(1) Елиф Лāм Мīм - представљају харфове (арапска слова) којима је отпочето и претходно поглавље. Њима се указује на немогућност Арапа да дођу с нечим сличним Ку'рану, иако је Кур'ан састављен од ових слова којима је отпочето ово поглавље, и од којих се састоји њихов говор.
(2) Аллах је једино божанство које се с правом обожава, док су сва остала божанства лажна. Он поседује савршен живот, у којем нема смрти нити мањкавости, Он опстоји Сам по Себи и апсолутно је независтан о Својим створењима, док сва створења опстоје о Њему и у сваком трену су зависна о Њему.
(3) О веровесниче, Узвишени Аллах ти је објавио овај Кур'ан са истинитим вестима и праведним прописима, који се слаже са претходним Аллаховим књигама. Он је објавио и Тору Мојсију, и Јеванђеље Исусу, мир над њима, пре објављивања Кур'ана. Све ове Аллахове књиге су упута људима ка бољем животу на овом свету и у вери. Он је објавио Кур'ан који раздваја истину од неистине, упуту од заблуде. Оне који не верују у Аллахове речи и доказе који ти се објављују чека жестока казна. Аллах је Силни, нико се са Њим надвладавати не може, и Он праведно кажњава оне који у лаж утерују Његове посланике и прекорачују Његове границе.
(4) О веровесниче, Узвишени Аллах ти је објавио овај Кур'ан са истинитим вестима и праведним прописима, који се слаже са претходним Аллаховим књигама. Он је објавио и Тору Мојсију, и Јеванђеље Исусу, мир над њима, пре објављивања Кур'ана. Све ове Аллахове књиге су упута људима ка бољем животу на овом свету и у вери. Он је објавио Кур'ан који раздваја истину од неистине, упуту од заблуде. Оне који не верују у Аллахове речи и доказе који ти се објављују чека жестока казна. Аллах је Силни, нико се са Њим надвладавати не може, и Он праведно кажњава оне који у лаж утерују Његове посланике и прекорачују Његове границе.
(5) Аллаху ништа није скривено на Земљи ни на небу, све је Својим знањем обухватио, видљиво и невидљиво, спољашње и унутрашње, форму и суштину.
(6) Он је Онај Који вас ствара у различитим облицима у утробама ваших мајки, како Он хоће. Ствара вас мушко или женско, лепе или ружне, беле или црне, и нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Он је Силни, нико се са њим не може надвлађивати, и Он је апсолутно мудар у Свом стварању, уређивању и прописивању.
(7) О веровесниче, Он је Тај Који ти објављује Кур'ан, који садржи одломке који јасно и недвосмислено указују на нешто, и они су основа и већина Књиге, и мерило код разилажења, а садржи и вишесмислене одломке који нису јасни већини људи. Што се тиче оних чија срца нагињу ка заблуди, они остављају јасне и узимају вишесмислене одломке, желећи тиме подстакнути ширење сумњи и заблуде код људи, тумачећи их како им се прохте, како одговара њиховим поквареним мишљењима. Суштину значења ових одломака и њихову коначницу зна само Аллах, док они који имају исправно и чврсто знање кажу: "Верујемо у цели Кур'ан, јер је он сав од нашег Господара." И његове вишесмислене одломке тумаче у складу са јасним и једносмисленим. Поуку и опомену примају само они који имају здрав разум.
(8) Они који имају исправно и чврсто знање кажу: "Господару наш, сачувај наша срца од скретања са пута истине након што си нас упутио на прави пут, и сачувај нас од онога што је задесило људе који су скренули са правог пута. Подари нам Своју обилну милост којом ћеш упутити наша срца и учврстити их на правом путу, и којом ћеш нас сачувати заблуде. Ти си, Господару наш, Онај Који много дарује.
(9) Господару наш, Ти ћеш, заиста, све људе окупити код Тебе ради обрачуна на дан у који нема сумње. Судњи дан ће неминовно доћи, а ти, Господару наш, испуњаваш обећање Своје.
(10) Уистину, оне који не верују у Аллаха и Његове посланике неће спасити њихови имеци нити њихова деца од Аллахове казне, ни на овом свету ни на Будућем. Такви ће бити гориво у Паклу којим ће бити потпаљена ватра у Паклу на Судњем дану.
(11) Случај ових неверника је као случај фараона и неверника пре њега, који нису веровали у Аллаха и који су порицали Његове речи и доказе, па их је Он казнио због њихових греха. Неће им користити њихови имеци ни њихова деца, а Аллах жестоко кажњава оне који не верују у Њега и који поричу Његове речи и доказе.
(12) О посланиче, реци неверницима, ма којој вери припадали: "Верници ће вас победити, и ви ћете умрети као неверници, а Аллах ће вас окупити у Пакленој ватри која ће вам бити грозно боравиште."
(13) Имали сте доказ и поуку у двема групама које су се сукобиле у бици на Бедру; једна је била група верника, а то су Аллахов Посланик и његови пријатељи, и она се борила да Аллахова реч буде горња, а реч неверника доња; док је друга скупина била неверничка, и њу су сачињавали неверници Мекке, који су охоло, лицемерно и пристрасно изашли да се боре. Верници су њих видели као да их има двоструко више, па је Аллах помогао Своје штићенике, а Он помаже кога Он хоће. Доиста је у томе поука и опомена онима који разума имају, како би знали да победа припада верницима, макар били малобројни, а да пораз припада следбеницима заблуде, макар их имало много.
(14) Узвишени Аллах нас обавештава да је искушао људе улепшавањем овосветских тежњи, попут тежње човека да има жене, синове, велики иметак који садржи злато, сребро, расне лепе коње, затим камиле, краве и овце, и пољопривредна добра; све је то овосветски пролазни украс и верник се не треба везати за њега - а код Аллаха је лепи повратак, Рај, који је простран попут небеса и Земље.
(15) О посланиче, реци им: "Да ли желите да вас обавестим о ономе што је боље од овосветских тежњи? Онима који буду богобојазни, примењују оно што им је Аллах наредио и клоне се онога што им је Аллах забранио, припадају рајски перивоји испод чијих замака и дрвећа реке теку, и у којима ће вечно боравити. У њима ће имати чисте супруге, савршеног изгледа и карактера, и Аллах ће вечно бити задовољан њима. Аллах види стања Својих верника, ништа Му скривено није, и обрачунаће их за њихова дела.
(16) Ови становници Раја су они који свог Господара моле речима: "Господару наш, ми верујемо у Тебе и у оно што си објавио Твојим посланицима, и радимо по Твом закону, па нам опрости грехе наше и сачувај нас патње у Паклу."
(17) Они су стрпљиви на чињењу добрих дела и клоњењу од лоших, и стрпљиви у подношењу потешкоћа и недаћа. Они су искрени у својим речима и делима, и они су потпуно Аллаху покорни. Они удељују иметке своје на Аллаховом путу, и траже опрост од Аллаха крајем ноћи, јер је молитва у том добу најближа услишавању, и тада је срце слободно од разних врста заузетости.
(18) Узвишени Аллах сведочи да је само Он истински Бог и да само Он заслужује да буде обожаван. То Његово сведочење се огледа у Његовим објављеним (кур'анским) и створеним (космичким) доказима, који указују на Његову божанственост. И анђели то сведоче, као и учени, својим објашњавањем монотеизма и позивањем њему. Сви они сведоче највеличанственијој ствари, а то је Аллахова једноћа и правда у стварању и одређивању. Нема бога осим Њега, Силног, Којем нико парирати не може, Мудрог у Свом стварању, уређивању и прописивању закона.
(19) Једина и права вера која је код Аллаха прихваћена је Ислам, који представља преданост једино Аллаху, покорност Њему и обожавање само Њега, а затим веровање у све посланике до Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим, којим је Аллах запечатио објаве, и мимо чијег верозакона ниједан неће бити примљен. Јевреји и хришћани су се разишли око своје вере и у скупине су се распарчали након што је над њима успостављен доказ кроз знање које је до њих дошло. Распарчали су се из зависти и жеље за овим светом. Ко узневерује у Аллахове речи које је објавио Свом Посланику, па Аллах ће, заиста, брзо обрачунати онога ко у Њега узневерује и Његове посланике сматра лажним.
(20) Ако се буду препирали са тобом, о посланиче, око истине која ти је објављена, одговори им: "Ја и верници који ме следе смо се Аллаху предали. Да ли сте се ви Аллаху Узвишеном предали, искрено Му веру исповедајући и следећи оно са чим сам дошао?" Па ако се Аллаху предају и твој верозакон следе, кренули су правим путем, а ако се окрену од Ислама - па на теби је само да им доставиш упуту са којом си послат, а Аллах ће их обрачунати. Он Узвишени види Своја створења и обрачунаће сваког за дела која је чинио.
