: "О Салих, пре овог твог позива си код нас био поштован, на високом степену, и очекивали смо да будеш разуман, као саветник и као онај који прима савете. Зар нам забрањујеш да обожавамо оно што су наши преци обожавали? Заиста ми сумњамо у оно чему нас позиваш, да морамо да обожавамо искључиво Бога, и зато сматрамо да лажеш и измишљаш."
(63) Салих одговори свом народу: "Народе мој, обавестите ме, шта ако ја имам јасан доказ од мог Господара, и ако ми је Он дао милост Своју у виду веровесништва, ко ће ме сачувати Његове казне ако Му будем непокоран и не доставим оно што ми је наредио да доставим? Ви бисте ми само повећали заблуду и удаљеност од Његовог задовољства."
(64) "О народе мој, ово је Божја камила као знак да истину говорим, па је пустите да пасе по Божјој земљи и немојте је узнемиравати, јер ће вас брзо стићи казна од Бога ако је закољете."
(65) Они је заклаше, као крајњи вид испољавања њиховог порицања и непријатељства, па им Салих рече: "Уживајте у животу у вашој земљи још три дана, а затим ће вас стићи Божја казна. То је сигурно истинито обећање."
(66) Након што дође Наша одредба да буду уништени, избависмо Салиха и вернике који су са њим, као вид милости Наше, и сачувасмо их казне и понижења тог дана. Доиста је твој Господар, о посланиче, Јаки и Силни, и нико Га не може зауставити и надвладати, и Он је уништио претходне народе.
(67) Жестоки страшни глас уништи народ Семуд, тако што сви помреше од његове жестине и попадаше својим лицима на земљу.
(68) Као да никада нису постојали у њиховим местима, као да никада нису уживали у благодатима, у лагодном животу. Доиста народ Семуд није веровао у Бога, свог Господара, и далеко нека су од Божје милости.
(69) Анђели дођоше Авраму, мир над њим, у људском лику, доносећи му радосну вест, њему и његовој супрузи, да ће добити сина Исака, а од Исака Јакова. Анђели рекоше: "Мир Божји." А Аврам им одговори: "Мир Божји." И брзо оде како би донео печено теле и послужио госте, мислећи да се ради о људима.
(70) Након што је Аврам видео да они не дирају храну, да ништа не једу, било му је то чудно и осетио је у себи страх од њих. Након што су анђели видели да се уплашио, рекоше: "Не бој се, нас је Бог послао да казнимо Лотов народ."
(71) Аврамова жена Сара је стајала са стране па смо јој саопштили радосну вест: да ће да роди Исака и да ће Исак да добије сина Јакова. Она се насмејала јер се обрадовала ономе што је чула.
(72) Након што је добила радосну вест од анђела, Сара зачуђено рече: "Како да родим дете а стара сам и неплодна и мој муж је старац? Рађање детета у тим годинама је нешто чудно јер то није нешто уобичајено."
(73) Анђели јој рекоше: "Зар се чудиш Божјој одредби и моћи? Неко попут тебе сигурно зна да Бог то може. Нека је Његова милост и Његов благослов на вас, о породицо Аврамова. Доиста је Бог хвале достојан због савршенства Његових особина и дела, и доиста је Он слављен и узвишен."
(74) Након што од Аврама, мир над њим, оде страх од његових гостију који нису јели храну коју им је принео, јер је сазнао да су анђели, и након што је добио радосну вест о рођењу Исака и његовог сина Јакова, почео је да се расправља са Нашим изасланицима око Лотовог народа, како би одложили казну и како би спасили Лота и његову породицу.
(75) Аврам је био благ и нежан, волео је да се одлаже казна, и стално је понизно молио Бога, и пуно Му се кајао.
(76) Анђели рекоше: "О Авраме, прођи се ове расправо око Лотовог народа, дошла је одредба твог Господара да се казне, и они ће бити жестоко кажњени. Њихово кажњавање не може одложити никаква расправа нити молитва."
(77) Након што су анђели дошли код Лота у људском лику, тешко му је то пало и прса су му се стисла, јер се бојао за њих од свог народа који су имали настране односе са мушкарцима уместо са женама. Лот рече: "Ово је мучан дан!" Јер је мислио да ће га његов народ савладати и напаствовати његове госте.