(21) Оне који не верују у Аллахове речи и доказе које им је послао и који бесправно убијају Његове веровеснике, и убијају вернике који их позивају правди и добру и одвраћају их од зла, "обрадуј" болном патњом.
(22) Онима који при себи имају наведена својства поништена су добра дела, и од њих неће имати користи ни на овом свету ни на Будућем, јер у Аллаха нису веровали. Они на Судњем дану неће имати помагача који би од њих патњу одагнао.
(23) О веровесниче, зар ниси видео стање Јевреја којима је Аллах дао део знања о Тори и знање које им указује на твоје веровесништво, како бивају позивани да се врате Аллаховој књизи Тори да им пресуди око онога у чему се разилазе, затим део њихових учењака и главешина се окреће од те пресуде јер се не слаже са њиховим прохтевима? Прече им је - ако мисле да следе Тору - да буду први који ће тражити пресуду у њој.
(24) Они се тако окрећу од истине зато што мисле да ће их вратра пржити на Судњем дану само мали број дана, и да ће након тога ући у Рај. Овакво мишљење их је обмануло, и они су са њим дошли од себе, извлачећи га из лажи и усуђујући се да такво нешто припишу Аллаховој вери.
(25) Какво ће да им буде стање, и колико ће само да се кају! Биће у крајње лошем стању када их окупимо ради обрачуна на Судњем дану, на дану у који нема сумње, и када свако од њих добије оно што његова дела изискују, без да икоме неправда буде учињена умањивањем добрих дела или увећавањем лоших.
(26) Реци, о посланиче, хвалећи и величајући свог Господара: "О Аллаху, Ти поседујеш сву власт, на овом свету и на Будућем, и ти дајеш власт коме ти хоћеш од створења, и узимаш је од кога ти хоћеш. Ти узвисујеш кога Ти хоћеш и унизујеш кога Ти хоћеш. Све то чиниш сходно Твојој мудрости и правди. Сво добро је само у Твојој руци, и Ти си над свиме моћан."
(27) Једна од манифестација Твоје моћи јесте то што ноћ уводиш у дан тако да се дан продужи у односу на ноћ, и уводиш дан у ноћ тако да се ноћ продужи у односу на дан; и живог вадиш из мртвог попут одређивања да потомак неверника буде верник и попут одређивања да биљке никну из зрна, и мртвог вадиш из живог попут одређивања да потомак верника буде неверник, и попут одређивања да из кокошке изађе јаје. И Ти обилно опскрбљујеш без обрачуна онога кога Ти хоћеш.
(28) О верници, немојте узимати невернике за присне пријатеље, да њих волите и помажете мимо верника, а ко то уради - Аллах га се одриче, осим оног ко је под њиховом влашћу па се боји за свој живот. Таквима није грех да се чувају узнемиравања неверника који ратују против муслимана.
(29) О веровесниче, реци: "Било да у својим прсима скривате нешто што је Аллах забранио, попут пријатељства са неверницима, или то испољавате - Аллах зна, и ништа Му скривено није. Он зна све на небесима и на Земљи, и Он је над свиме моћан."
(30) На Судњем дану ће свако видети своја дела, па ако су добра - биће му приказана потпуно, а ако су лоша - пожелеће да је између њега и његових дела велика временска раздаљина, али узалуд. Узвишени Аллах вас упозорава на Себе, па се немојте излагати Његовој срџби чинећи грехе. Аллах је милостив према Својим створењима, и упозорава их из Своје милости.
(31) О посланиче, реци: "Ако Аллаха истински волите следите оно са чим сам дошао, скривено и јавно, па ћете заслужити Аллахову љубав и Он ће вам грехе опростити. Аллах пуно прашта ономе ко се покаје, и милостив је према њему."
(32) О посланиче, реци: "Покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику чињењем онога што вам је наређено и клоњењем онога што вам је забрањено." Ако се окрену од тога, па Аллах, доиста, не воли невернике који крше Аллахове наредбе и наредбе Његовог Посланика.
(33) Доиста је Аллах одабрао Адама, мир над њим, и учинио је да му се анђели поклоне; и одабрао је Ноја, мир над њим, па га је учинио првим послаником становницима Земље; и одабрао је Аврамову породицу па је учинио да веровесништво остане у тој породици, и одабрао је Јоакимову породицу. Сви ови су одабрани у односу на своје савременике.
(34) Ови споменути веровесници и њихови потомци који иду њиховим стопама у монотеизму и чињењу добрих дела - уче племените особине једни од других, а Аллах чује оно што Његови робови говоре и зна оно што раде, и зато је одабрао онога кога је Он хтео, сходно Својој савршеној мудрости.
(35) О посланиче, спомени када је Јоакимова жена (Ана), мајка Марије, мир над њом, рекла: "Господару мој, ја себи обавезујем да оно што је у мом стомаку Теби посветим, да од свега буде слободан како би служио Теби и Твојој кући, па прими то од мене, Ти, уистину, чујеш моју молитву и знаш моју намеру."
(36) Након што је родила оно што јој је било у стомаку, након што се надала да ће бити мушко, рече оправдавајући се: "Господару мој, родила сам женско." А Аллах најбоље зна шта је родила. Мушко којем се надала није као женско које јој је дато, у снази и телесним способностима. "И назвала сам је Мерјем (Марија), и код Тебе тражим заштиту за њу и њено потомство од проклетог ђавола."
(37) Аллах је лепо прихватио њен завет, учинио је да лепо одрасте и одгоји се, и да срца добрих људи осећају милост према њој. Дао је да посланик Захарија, мир над њим, води бригу о њој. Кад год би Захарија ушао код ње на месту богослужења нашао би код ње лепу храну, па би је упитао: "О Марија, одакле ти ова храна?" А она би одговарала: "Ово је опскрба од Аллаха, а Аллах без обрачунавања обилно опскрбљује кога Он хоће."
(38) Када је Захарија видео опскрбу коју је Аллах дао Марији, Јоакимовој ћерки, што излази из оквира Његових космичких закона везаних за опскрбу, понадао се је да ће га Аллах опскрбити дететом иако је стар а његова жена неплодна, па рече: "Господару мој, подари ми добро дете, Ти чујеш молитве молитеља и услишаваш их."
(39) Дозваше га анђели док је био у молитви на месту на којем је вршио службу Богу, рекавши: "Бог ти шаље радосну вест: родиће ти се дете по имену Јахја (Јован), од његових особина јесте веровање и признавање Божјег посланика створеног Божјом речју...", а то је Исус, мир над њим, који је створен Божјом речју. "И то дете ће бити првак свог народа у знању и богослужењу, и себи ће ускратити страсти, у шта спада и приближавање женама, и потпуно ће се посветити обожавању свог Господара, и биће веровесник, један од добрих људи."
(40) Након што га обрадоваше анђели рођењем Јахје (Јована), Захарија упита: "Господару мој, како да добијем дете након што сам постао старац а моја жена је неплодна?" Аллах му одговори: "Стварање Јахје, упркос твојој старости и неплодности твоје жене, је попут стварања било кога на начин који излази из оквира Аллахових уобичајених космичких закона, јер Аллах све може и ради оно што Он жели, сходно Својој савршеној мудрости и Свом апсолутном знању."
(41) Захарија рече: "Господару мој, дај ми знак када моја жена буде занела моје дете." А Аллах му одговори: "Твој знак којег тражиш је да нећеш моћи да разговараш са људима три дана и три ноћи, осим знаковима и томе слично, без да је то последица поремећаја. Зато посебно пуно Аллаха спомињи почетком и крајем дана."
(42) О посланиче, спомени када су анђели рекли Марији, мир над њом: "Аллах те је одабрао због твојих лепих особина, очистио те је од мањкавости и уздигао те над женама твог времена."
(43) О Марија, одужи стајање у молитви, и падање ничице и прегибање чини свом Господару, с Његовим добрим робовима.
(44) Ово што је споменуто о Марији и Захарији, мир над њима, су вести о ономе што чулима није докучиво које ми објављујемо теби, а ти, о посланиче, ниси био код оних учењака и добрих људи који су се расправљали око тога ко је од њих најзаслужнији да одгаја Марију, па су прибегли бацању својих писаљки како би одлучили, па је победио Захарија, мир над њим.
(45) И спомени, о посланиче, када анђели рекоше: "О Марија, Аллах те радује дететом које ће створити без оца, које ће створити речју Својом: 'Буди.' И оно ће бити. То ће дете доћи Аллаховом дозволом и зваће се Месија Исус син Маријин. Имаће величанствен степен и на овом свету и на Будућем, и биће од Аллаху блиских."
(46) Он ће се као беба, пре него што је време да дете може да говори, обратити људима, као што ће им се обраћати и када одрасте и буде у пуној снази. Обраћаће им се говором који садржи оно што је спас за њихов овосветски живот и њихову веру, и биће од добрих људи, који говоре и чине добро.
(47) Чудећи се како она може имати дете без мужа, Марија рече: "Како ћу имати дете кад ми се мушкарац није приближио?" Анђео јој рече: "Као што ће Бог стварити у теби дете без оца тако Он ствара шта год Он хоће, ван оквира Његових уобичајених космичких закона. Када Он нешто хоће само каже: 'Буди', и оно буде. Он је над свиме моћан."
(48) Аллах ће га подучити писању и упутиће га да исправно поступа и да говори. Подучиће га Тори коју је објавио Мојсију, мир над њим, и Јеванђељу којег ће му објавити.
(49) И учиниће га, такође, послаником потомцима Израиљевим, који ће им говорити: "Ја сам посланик вама, дошао сам вам са знаковима истинитости мојег посланства: направићу облик птице од иловаче, а затим ћу дувнути у њега и постаће жива птица; и излечићу онога ко је слеп од рођења па ће да прогледа, и онога ко је губав тако да му кожа постане здрава; и оживећу мртвог - све то Аллаховом дозволом. Обавестићу вас о храни коју једете и коју кријете у вашим кућама. У свим овим крупним стварима које сам вам споменуо а које не може да уради обичан човек је знак да сам ваш посланик, послат од Аллаха, ако желите да верујете у јасне доказе."
(50) "Такође, дошао сам да потврдим Тору која је објављена пре мене, и да вам дозволим део онога што вам је било забрањено, као олакшање вама. И дошао сам вам са јасним доказом истинитости овога што сам вам рекао, па се бојте Аллаха чинећи оно што вам је наредио и клонећи се онога што вам је забранио, и покорите ми се у ономе чему вас позивам."
(51) "Све то зато што је Аллах мој и ваш Господар, и само Он истински заслужује да Му се покорава и да Га се боји, па обожавајте само Њега. То обожавање Аллаха и та богобојазност коју вам наређујем и у коју вас позивам представљају прави пут."
(52) Када је Исус видео да устрајавају на неверству, рекао им је: "Ко ће ме помоћи у позивању Аллаху?" Његови најодабранији следбеници рекоше: "Ми смо помагачи Аллахове вере, поверовали смо у тебе и следили смо те, па посведочи, о Исусе, да смо ми муслимани тј. предани Аллаху, да само Њему веру исповедамо и само се Њему покоравамо."
(53) Ученици рекоше: "Господару наш, ми верујемо у Јеванђеље које си објавио, и следимо Исуса, мир над њим, па нас учини сведоцима истине који верују у Тебе и Твоје посланике."
(54) Неверници међу Израиљћанима су правили сплетке, јер су настојали да убију Исуса, мир над њим, па је и Аллах њима замку приредио тиме што их је оставио у неверству, и што је учинио да други човек личи на Исуса. Аллах најбоље приређује замке Својим непријатељима.
(55) Од Аллахових замки неверницима је било и то што је рекао Исусу, мир над њим: "О Исусе, Ја ћу те узети без да те усмртим, и уздићи ћу те к Себи, и твоју душу и твоје тело, и очистићу те од сплетки неверника и удаљићу те од њих, и учинићу оне који те следе у истини - у шта спада и веровање у посланство Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим - изнад оних који не верују у твоје посланство. Биће изнад неверника до Судњег дана, доказом и силом, а затим ћете се сви Мени Једином вратити на Судњем дану, па ћу праведно пресудити међу вама у ономе у чему сте се разилазили."
(56) Што се тиче оних који не верују у твоје посланство и у истину са којом си им дошао, Ја ћу их жестоко казнити на овом свету кроз убијање у рату, заробљавање и понижавање, и на Будућем свету увођењем у Паклену ватру, и неће имати некога ко би казну од њих отклонио.
(57) Што се тиче оних који верују у твоје посланство и у истину са којом си им дошао, и раде добра дела попут намаза (молитве), зеката (обавезне милостиње), поста, спајања родбинских веза и других добрих дела, Аллах ће их потпуно наградити за њихова дела. Ово обећање Исусовим следбеницима је било пре Мухаммедовог, нека је Аллахов мир и благослов над њим, посланства, којег је сам Исус најавио. Аллах не воли неправеднике, а највећи неправедници су они који приписују другима оно што је својствено само Аллаху и тако многобоштво чине и који Његове посланике сматрају лажним и угоне их у лаж.
(58) Ово што ти казујемо о Исусу, мир над њим, јесу јасни докази који указују на истинитост и исправност онога што ти је објављено, што представља опомену од које ће се окористити богобојазни, и истину којој ниоткуда не може прићи лаж.
(59) Стварање Исуса, мир над њим, је код Аллаха као и стварање Адама, којег је створио од земље, без оца и мајке. Само је рекао: "Буди човек." И он би оно што је Аллах хтео. Како то да тврде да је Исус Бог само зато што је створен без оца, а потврђују да је Адам човек иако је створен и без оца и без мајке?
(60) Истина у коју нема сумње када је у питању Исус, мир над њим, је оно што ти је Посланиче твој Господар објавио, па никада немој посумњати нити се поколебати. Буди постојан на истини на којој си сада.
(61) О посланиче, оним хришћанима који се буду расправљали са тобом по питању Исуса, мислећи да он није Аллахова слуга, након што ти је дошло исправно знање о њему, реци: "Дођите да позовемо наше синове и ваше синове, и наше жене и ваше жене, и да сви ми будемо присутни и скрушено од Аллаха да затражимо да спусти Своје проклетство на оне који лажу."
(62) Ово што смо ти споменули о Исусу, мир над њим, је истина у коју нема сумње. Нема истинског божанства мимо Аллаха, и Аллах Силни у Својој власти, Мудри у Свом уређивању, прописивању закона и стварању.
(63) Па ако се окрену од истине са којом си дошао, то је због њихове покварености, а Аллах добро зна покварењаке који чине неред на Земљи, и казниће их за то.
(64) О посланиче, реци: "О Јевреји и хришћани, ви којима је Књига дата, дођите да се окупимо око заједничке речи у којој ћемо сви бити једнаки: да само Аллаха обожавамо, и да једни друге поред Аллаха не узимамо за господаре који се обожавају и којима се покорава." Ако се окрену од ове истине и правде у коју их позиваш, реци: "О верници, посведочите да смо ми муслимани тј. предани и покорни Узвишеном Аллаху."
(65) О ви којима је Књига дата, зашто се расправљате о Аврамовој вери? Јевреји мисле да је Аврам био Јевреј, а хришћани мисле да је био хришћанин, а знате да јудаизам и хришћанство нису постојали у време Аврама, већ су настали много касније. Зар својим умовима не докучујете неисправност ваших тврдњи и мишљења?
(66) Ето, ви, којима је књига дата, расправљате се са Послаником, нека је Аллахов мир и благослов над њим, око онога о чему имате знања, у вези ваше вере и објаве која вам је послата, па зашто се расправљате око онога о чему немате знања, попут Аврамове вере о којој ништа нема у вашим књигама нити су са тим дошли ваши посланици? Аллах зна суштину ствари, а ви не знате.
(67) Аврам, мир над њим, није био јевреј нити хришћанин, већ је био далеко од свих неисправних вера, муслиман, предан Аллаху, обожавајући само Њега, и није Му судруга приписивао ни у чему, као што мисле арапски многобошци који тврде да су на његовој вери.
(68) Људи који су најпречи да се приписују Авраму су његови савременици који су га следили, и овај посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим, и они који верују у њега из заједнице муслимана, а Аллах ће да помогне и да сачува вернике.
(69) Неки јеврејски и хришћански свештеници прижељкују да вас скрену с правог пута, о верници, с пута на који вас је Аллах упутио, али тиме само себе у заблуду одводе, јер њихов труд да вернике одведу у заблуду још више њихову заблуду повећава, и они не знају каква их казна чека за оно што раде.
(70) О Јевреји и хришћани, којима је дата Књига, зашто не верујете у Аллахове речи и доказе који су вам објављени, и у доказе Мухаммедовог посланства које те речи садрже, иако знате да је то истина и да су на то указале ваше књиге?
(71) О ви којима је дата Књига, зашто мешате истину која је објављена у вашим књигама са заблудом коју сами измишљате? Зашто кријете истину и упуту у вашим књигама, у шта спада и указивање на истинитост Мухаммедовог веровесништва, нека је Аллахов мир и благослов над њим, а знате да разликујете истину од неистине и упуту од заблуде?
(72) Скупина учењака Јевреја рече: "Испољите веровање у Кур'ан који је објављен верницима, почетком дана, а на крају дана обзнаните неверство у њега, како би они посумњали у своју веру због вашег неверства којег сте испољили након што сте испољили веровање, и како би оставили своју веру рекавши: 'Они боље познају Аллахове књиге од нас, и оставили су ову веру.'"