(78) Лотов народ дође Лоту, журећи, желећи да напаствују његове госте, јер су и пре тога су чинили разврат са мушкарцима. Лот им рече одбијајући их и извињавајући се својим гостима: "Ето вам моје кћери за брак, чистије вам је да њих ожените него да разврат чините. Бојте се Бога и немојте да ме брукате пред гостима! Зар нико од вас није разуман и разборит па да вас спречи од тог ружног дела?!"
(79) Његов народ му рече: "О Лот, ти знаш да ми немамо потребе за твојим ћеркама нити за женама твог народа, нити имамо страсти према њима, и ти добро знаш шта ми желимо, а то су твоји гости мушкарци!"
(80) Лот рече: "Камо среће да имам снаге да вас одбијем, или да имам племе које би ми помогло против вас па да сачувам моје госте од вас!"
(81) Анђели рекоше Лоту, мир над њим: "О Лоте, ми смо Божји изасланици, твој народ не може да ти науди. Изађи са својом породицом из овог насеља у поноћ, када буде тама, и нека се нико од вас не осврће, осим твоје жене која ће се супротставити наредби и окренути па ће је стићи казна која че стићи твој народ. Рок њиховог уништења је ујутро, а зар јутро није ускоро?"
(82) Након што дође Наша одредба да се уништи Лотов народ, Ми њихова насеља наопако окренусмо и на њих камење од чврсте иловаче посласмо, једно за другим.
(83) Ово камење је код Бога посебно обележено, и таква казна није далека од неправедника племена Курејш и свих других неправедника, ако Бог одреди да се на њих спусти.
(84) И Медену смо послали њиховог брата Јофора који рече: "Народе мој, само Бога обожавајте јер нико други не заслужује да буде обожаван, и немојте из посуде за мерење и са ваге ништа умањивати, када будете вагали и мерили, ја видим да уживате у великим благодатима, па немојте терати од себе Божје благодати непокорношћу Њему. Заиста се ја за вас бојим казне оног дана од којег нико не може побећи, која ће вас стићи, а од ње нећете наћи никаквог прибежишта нити склоништа."
(85) "О народе мој, посуде за мерење и вагање праведно испуните, и не закидајте људе ни у чему што је њихово право варајући их, и немојте по Земљи ширити неред у виду убистава и других греха."
(86) "Оно што вам претекне, а што вам је Бог дозволио, након што људима дате њихова права, корисније је за вас и са већим благословом него увећање иметка до којег долазите закидањем људима и ширењем нереда по Земљи. Ако сте истински верници будите задовољни тим што вам претекне, а ја нисам ваш надзорник који побројава ваша дела и који вас обрачунава, већ то све ради Бог, Који зна оно што кријете."
(87) Шу'ајбов народ рече: "О Шу'ајбе, да ли твоја молитва коју обављаш Богу тражи да оставимо обожавање кипова које су обожавали наши преци и да оставимо поступање са нашим имецима онако како ми желимо и да их увећавамо онако како ми желимо? Доиста си ти обазрив и разборит, ми те знамо као разумног и мудрог пре твојег позива, па шта те је задесило?"
(88) Шу'ајб рече свом народу: "Народе мој, обавестите ме какво ће вам бити стање ако ја имам јасан доказ од мог Господара, и ако ме је Он опскрбио дозвољеним иметком и веровесништвом? Мени није циљ да вам нешто забрањујем и да вам се супротстављам, већ само желим, колико могу, да вас поправим позивајући вас да само Бога, вашег Господара, обожавате и да Му се покоравате. Само Бог ме може упутити да то учиним, на Њега Јединог се ослањам у свим мојим пословима и Њему ћу се вратити."
(89) "О народе мој, немојте дозволити да вас непријатељство према мени наведе да поричете оно са чим сам дошао, јер се бојим да вас не задеси казна попут оне која је задесила Нојев, Худов и Салихов народ. Лотов народ вам није далеко ни по времену ни по месту, а ви знате шта је њих задесило па узмите поуку!"
(90) И тражите опрост од свог Господара и покајте Му се од греха. Доиста је мој Господар милостив према покајницима, и пуно их воли.