(73) Они, такође, говоре: "И немојте веровати осим ономе ко следи вашу веру, и немојте следити осим таквог." Реци, о Посланиче: "Упута ка истини је права Божја упута, а не ваше порицање и пркошење које практикујете јер се бојите да неко добије почаст која је вама била дата, или зато што се бојите да неко има доказ против вас код вашег Господара ако потврдите истинитост онога што је њима објављено. Вредност и почаст су у Божјим рукама, даје их оним људима којима Он хоће, и нису резервисани за један народ. Бог је обилато дарежљив, и зна ко заслужује Његову почаст и Његове благодати."
(74) Аллах своју милост дарује коме Он хоће од створења, па неке почасти упутом, веровесништвом и разним другим даровима. Аллах је обилато дарежљив, Његово даривање је величанствено и без граница.
(75) Међу онима којима је дата Књига има оних којима ако повериш пуно иметка - он ће ти га поштено вратити, а има и оних којима ако повериш мало иметка - неће ти га вратити осим ако будеш упорно тражио и с њим се парничио. То је зато што они сматрају да им је све дозвољено што раде нејеврејима, у шта спада и узимање њиховог иметка, јер сматрају да је Аллах њима то учинио дозвољеним. Говоре такву лаж иако знају да тиме лажу на Аллаха.
(76) Није онако како они мисле, већ имају грех. Ко испуни свој завет дат Аллаху, пре свега веровање у Њега и Његове посланике, и испуни свој завет према људима па чува оно што су му поверили и врати поверено, и боји се Аллаха чинећи оно што му је наређено и клонећи се онога што му је забрањено - Аллах, заиста, воли богобојазне и наградиће их најлепшом наградом за то.
(77) Они који Божју опоруку о слеђењу онога што је објављено у Његовој књизи и онога са чим је послао Своје посланике, мењају за пролазни овоземаљски ужитак, и то након што су чврст завет Богу дали да ће је поштовати, неће на Будућем свету наћи никаквог добра; неће од Бога чути нешто што би их обрадовало, нити ће у њих погледати погледом милости на Судњем дану, већ их чека болна патња.
(78) Има скупина јевреја која изговара нешто што није од Торе како бисте помислили да тиме уче Тору, али то је само њихова лаж и потвора на Аллаха. Они говоре: "Ово што читамо је од Аллаха." А оно није од Аллаха. Они свесно лажу на Аллаха и Његове посланике.
(79) Није примерено човеку да му Аллах објави Књигу, подари му знање и разумевање и учини га веровесником, а да он након тога говори људима: "У мене верујте а не у Аллаха." Напротив, такав говори људима: "Будите учени који раде по знању, одгајајте људе и поправљајте њихово стање, јер ви учите и разумете Аллахову Књигу и њој подучавате људе."
(80) Такође, не доликује веровеснику да вам наређује да узимате анђеле и веровеснике за господаре које обожавате поред Аллаха. Зар да вам веровесник нареди неверство у Аллаха након што сте Му се предали и покорили?
(81) О Посланиче, спомени кад је Узвишени Аллах узео чврст завет од веровесника рекавши: "Колико год да сам вам књига објавио и мудрости вас подучио, и колико год да неко од вас достигне висок степен, ако вам дође Мој посланик - Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим - који потврђује књиге и мудрост које су вама објављене, ви ћете поверовати у објаву са којом он дође, помоћи ћете га и следићете га. Да ли потврђујете то, о веровесници, и да ли чврст завет дајете за то?" Они су рекли: "Потврђујемо." Аллах рече: "Будите сведоци над вама самима и над вашим народима, а и Ја сам над свима вама сведок."
(82) Ко се окрене од овог притврђеног завета којем сведоче Аллах и Његови посланици - такви су изашли из Аллахове вере и покорности Њему.
(83) Зар поред Аллахове вере коју је Он одабрао за Своје робове - а то је Ислам - ови неверници желе неку другу? Њему се покорава све на небесима и на Земљи, било милом попут верника, или силом попут неверника, и Њему ће се сва створења вратити на Судњем дану ради обрачуна и добијања накнаде.
(84) О Посланиче, реци: "Верујемо да је само Аллах истински Бог, Њему се покоравамо и верујемо у Његову објаву коју је послао нама, као и у објаву коју је послао Авраму, Јишмаелу, Исаку, Јакову, веровесницима међу Јакововим потомцима, Мојсију, Исусу и свим веровесницима. Не раздвајамо међу њима у веровању, па да у неке верујемо а у неке не верујемо. Ми смо Аллаху Једином предани и потпуно покорни."
(85) Ко буде тражио неку другу веру мимо Ислама којим је Аллах задовољан, Аллах је неће прихватити од њега, и такав ће на Будућем свету бити прави губитник, јер ће бити од становника Ватре.
(86) Како да Аллах упути људе који су поверовали а затим узневеровали у Аллаха и објаву са којом је дошао Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим, а дошли су им јасни докази истинитости његове објаве? Аллах у веру не упућује неправеднике, који сами бирају заблуду уместо упуте.
(87) Казна таквим неправедницима, који су одабрали заблуду, јесте да се на њих спусти проклетство Аллаха, анђела и свих људи. Они су удаљени и отерани од Аллахове милости.
(88) Вечно ће бити у Ватри, неће из ње изаћи нити ће им се патња умањити, и ту им се неће пружити прилика за покајање.
(89) Осим оних који се покају и поврате Аллаху након неверства и неправде, и који поправе своја дела. Аллах пуно прашта онима који се кају, и милостив је према Њима.
(90) Они који постану неверници након веровања и устрају у свом неверству до смрти - Бог од њих неће прихватити покајање кад им смрт дође, јер је тада прекасно. Такви су скренули са правог пута који води Богу Узвишеном.
(91) Они који не верују и умру у свом неверству неће се моћи ослободити од Ватре чак и када би (хипотетички, након смрти) уделили злата тежине целе Земље. Такве чека болна патња и нико им неће помоћи на Судњем дану, нити ће од њих казну отклонити.
(92) О верници, нећете постићи награду и степене доброчинитеља све док не будете удељивали на Аллаховом путу онај иметак који волите. Колико год да уделите, мало или много, Аллах зна ваше намере и ваша дела и сваког ће обрачунати за његово дело.
(93) Све врсте лепе хране су биле дозвољене Израиљћанима осим онога што је Јаков, мир над њим, себи забранио пре него што је објављена Тора. Та забрана није дошла у Тори, како Јевреји мисле. Зато Узвишени Бог наређује посланику Мухаммеду да им каже да донесу Тору и да то прочитају ако истину говоре. Они су се због тога збунили, и нису донели Тору. То је пример лажног приписивања нечега Тори од стране Јевреја и искривљавања садржаја Торе.
(94) Ко слаже на Аллаха након што му је доказ постао јасан, и потврди да је Јаков, мир над њим, себи забранио нешто без Аллахове дозволе, такви су неправду себи учинили остављањем истине након што им је постала јасна.
(95) О веровесниче, реци: "Узвишени Аллах је рекао истину обавештавајући нас о Јакову, мир над њим, и истина је све што Аллах објављује и прописује. Следите Аврамову веру, а он је, уистину, био далеко од сваке вере мимо Ислама, и Аллаху није приписивао судруга ни у чему.
(96) Прва богомоља која је направљена на Земљи за све људе, како би у њој обожавали Бога, јесте Божији свети храм у Мекки. То је благословљена кућа, испуњена верским и овосветским користима, и у њој је упута свим световима.
(97) У овој кући су знамења очевидна која указују на њену часност и вредност, попут обреда хаџџа (великог ходочашћа) и 'умре (малог ходочашћа), и попут камена на који се Аврам, мир над њим, попео када је хтео да подигне зид Ка'бе, и попут заштите сваког ко уђе у Ка'бу плашећи се за себе, и ту му нико не сме наудити. Аллах је обавезао људе који су у могућности да се усмере ка Ка'би ради обављања хаџџа (ходочашћа). Ко порекне обавезност хаџџа - па Аллах је независтан о неверницима и свим световима.
(98) Веровесниче, реци: "О Јевреји и хришћани, ви којима је дата Књига, зашто поричете доказе који указују на истинитост посланика Мухаммеда, нека је Божији мир и благослов на њега, у шта спадају и докази који су дошли у Тори и Јеванђељу? Бог добро зна то што радите и казниће вас за то."
(99) Реци веровесниче: "О Јевреји и хришћани, ви којима је дата Књига, зашто вернике одвраћате од Аллахове вере, желећи да је искривите, и желећи да њене следбенике у заблуду одведете, а ви сте сведоци да је ова вера истина и да потврђује оно што је објављено у књигама које су вама послате? Аллах не занемарује ваше неверство и одвраћање од Његовог пута, и обрачунаће вас за то!"
(100) О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, ако се покорите једној скупини оних којима је дата Књига, скупини Јевреја и хришћана, у ономе што говоре, и ако прихватите њихово мишљење, они ће вас из веровања вратити у неверство, због зависти и заблуде које су при њима.
(101) Како да не верујете у Аллаха након што сте веровали, иако имате највећи разлог да будете чврсти у веровању? Тај разлог су Аллахове речи које вам се цитирају, и Аллахов посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов на њега, који вам их објашњава. Ко се буде држао Аллахове Књиге (Кур'ана) и Праксе (Суннета) Његовог Посланика, таквог је Аллах упутио на прави пут.
(102) О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, истински се бојте свог Господара чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, будите Му захвални на благодатима, и држите се ваше вере до смрти.
(103) О верници, држите се Кур'ана и Суннета (Посланикове праксе), и немојте чинити оно што ће вас међусобно поделити. Сетите се Аллахове благодати према вама коју вам је подарио када сте били непријатељи пре Ислама и када сте ратовали једни против других због најмањих повода, па вам је Он срца ујединио Исламом и Његовом благодати сте постали браћа у вери, милостиви једни према другима, саветујући једни друге. Пре тога сте умало завршили у Пакао због вашег неверства, па вас је Аллах спасио Пакла упутивши вас у Ислам и веровање. Као што вам је Аллах ово објаснио, објашњава вам и оно што је добро за вас и на овом свету и на Будућем, како бисте ишли правим путем.
(104) О верници, нека међу вама буде скупина која ће позивати на свако добро, које Аллах воли, којег је прописао верозакон и на чију је лепоту указао разум, и који ће одвраћати од зла, којег је забранио верозакон и на чију је ружноћу указао разум. Они који то буду чинили постићи ће највећу победу и на овом свету и на Будућем свету.
(105) О верници, немојте бити попут оних којима је дата Књига, па су се поделили и постали странке и скупине, и у вери се разишли након што су им јасне речи и докази од Аллаха дошли! Такве чека болна патња.
(106) Ова велика казна на Судњем дану ће задесити невернике, на дану када побеле лица верника од радости и среће, а поцрне лица неверника од туге и жалости. Они којима лица поцрне на том великом дану, рећи ће им се: "Зар сте узневеровали у Божију једноћу и у завет којег сте Му дали да Му нећете судруга придруживати, а пре тога сте га потврдили? Осетите Божију казну коју вам је припремио због вашег неверства.
(107) А они чија лица побеле рајска уживања ће постићи, у којим ће вечно остати.
(108) Ми ти ове речи казујемо, о веровесниче, речи који садрже Аллахова обећања и претње, која садрже истините обавести и праведне прописе. Аллах никоме не жели неправду учинити и никог не кажњава осим оним што је сам заслужио.
(109) Аллаху, Богу Једином припада све што је на небесима и на Земљи. Он све ствара и одређује, и Њему Узвишеном ће се све вратити, па ће сваког обрачунати за оно што је заслужио.
(110) О заједницо Мухаммедова, ви сте најбоља заједница који се икада појавила. Најбољи сте у свом веровању и својим делима, најкориснији сте људима; ви наређујете добро које је прописао верозакон и на чију лепоту је указао разум, и забрањујете зло које је забранио верозакон и на чију ружноћу је указао разум, и чврсто верујете у Аллаха и то веровање потврђујете делима. Када би Јевреји и хришћани, којима је дата Књига, поверовали у Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега, то би било боље за њихов овосветски живот и за њихов Будући живот. Мали број њих је поверовао у оно са чим је дошао посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов на њега, док је већина остала ван оквира Аллахове вере и Његовог закона.
(111) Колико год вам они били жестоки непријатељи, неће вам наудити у вери и животима, већ ће вас само узнемиравати својим језицима, нападајући вашу веру, исмејавајући се са вама и томе слично. Ако се буду борили против вас побећи ће пред вама поражени, и никада неће бити помогнути против вас.
(112) На њих је спуштено понижење где год се налазили, и нису сигурни осим ако су под Аллаховом заштитом или заштитом људи. Они су заслужили Аллахову срџбу, и обавијени су бедом. Све то је зато што нису веровали у Аллахове речи и доказе и што су неправедно убијали веровеснике, и зато што су Аллаху били непокорни и границе Његове прелазили.
(113) Нису исти сви они којима је дата Књига; међу њима има скупина која је устрајна на Аллаховој вери, која ради оно што је Аллах наредио и клони се онога што је забранио, који уче Аллахове речи током ноћи и клањају се Аллаху. Та скупина је била пре посланства Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега, а ко је од њих доживео посланство Мухаммедово тај је примио Ислам.
(114) Они чврсто верују у Аллаха и Судњи дан, забрањују зло и журе да учине добро. Искоришћавају посебно вредна времена за чињење добрих дела. Такви су Аллахови добри робови који имају лепе намере и лепа дела.
(115) Шта год овакви да ураде од добра, било мало или велико, неће им бити умањена награда. Аллах зна богобојазне који раде оно што им је Он наредио и клоне се онога што им је забранио, и Он ће да их за то награди.
(116) Пример онога што они у овосветском животу уделе сличан је леденом ветру који погоди усеве људи који су сами себи учинили неправду, па их уништи. Аллах њима није учинио неправду, него је они чине сами себи.
(117) Удељивање ових неверника у добре сврхе и награда коју очекују су попут изузетно хладног ветра који погоди усеве људи који сами себи неправду учинише гресима па их уништи. Ти људи су очекивали велику корист тих усева, али као што је хладни ветар уништио њихове усеве тако и неверство уништава награду дела неверника којој се надају. Аллах им није учинио неправду, јер Он је далеко изнад тога, већ су сами себи неправду учинили својим неверством у Аллаха и Његове посланике.
(118) О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте за присне пријатеље да узимате невернике, па да им дате увид у ваше тајне. Они ће увек да траже начин како да вам науде и да вас покваре. Прижељкују да вас погоди каква несрећа и штета; мржња и непријатељство избијају из уста њихових, вређају вашу веру, праве раздор међу вама и откривају ваше тајне, али оно што њихова прса скривају је још горе. О верници, показали смо вам јасне доказе за оно што води вашој користи и на овом свету и на Будућем, ако разумете оно што вам објављује ваш Господар.
(119) Ето, о верници, ви њих волите и надате се добру за њих, али они вас не воле и не надају се добру за вас. Мрзе вас, иако верујете у све објављене књиге, у шта спадају и њихове књиге, а они не верују у књигу коју је Аллах објавио вашем веровеснику. Када вас сретну кажу: "Ми верујемо." А када се осаме гризу своје прсте од муке због вашег јединства, и због снаге коју Ислам има, док су они сами обавијени понижењем. Реци, веровесниче, тим неверницима: "Умрите од муке, Аллах зна шта је у вашим срцима, било вера или невера, било добро или зло."
(120) О верници, ако вам Аллах подари благодат па победите непријатеље, или вам повећа иметак и потомство, ти неверници се растуже, а ако вас задеси какво искушење попут пораза од непријатеља или губитак иметка и потомства, радују се пакосно. Ако се стрпите у спровођењу Аллахових наредби и подношењу Његових одредби, и будете се чували да не изазовете Његову срџбу на себе, ништа вам неће наудити сплетке неверника. Аллах зна њихове сплетке и вратиће их поражене.
(121) О веровесниче, сети се када си изашао ујутру из Медине ради борбе против многобожаца на Ухуду, и почео си верницима да одређујеш места за борбу, објаснивши свакоме где треба да буде. Аллах чује оно што говорите и зна оно шта радите.
(122) О веровесниче, сети се онога што је било са две скупине верника, из племена Селиме и Харисе, када су ослабили и пожелели да се врате са лицемерима; али их је Аллах учврстио и учинио да буду постојани у борби, одвративши их од тога што су пожелели. Нека се верници само на Аллаха ослоне у свим својим стањима.
(123) Аллах вас је помогао против многобожаца у бици на Бедру, када сте били слаби, малобројни и слабо опремљени, па се бојте Аллаха како би Му били захвални на благодатима које вам је дао.
(124) Сети се, о веровесниче, када си верницима рекао у бици на Бедру, бодрећи их након што су чули да многобошцима долази појачање: "Зар вам није довољно да вас Аллах помогне са три хиљаде анђела који ће се од Њега спустити као појачање вама?"
(125) Дакако, то вам је довољно, и имате још једну радосну вест од Аллаха: ако будете стрпљиви у борби и будете се Њега бојали, а затим убрзо дође појачање вашим непријатељима како би вас напали, Аллах ће вас помоћи с пет хиљада анђела, а на њима и њиховим коњима јасни знакови.
(126) Аллах је ово појачање састављено од анђела учинио радосном вешћу за вас, како би вам се срца смирила, иако истинска победа не бива само тим спољашним узроцима, већ истинска победа долази од Силног Аллаха, Који је мудар у Свом одређивању и прописивању.