(91) Шу'ајбов народ рече Шу'ајбу: "О Шу'ајбе, ми не схватамо много од тога са чим си дошао, и ми сматрамо да си ти код нас слаб јер је твој вид ослабио, и да није твоје родбине која је на нашој вери ми бисмо те убили каменовањем. Ти код нас не уживаш никакав углед па да се бојимо твог убиства, већ те нећемо убити из поштовања према твојој родбини."
(92) Шу'ајб рече свом народу: "О народе мој, зар вам је моја родбина битнија од Бога? Не осврћете се на Бога јер нисте поверовали у Његовог посланика који вам је послат! Доиста мој Господар зна све што радите и Он ће вас на овом свету за то казнити уништењем, а на Будућем свету казнити патњом у Паклу."
(93) "О народе мој, радите све што можете на начин којим сте задовољни, а и ја ћу радити на мој начин колико могу, па ћете видети кога од нас ће задесити казна, и ко је од нас лажов. Ви чекајте Божју пресуду, а и ја ћу са вама чекати."
(94) Када је наступила наредба Наша да Шу'ајбов народ буде уништен, спасисмо Шу'ајба и вернике који су били са њим, као милост од нас, док неправеднике из његовог народа погоди жестоки глас који их поубија, и они освануше попадани на земљу, непомични.
(95) Као да никада нису постојали на тој земљи! Нека је Меден далеко од Божје милости, и нека је на њих Божја казна, као што је било и са Семудом када је Бог спустио Своју срџбу на њих.
(96) И Ми посласмо Мојсија са знаковима Нашим који указују на Нашу једноћу, и са нашим јасним доказима који указују на истинитост онога са чим је дошао.
(97) Послали смо га фараону и угледницима његовог народа, па су ти угледници следили фараона у неверству у Бога, а фараон није био у праву нити на истини па да заслужи да буде слеђен.
(98) Фараон ће на Судњем дану предводити свој народ до Пакла, а ужасно је то место до којег ће их предводити.
(99) Бог је учинио да их на овом свету прати Његово проклетство, да буду далеко од Божје милости, уз њихово крајње уништење потапањем у мору, као што је учинио да их и на Судњем дану прати Његово проклетство. Ужасно је то што их је задесило, да их погоде два проклетства и две казне, и на овом свету и на Будућем.
(100) Вести о тим насељима споменута у овом поглављу, Ми ти казујемо, о Посланиче, нека од њих су оставила своје трагове а нека су потпуно збрисана без икаквог трага.
(101) Ми им нисмо нанели неправду уништењем, већ су они себи неправду учинили својим неверством у Бога. Њихова божанства која су обожавали поред Бога нису им нимало помогла када је дошла одредба твог Господара да буду уништени, штавише, та божанства су била узрок губитка и пропасти.
(102) Тако Бог кажњава и искорењује многобожачка насеља која утерују у лаж Његове посланике, у сваком месту и времену, и доиста је болно и жестоко Његово кажњавање тих неправедних насеља.
(103) Доиста је у Божјем жестоком кажњавању тих неправедних насеља поука и опомена за онога ко се боји казне на Судњем дану. То је дан у којем ће Бог окупити људе ради обрачуна, и то је дан у којем ће сви бити присутни.
(104) Судњи дан ће наступити у тачно одређено време.
(105) Када дође тај дан нико без Божје дозволе неће моћи да говори, било да износи свој доказ или се заузима. Тада ће људи бити подељени у две врсте, несрећни који ће да уђу у Пакао и срећни који ће да уђу у Рај.
(106) Што се тиче оних који су несрећни - а несрећни су јер су били неверници и лоша дела су радили - они ће да уђу у Пакао у којем ће да се њихови гласови и уздисаји уздижу од жестине патње у његовом пламену.
(107) У њему ће вечно да бораве и из њега неверници никада неће да изађу, док ће Бог, када то буде хтео, да изведе из Пакла грешнике монотеисте који су казну у њему заслужили. Заиста твој Господар, о посланиче, ради шта хоће и нико Га ни на шта не може присилити.