(127) Овом победом коју сте добили у бици на Бедру Аллах је хтео да један део неверника уништи, а други део да понизи па да се врате осрамоћени и неуспели.
(128) Пошто је Аллахов Посланик молио Аллаха да уништи главешине многобожаца, након онога што су урадили на Ухуду, Аллах му је казао: "Од тебе ништа не зависи већ је све у Аллаховим рукама. Стрпи се док Аллах не пресуди међу вама; или ће се покајати и примити Ислам или ће устрајати на свом неверству па ће их казнити, и тада би били неправедници који су заслужили казну."
(129) Аллах ствара све што је на небесима и на Земљи, и управља тиме; опрашта грехе коме Он хоће из Своје милости, а кажњава кога Он хоће сходно Својој апсолутној правди. Аллах пуно прашта онима који се кају, и милостив је према њима.
(130) О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, клоните се узимања камате, која је вишак над главницом иметка којег сте позајмили, као што то раде пагани; и бојте се Аллаха чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, како бисте постигли добро овог света и Будућег којем тежите.
(131) Направите штит између вас и Паклене ватре коју је Аллах спремио за невернике, чинећи оно што је Он наредио и клонећи се онога што је забранио.
(132) И покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, како бисте постигли милост и на овом свету и на Будућем.
(133) Пожурите са чињењем добра и приближавањем Аллаху кроз разноврсне видове покорности Њему, како бисте постигли Његов величанствени опрост, и ушли у Рај који је простран као небеса и Земља, којег је Аллах припремио за богобојазне.
(134) Богобојазни су они који удељују своје иметке на Аллаховом путу, у благостању и неимаштини, и који спутавају своју срџбу онда када су у стању осветити се, и који опраштају неправду коју им други учине. Аллах воли доброчинитеље који поседују наведене особине.
(135) И то су они који ако учине грех сете се Аллаха и Његове претње грешницима и обећање богобојазнима, па затраже од свог Господара да им прекрије грехе и пређе преко њих, јер једино Он прашта грехе. Такви не устрајавају у чињењу греха, и знају да су грешни и да Аллах прашта све грехе.
(136) Онима који поседују наведене лепе особине Аллах ће грехе прекрити и опростити, а на Будућем свету их чекају рајски перивоји испод чијих замака реке теку, и у којима ће вечно да бораве - а дивна ли је то награда за оне који су Аллаху били предани.
(137) Након што су верници искушани у бици на Ухуду, Узвишени Бог их теши говорећи: "Пре вас су уништени многи неверници, сходно Аллаховим законима који владају на овом свету, и коначница је припала верницима након што су искушани - па путујте по Земљи и вадите поуке из онога како су скончали људи који су Аллаха и Његове посланике у лаж утеривали. Њихове су куће пусте остале, и њихова је власт нестала.
(138) Овај племенити Кур'ан садржи објашњење истине и упозорење на заблуду за све људе. Он богобојазнима указује на прави пут и упозорава их од странпутице јер су богобојазни ти који се истински окористе кур'анским упутама.
(139) О верници, немојте клонути и немојте туговати због онога што вас је задесило у бици на Ухуду; то вам не приличи. Ви сте горњи својим веровањем, и ви сте горњи тиме што ће вас Аллах помоћи и дати вам победу - ако будете прави верници у Аллаха. То је Његово обећање богобојазнима.
(140) О верници, ако сте задобили ране и изгинули у бици на Ухуду - па и неверници су задобили ране и изгинули као и ви. Аллах дане победе и пораза даје наизменично и верницима и неверницима, онако како Он хоће, из Своје савршене мудрости. Једна од мудрости јесте да се раздвоје верници од лицемера, и да Аллах почасти кога Он хоће мучеништвом на Његовом путу. Аллах не воли оне који су себи неправду учинили остављајући борбу на Његовом путу.
(141) Од мудрости ових искушења јесте и чишћење верника од греха и чишћење њихових редова од лицемера, како би на тај начин уништио невернике.
(142) О верници, зар сте мислили да ћете ући у Рај без искушења и стрпљења кроз које долазе до изражаја они који се истински боре на Аллаховом путу и који су стрпљиви на искушењима која их притом задесе?
(143) О верници, ви сте прижељкивали сусрет са неверницима да бисте погинули на Аллаховом путу као мученици, као што су то постигла ваша браћа у бици на Бедру, али то ваше прижељкивање је било пре него што сте видели смрт и жестину битке - па сада у бици на Ухуду гледате то својим очима!
(144) Мухаммед је само посланик, као што су и раније долазили Аллахови посланици. Сви су они умрли, било природном смрћу или су убијени. Зар ћете, ако умре Мухаммед или буде убијен, напустити вашу веру и оставити борбу на Аллаховом путу? Онај ко отпадне од вере ништа неће наудити Аллаху, јер је Аллах апсолутно снажни и силни, већ такав сам себи штети, јер је себе изложио пропасти и на овом свету и на Будућем. Аллах ће захвалне наградити најлепшом наградом, зато што су били постојани у својој вери и зато што су се борили на Његовом путу.
(145) Ниједна особа неће умрети осим Аллаховим одређењем, након што је истекао рок живота којег јој је Аллах прописао. Тај рок се не може померити ни напред ни назад. Ко буде радио добра дела желећи овосветску награду, Ми ћемо му дати од овог света оно што му је одређено, а на Будућем свету неће имати никакве награде. А ко буде радио добра дела желећи Аллахову награду на Будућем свету, Ми ћемо му је дати, а захвалне ћемо најлепшом наградом наградити.
(146) Колико је само било веровесника уз које су се борили њихови следбеници на Аллаховом путу, па се нису сустегли од борбе иако су гинули и били рањавани, нити су клонили у борби против непријатеља, нити су му се покорили. Напротив, били су стрпљиви и постојани, а Аллах воли оне који су стрпљиви на тешкоћама које сусрећу на Његовом путу.
(147) Када ове стрпљиве задеси каква тешкоћа и искушење, они само кажу: "Господару наш, опрости нам грехе и преступе, учврсти наше кораке када на бојном пољу сретнемо непријатеља, и помогни нас против народа који у Тебе не верује."
(148) Аллах им је дао награду на овом свету, тиме што им је дао победу против непријатеља и дао им је власт на Земљи, и даће им још лепшу награду на Будућем свету и биће задовољан њима, и настаниће их на месту вечне среће, у Рају. Аллах воли оне који на најлепши начин обављају своја богослужења и који се на најбољи начин опходе према другима.
(149) О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, ако се покорите неверницима: Јеврејима, хришћанима и многобошцима у заблуди у коју вас позивају, они ће вас вратити у неверство након што сте верници постали, па да тако изгубите и овај и Будући свет.
(150) Ови неверници вас неће помоћи ако им се покорите, већ ће вас Аллах помоћи против ваших непријатеља. Зато се Њему покорите, јер Он је најбољи помагач, и нико вам поред Њега не треба.
(151) Ми ћемо у срца оних који не верују у Аллаха убацити жестоки страх тако да неће бити постојани у борби против вас. То чинимо зато што они другима оно што је само својствено Аллаху приписују, сходно прохтевима својим, и њихово коначно боравиште на Будућем свету ће бити Паклена ватра, која је грозно боравиште за неправеднике.
(152) Аллах вам је испунио оно што вам је обећао, помогао вам је против непријатеља у бици на Ухуду, па сте их жестоко убијали све док нисте посустали у ономе што вам је Посланик наредио, и док се нисте разишли око тога да ли да останете постојани на својим положајима или да пожурите да сакупљате ратни плен. Прекршили сте наредбу Божјег Посланика да останете на својим положајима ма шта се догодило, и то након што сте видели како вам Бог даје победу, коју волите. Неки од вас желе материјално богатсво, и такви су оставили своје положаје, а неки желе награду Будућег света, и такви су остали на својим положајима, покоравајући се Посланиковој наредби. Затим вам је Бог Своју помоћ против њих ускратио и дао да вас они победе, како би вас искушао, па да до изражаја дође верник који је стрпљив на искушењима и одвоји се од онога ко је посрнуо и клонуо. Бог вам је опростио то што нисте послушали Посланика, јер Бог је, заиста, дарежљив према верницима. Он је вернике упутио да верују, и грехе им је опростио, а за претрпљена искушења и боли их наградио.
(153) О верници, сетите се када сте бежали у бици на Ухуду након што сте почели губити, због кршења Посланикове наредбе, и како нико ни на ког није обраћао пажњу. Тада вас је Посланик дозивао, иза вас, док је био између вас и многобожаца, говорећи: "О Аллахови робови, дођите к мени!" Аллах вас је због тога казнио дајући да осетите бол и тескобу због изгубљене победе и изгубљеног ратног плена, и због лажне вести која се раширила о томе како је Посланик убијен. Аллах вам је ову другу бол и тескобу дао како не бисте туговали због пропуштене победе и ратног плена, нити због погибије и задобијених рана. Све сте те муке заборавили када сте чули да је Посланик жив, да није убијен, и због тога вам је свака мука постала лака. Аллах добро зна оно то радите, зна оно што у срцима кријете и оно што у јавности износите.