(108) А што се тиче срећних, којима ће Бог подарити успех и спас јер верују и добра дела чине, они ће вечно да бораве у Рају, осим оних верника грешника који ће по заслузи провести део вечног живота у Паклу пре него што им се Бог смилује и уведе их у Рај. Благодат твог Господара за становнике Раја ће бити непрекидна.
(109) О Посланиче, немој никако сумњати у ништавност онога што обожавају ти вишебошци, јер за то немају никакав разумски ни верски доказ, већ то раде само зато што слепо следе своје претке. Ми ћемо им дати казну потпуно, без икаквог умањивања.
(110) Ми смо Мојсију дали Тору па су се људи око ње разишли, неки су поверовали у њу а други нису. Да Бог већ није одредио када ће бити кажњени, убрзао би им казну на овом свету, али ће је одложити до Судњег дана из Своје мудрости. Доиста неверници међу Јеврејима и вишебошцима сумњају у Кур'ан.
(111) Бог ће свима њима дати оно што су заслужили, било добро или зло, и Бог детаљно зна све што раде, ништа му од онога што раде неће промакнути.
(112) О Посланиче, стално се придржавај правог пута, онако како ти је Бог наредио, покоривши се Њему чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, и нека тако поступе и верници покајници који су уз тебе. Немојте прелазити Божје границе тиме што ћете чинити грехе, а Бог види оно што радите и за све то ће вас обрачунати.
(113) И не нагињите неверницима неправедницима чињењем забрањених дела ради њиховог задовољства или из љубави према њима, да вас ватра не би пржила због тога, јер мимо Бога немате заштитника, нити ће моћи ико да вас избави или помогне.
(114) О Посланиче, обављај молитву на најпотпунији начин, на почетку и на крају дана, а клањај и по ноћи. Доиста добра дела бришу мале грехе, и у свему овоме је поука за оне који поуку примају и опомена за оне којима опомена користи.
(115) И стрпи се на чињењу онога што ти је Бог наредио: на устрајности на правом путу уз остављање свега забрањеног и чување од прелажења Божјих граница, и чувај се слеђења многобожаца. Бог неће поништити награду добричинитељима, већ ће примити њихова дела, и наградити их бољим него што су заслужили.
(116) Мало је било међу претходним народима, које је Бог казнио, добрих људи који су одвраћали од нереда на Земљи оличеног у неверству и гресима, и такве смо спашавали када бисмо уништили њихове народе који су следили своје страсти и који су због тог слеђења страсти и били неправедници.
(117) О Посланиче, твој Господар није казнио ниједан народ који живи у неком насељу уколико би били од оних који поправљају стање и позивају на добро. Већ би уништавао насеља чији су становници били смутљивци због свог неверства, неправде и других греха.
(118) О Посланиче, да твој Господар хоће могао би све људе да учини да буду на истини и у једној вери, али Он то није учинио из Своје мудрости. И људи су непрестано у разилажењу због слеђења страсти и неправде.
(119) Осим оних којима се Бог смиловао упутивши их на прави пут. Такви су јединствени око Његове једноће. Искушавање људи разилажењем је један од разлога њиховог стварања, па они који иду правим путем буду срећни, а они који иду странпутицом буду несрећни. И испуниће се одредба Господара твога коју је у праискону одредио - Пакао ће испунити људима и џиннима који следе ђавола.
(120) О Посланиче, сваку од ових вести о претходним посланицима казујемо ти да би твоје срце учврстили на истини и ојачали га. У овом поглављу је истина у коју нема сумње, савет и опомена за невернике, а и подсећање за вернике који ће да се окористе тим подсећањем.
(121) О Посланиче, реци онима који не верују у Бога и који не обожавају Њега јединог: "Ви радите на вашем путу, окрећући се од истине и одвраћајући од ње, а ми ћемо радити на нашем путу, бивајући чврсти и стрпљиви на истини и позивајући у њу.
(122) "И ишчекујте да видите шта ће бити са нама, а ми ћемо ишчекивати да видимо шта ће бити са вама."
(123) Само Бог зна све тајно и скривено на небесима и на Земљи, и само Њему ће се све вратити на Судњем дану, зато само Њега обожавај - о Посланиче - и на Њега се ослони у свим својим пословима. Твој Господар није немаран према ономе што радите, Он све зна и сваког ће обрачунати за оно што је радио.