(154) Затим је Узвишени Аллах након тескобе на вас спустио смирај и поуздање; и оне од вас оне који су чврсто веровали у Аллахово обећање обузео је дремеж услед јаког осећаја сигурности и спокоја, док лицемере, који су бринули само о томе како да се извуку, није обузео ни спокој ни дремеж, већ је у њиховим срцима била брига и стрепња. Лицемери о Аллаху имају ружно мишљење, јер сматрају да Аллах неће помоћи Свог посланика и Своје робове вернике, и такво мишљење имају пагани који нису Узвишеног Аллаха исправно спознали нити поштовали. Ови лицемери говоре, због свог непознавања Аллаха: "Нас нико не пита да ли требамо ићи у битку или не, а да се питамо не бисмо изашли у бој." Реци им, о Аллахов посланиче: "Сва одредба је код Аллаха, Он је Тај Који одређује шта Он хоће, и суди онако како Он хоће, и Он је одредио да изађете у бој." Ови лицемери у својим душама скривају сумњу и ружно мишљење о Аллаху које ти не испољавају, и говоре: "Да се ми питамо, не бисмо излазили у бој па да будемо убијани на овом месту." Реци им, о веровесниче: "Када бисте били у својим кућама, далеко од бојног поља, стигла би смрт онога коме је прописана, где год био. Аллах је ово одредио само да би на видело изашле ваше намере које у прсима кријете, и како би се одвојили верници од лицемера. Аллах зна оно што је у прсима Његових робова, и ништа Му скривено није."
(155) Оне од вас - о другови Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега - који су узмакли при сусрету за многобожачком војском на Ухуду ђаво је навео да посрну због неких греха које су чинили. Аллах им је опростио, па их неће казнити због тога, из Своје милости и доброте. Доиста Аллах пуно прашта онима који се покају, и Он је стрпљив тако да не жури са казном.
(156) О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте бити попут неверника и лицемера који о својим рођацима када отпутују тражећи опскрбу па умру или оду у бој па погину говоре: "Да су били са нама не би умрли нити би погинули." Аллах је овакво веровање учинио у њиховим срцима како би им кајање и тугу повећао, а само Аллах даје живот и смрт, Његовом вољом, и Његову одредбу не може спречити неодлазак, нити је убрзати одлазак. Аллах види оно што радите, ниједно ваше дело Му није скривено, и Он ће вас обрачунати за оно што радите.
(157) Ако будете убијени у борби на Аллаховом путу, или умрете, о верници, Аллах ће вам опростити великим опростом, и смиловаће вам се великом милошћу. То вам је боље од целог овосветског живота и његових пролазних ужитака које скупљају материјалисти.
(158) Како год да умрете или погинете, Аллаху Једином ћете се сви вратити, да вас обрачуна за дела која сте чинили.
(159) Због тога што је Аллах веома милостив, о веровесниче, ти си толерантан и благ према твојим пријатељима. Да си којим случајем груб и жесток у обраћању и поступању, осорног срца, они би се разбежали од тебе. Зато, пређи преко њихових пропуста према теби, моли Аллаха да им опрости, и консултуј се са њима, па када нешто одлучиш након консултације - спроведи то ослањајући се на Аллаха. Аллах, уистину, воли оне који се на Њега ослањају, и Он такве упућује и помаже.
(160) Ако вас Аллах помогне, нико вас победити неће макар се против вас окупили сви становници Земље, а ако вам Он ускрати Своју помоћ и препусти вас самима себи, нико вам неће моћи помоћи. Сва помоћ и победа долази од Њега, и нека се на Њега Јединог ослоне верници.
(161) Немогуће је да неки веровесник проневери, па да узме нешто из ратног плена мимо онога што му је Аллах дао. Ко од вас узме нешто од плена без дозволе, биће кажњен срамоћењем на Судњем дану, па ће доћи пред створењима натоварен оним што је узео. Свако ће добити оно што је зарадио, и никоме се неће урачунати више лоших дела него што је урадио, нити мање добрих дела него што је урадио.
(162) Код Аллаха није исти онај ко чини оно чиме ће постићи Аллахово задовољство, тј. верује и чини добра дела, и онај ко је неверник у Аллаха и чини лоша дела. Неверник је заслужио жестоку Аллахову срџбу и његово ће боравиште бити Пакао, а грозно ли је он боравиште.
(163) Људи су на различитим степенима, и на овом свету и на Будућем. Аллах види оно што раде и сваког ће обрачунати за оно што је урадио.
(164) Узвишени Аллах је вернике милошћу Својом обасуо и велико им добро учинио када им је послао Посланика од њихове врсте, који им учи Кур'ан и чисти их од многобоштва и лоших особина. Он их подучава Кур'ану и Суннету, а пре посланства овог Посланика су били у јасној заблуди.
(165) О верници, зар када вас је задесила недаћа, кад сте били поражени на Ухуду, и када су вам погинули они који су погинули, рекли сте: "Одакле нас је задесила ова несрећа, а ми смо верници и Аллахов Веровесник је са нама?" Премда сте ви многобошцима нанели двоструко већу штету у бици на Бедру? Реци им, о веровесниче: "То што вас је задесило узроковано је вашим делима, када сте се поделили и спорили и Посланику непокорни били. Аллах је над свиме моћан, Он помаже кога Он хоће, а помоћ ускраћује коме Он хоће.
(166) Задесило вас је убијање, повређивање и пораз на Ухуду, када се ваша војска сукобила са војском многобожаца, и све то је Аллаховом вољом и Његовим одређењем, због величанствених мудрости, од којих је показивање искрених верника.
(167) И како би указао на лицемере који, када им је речено: "Борите се на Божјем путу или се браните", рекли су: "Да знамо да ће бити борбе ми бисмо вас следили, али сматрамо да између вас и њих неће бити борбе." Они су тада били ближе ономе што указује на њихово неверство него ономе што указује на њихово веровање. Језицима говоре оно што није у њиховим срцима, а Бог најбоље зна оно што крију у прсима својим и казниће их за то.
(168) То су они који су изостали из борбе и који су својим рођацима који су рањени на Ухуду говорили: "Да су нас послушали и да нису изашли у битку, не би били убијени." Реци им, о веровесниче: "Од себе смрт одагнајте, када вам дође, ако истину говорите када тврдите да не би погинули да су вас послушали, и да је њихов спас у остављању борбе на Божијем путу."
(169) О веровесниче, немој никако сматрати да су они који су погинули у борби на Божијем путу мртви! Они су живи посебним животом код свог Господара у Рају, бивају опскрбљени разноврсним благодатима које зна само Аллах."
(170) Њих је преплавила срећа због благодати које им је Аллах дао, и надају се и чекају да им се придруже њихова браћа која су остала на овом свету, која ако погину у борби на Божијем путу постићи ће благодати које су ови први постигли. Неће страховати за оним што их чега нити ће туговати за оним што их је мимоишло од овосветских уживања.
(171) Они се радују овој великој награди која их чека код Аллаха, и додатној награди - а Аллах неће поништити награду верника већ ће им је дати у потпуности и још ће им је повећати.
(172) Велика награда код Аллаха - а то је Рај - чека оне који су се одазвали Божијој и Посланиковој наредби, када су позвани да изађу у борбу на Божијем путу против многобожаца, у походу "Хамра'ул-есед", који је био одмах након битке на Ухуду, и то након што су задобили ране у бици на Ухуду, јер их њихове ране нису спречиле да се одазову Божијем и Посланиковом позиву. Они су лепа дела чинили и Аллаха се бојали, чинећи оно што им је наређено и клонећи се онога што им је забрањено.
(173) То су они којима су неки многобошци рекли: "Курејшије су, под вођством Ебу Суфјана, окупили велику војску против вас како би вас искоренили, па их се причувајте и бојте се сусрета са њима." Па им је то застрашивање само веровање и поуздање у Аллаха повећало и рекли су: "Довољан нам је Аллах Узвишени, и диван ли је Он Заштитник."
(174) Након што су отишли у поход "Хамра'ул-есед", вратили су се из њега са великом наградом и још већим степенима код Аллаха, с тим да у том походу није дошло до борбе против непријатеља, и нису никакве ране задобили. Они су учинили оно чиме је Аллах задовољан, бивајући покорни Њему и чувајући се греха, а Аллах је благодаран према Својим верницима.
(175) Вас плаши ђаво, плаши вас својим помагачима, а ви немојте бити плашљиви због тога, јер нису снага и моћ у њима, већ се бојте Аллаха покоравајући Му се, ако истински у Њега верујете.
(176) О Посланиче, нека те не жалосте лицемери који срљају у неверство и отпадају, они Аллаху не могу да науде, већ само себи штете својим удаљавањем од веровања у Бога и од покорности Њему. Бог због тога не жели да их упути како никакву награду на Будућем свету не би имали, где ће велику кажну у Паклу да добију.
(177) Доиста они који су веровање заменили неверством не могу Богу наудити, већ самима себи, и њима припада болна патња на Будућем свету.
(178) Нека никако не мисле они који не верују у Господара и супротстављају се Његовом закону да то што им Аллах даје времена и дуг живот представља добро за њих - напротив, Аллах им даје времена како би што више греха учинили и њима припада болна патња.
(179) Аллахова мудрост изискује да вас не остави без искушења које ће раздвојити вернике од лицемера. Он вас искушава разноврсним задужењима и недаћама, како би се одвојио добри верник од неваљалог лицемера. И Божија мудрост изискује да не знате скривено (људским чулима недокучиво) па да распознајете лицемере међу вама, већ Аллах одабире кога Он хоће за посланство, па му да увид у део оног што је скривено, као што је учинио са Мухаммедом, нека је Аллахов мир и благослов на њега, којем је дао да зна ко су лицемери. Остварите своје веровање у Аллаха и следите Његовог Посланика, а ако истински будете веровали и Аллаха се бојали чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, припашће вам велика награда код Господара вашег.
(180) Они који шкртаре у благодатима које им је Аллах дао из обиља Свога па ускраћују оно што је Аллах обавезао да се удели из њиховог иметка, нека никако не мисле да је то добро за њих - то је лоше за њих! Зато што нису удељивали због своје шкртости биће им то окачено о врату на Судњем дану, и тиме ће бити кажњавани. Аллаху ће се вратити све што је на небесима и на Земљи након што све нестане, и Он је Живи и Онај Који детаљно зна оно што радите, и обрачунаће вас за то.
(181) Аллах је чуо говор Јевреја када су рекли: "Аллах је сиромах јер од нас тражи зајам, а ми смо богати јер имамо иметак." Ми ћемо записати лаж коју су изрекли на рачун свог Господара, и што су бесправно убијали веровеснике, и рећи ћемо им: "Искусите патњу Паклену!"
(182) Та казна их чека због онога што сте сами учинили - о Јевреји - због греха, а Аллах Узвишени ником неправду неће да учини.
(183) Они су лажи изрекли када су устврдили: "Аллах нам је у Својим књигама опоручио, и на језицима Својих веровесника да не требамо веровати посланику све док нам не донесе доказ да говори истину који се огледа у томе да принесе жртву Аллаху којег ће спалити вратра са небеса." Ту су опоруку лажно приписали Аллаху, и слагали су да је једини доказ истинитости посланика то што су споменули. Зато је Аллах наредио Свом веровеснику Мухаммеду, нека је Аллахов мир и благослов на њега, да им каже: "Долазили су вам посланици пре мене са јасним доказима да говоре истину, у шта спада и то што сте споменули, па зашто сте их у лаж утеривали и убијали ако сте искрени?"
(184) Ако те у лаж утерају, о веровесниче, немој туговати, јер то је обичај неверника. И пре тебе су посланици у лаж утеривани, долазили су са јасним доказима и са књигама које садрже опомене, и које воде правом путу и садрже прописе.
(185) Свака душа ће смрт окусити, о коме год се радило, па нека се нико не обмане овим светом. На Судњем дану ће вам бити дате награде у потпуности, па кога Аллах удаљи од ватре и уведе у Рај, такав је постигао велико добро којем се надао, и спасио се казне које се бојао. Овосветски живот представља само пролазни ужитак, и за њега се веже само обмањен човек.
(186) О верници, бићете искушани у вашим имецима, кроз обавезне врсте удељивања и кроз разне врсте невоља које ће задесити ваш иметак; затим, бићете искушани у вашим телима кроз обављање разних обавеза које се тичу тела и кроз разне врсте невоља које ће задесити ваша тела. И слушаћете од оних којима је дата Књига пре вас и од многобожаца многе ствари које вас узнемиравају, по питању вас самих и ваше вере, па ако се стрпите на свим невољама и искушењима које вас задесе и будете се бојали Аллаха чињењем наређеног и клоњењем забрањеног знајте да то спада у ствари које изискују чврсту одлучност, и у којима се такмиче амбициозни верници.
(187) О веровесниче, спомени када је Аллах узео притврђени завет од учењака оних којима је дата Књига, Јевреја и хришћана, који садржи обавезу саветовања људи и опоручивања Аллахове Књиге, и да не крију упуту која је дошла у тој књизи, и да не крију њене доказе који указују на посланство Мухаммеда, нека је Божији мир и благослов на њега, па су прекршили тај завет и нису се на њега освртали. Скривали су истину, испољавали су неистину, продали су завет дат Аллаху за ништавну цену попут угледа и иметка којег стичу, а ружна ли је то цена за Божији завет.
(188) О веровесниче, оне који се радују својим ружним делима, и који воле да их људи хвале због добра којег нису они урадили никако не сматрај да ће се сачувати ватре Паклене! Напротив, Пакао је њихово боравиште, и у њему ће болну патњу да искусе.
(189) Аллаху Једином припада све што је на небесима и на Земљи, Он све ствара и уређује и нико више, и Он све може.
(190) У стварању небеса и Земље ни из чега, и у смени дана и ноћи и њиховој различитој дужини налазе се јасни докази за оне који имају здрав разум. Све то им указује на Створитеља свемира, Оног Који заслужује да буде обожаван.
(191) То су они који Аллаха спомињу у свакој ситуацији, стојећи, седећи и лежећи, и који размишљају о стварању небеса и Земље, говорећи: "Господару наш, Ти ниси ово узалуд створио, узвишен си Ти изнад тога да нешто бесциљно радиш! Заштити нас од Паклене ватре тиме што ћеш нас упутити да радимо добра дела и сачувати нас од лоших.
(192) Господару наш, онога кога Ти у Пакао бациш, понизио си га и обрукао, а неправедницима на Судњем дану нико неће помоћи нити ће их сачувати од Божије казне.
(193) Господару наш, чули смо позивача - Твог посланика Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега - који у веровање позива, говорећи: "Верујте у вашег Господара Аллаха, Јединог Бога." И ми смо поверовали у оно чему нас је позвао и следили смо исламски верозакон са којим је дошао - па опрости грехе наше и немој нас обрукати нити казнити због њих, и усмрти нас са доброчинитељима упутивши нас на чињење добрих дела и клоњење лоших.
(194) Господару наш, дај нам оно што си нам обећао преко Твојих посланика - упуту и помоћ на овом свету, и немој нас обрукати на Судњем дану бацањем у ватру Паклену; Ти си, Господару наш, доиста племенит и не кршиш Своје обећање.
(195) Аллах се одазвао њиховој молитви: "Ја нећу занемарити награду за ваша дела, била велика или мала, било да их је чинио мушкарац или жена, и нити ће се мушкарцу увећати награда што је мушкарац, нити ће се жени умањити награда што је жена. Онима који су се иселили на Аллаховом путу, које су неверници истерали из домова њихових, који су доживљавали многе неугодности због своје покорности Аллаху, који су се борили на Божијем путу, и који су гинули да би Божија реч била горња - опростићу грехе њихове на Судњем дану, и увешћу их у Рај испод чијих двораца теку реке, као награду од Мене - а Ја најлепше награђујем.
(196) О веровесниче, нека те никако не обмане путовање неверника по разним земљама, њихова власт и трговина и обилна опскрба, па да се растужиш.
(197) Овај свет представља пролазно уживање након којег ће доћи Судњи дан на којем ће неверници добити Пакао - а грозно ли је он боравиште.
(198) Али они који се свог Господара боје, чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, за награду ће рајске перивоје имати, испод чијих замака реке теку; у њима ће вечно да бораве, и то ће им припремљена награда код Узвишеног Аллаха бити. Оно што је Аллах припремио за Његове добре вернике боље је од овосветских ужитака које имају ови неверници.
(199) Нису исти сви они којима је дата Књига; део њих верује у Аллаха и у истину и упуту која је вама објављена, и верују у књиге које су њима објављене. Они не раздвајају између посланика, па да у једне верују а у друге не, и они су предани Аллаху и понизни пред Њим, жуде за Његовом наградом и Његове речи не продају за ништавне овосветске ужитке. Они, са таквим особинама, имаће награду код Господара свога за оно што су радили, а Аллах ће их брзо обрачунати.
(200) О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, стрпите се на верозаконским задужењима, и на овосветским тешкоћама, и будите стрпљивији и издржљивији од неверника. Борите се на Божијем путу, и бојте се Аллаха чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, како бисте постигли оно што желите: спас од Ватре и улазак у Рај.