(1) Часни Кур’ан је Божја објава и ничија друго. Бог је силан у Својој власти, и нико Га не може надвладати; мудар је у свему, у стварању, управљању и прописивању.
(2) Бог теби, Веровесниче, објављује овај Кур’ан, с истином и правдом, па само Аллаха Узвишеног, јединог Бога искрено обожавај.
(3) Обавеза је само Свевишњег Бога искрено обожавати, притом Му никог не приписујући као саучесника. Они који поред Свемогућег Бога обожавају лажна божанства и узимају их за заштитнике говоре да их обожавају искључиво како би се они заузели за њих код Бога и како би се путем њих Богу приближили. А није тако. Племенити Бог пресудиће на Судњем дану између верника и незнанобожаца. К томе, знајте да Свезнајући Бог неће указати на Прави пут нити ће усрећити оног ко измишља приписујући Богу лажна божанства, нити ће упутити оног ко је незахвалан на Божјим благодатима.
(4) Да је Бог Узвишени, хтео да има сина, одабрао би за дете неког од Својих створења – нека је слављен и хваљен Бог, немогуће је да Он има дете. Он је јединствен у погледу Бића, својстава и дела. У томе Он нема саучесника. Он је потчинио све што постоји.
(5) Узвишени Бог, створио је небеса и Земљу ради огромне мудрости и с циљем, а није их створио ради забаве, како то говоре неправедници. Узвишен је Бог и веома далеко од тога. Бог чини да буде ноћ а нестане дан, и обрнуто. Бог је потчинио Сунце и Месец, учинивши да се крећу својом прецизно утврђеном путањом не прелазећи је, све до Смака света. Заиста, силан је у Својој власти Бог, Који се свети непријатељима, и Кога нико не може надвладати. Он много опрашта онима који се покају због греха.
(6) О људи, Бог вас је створио од вашег праоца Адама и од њега његову супругу Еву. Он вам је од мужјака и женке камиле, краве, овце и козе осам врста створио. Бог вас ствара у мајчиним утробама, у различитим етапама, и то у три тмине: у тмини стомака, матернице и кошуљице. Ето тако Бог, Један Једини, ствара, нема истинског божанства осим Њега, искључиво Он полаже право да буде обожаван. Па ако сте свесни тога, куда се онда одмећете обожавајући лажна божанства која не могу ништа створити и која су сама створена!?
(7) Људи, уколико поричете Божје постојање, знајте да је Бог независтан, нема никакве штете од вашег неверства, него ви штету од тога имате! Узвишени Бог, није задовољан да људи буду неверници, нити им наређује да то буду, јер Он не заповеда чињење оног што не ваља. А задовољан је да Му буду захвални на благодатима, и наградиће их. Знајте да нико неће одговарати за грехе другог човека, него ће свако одговарати за оно што је лично он учинио. Ви ћете се на крају, о људи, вратити Узвишеном Богу ради полагања рачуна, на Дан устанућа, па ће вас Он известити о вашим делима и даће вам оно што сте заслужили. Свевишњи Бог је савршено упућен у све тајне, зна шта људи крију и шта потајно планирају. Богу ништа није скривено.
(8) Када неверника задеси неко искушење, болест или несрећа понизно се обраћа Свемогућем Богу. Али, након што му Бог услиша молбу и отклони кушњу и бригу, и укаже му Своју милост и доброту, исти заборавља Божје доброчинство, и поред Бога друге обожава и слави, како би људе одвео у заблуду и удаљио их од Божјег пута. Реци, Веровесниче, охолом инаџији, порицатељу: “Уживај на овом пролазном свету у неверовању, бићеш, несумњиво, становник у Паклу и у њему ћеш вечно остати!”
(9) И, је ли неверник, који у Бога верује само у потешкоћи, а у благостању Га пориче, бољи од понизног и послушног верника који проводи ноћне сате у молитви, учењу Кур’ана, спомињању Бога, молитви, обједињујући страх од казне на Дану судњем и наду у Божју милост?! Реци им Божји Посланиче: “Јесу ли исти они који знају чиме их Бог обавезује, јер су спознали Бога, и они који о томе ништа не знају? Нису исти! А разлику између ове две категоре људи могу уочити само разумни, они чија урођена природа није искварена.”
(10) Божји Посланиче, обрати се онима који верују у Мене и посланике Моје: “Бојте се Божје казне извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана! Оне који буду чинили добра дела на овом свету наградићемо тиме што ћемо им пружити помоћ, дати здравље и иметак, а на Будућем свету биће у Рају уведени. Земља је пространа онима који желе да обожавају лепог Бога, па нека се иселе у другу земљу ако у одређеној земљи не могу испољавати обележја вере. Бог ће, Узвишени, само стрпљивима на Дану судњем дати награду без обрачуна, јер ће огромна и неизбројива бити.”
(11) Веровесниче, обрати се људима: “Мени и мојим следбеницима Свевишњи Бог наређује да само Њега искрено обожавамо.
(12) “Свевишњи Бог ми наређује да Му будем најпокорнији и најпреданији муслиман.”
(13) Такође реци, Божји Посланиче: “Бојим се да ћу, будем ли непослушан Господару светова, бити кажњен на Дану судњем, чије ће страхоте бити неописиво тешке.”
(14) И додај: “Ја служим само Свемогућем Богу, свом Господару, Једном Једином! Њега обожавам никог Му не придружујући у богослужењу.”
(15) И реци: “А ви, о незнанобошци, обожавајте кога год хоћете од својих кипова, идола и светаца!” Ове речи су својеврсна претња. Божји Посланиче, реци незнанобошцима: “Страдалници су они који на Дан страшног полагања рачуна упропасте себе и своје породице, јер су их одвели с пута истине и тако били узрок да не уђу у Рај, и да буду бачени у Ватру са њима. Заиста је то право страдање, без икакве сумње.”
(16) У ватри Пакла ће изнад незнанобожаца бити наслаге ватре, врелине и дима које ће их покривати, а и испод њих биће наслаге врелине, ватре и дима. Узвишени Бог подсећа на ову тешку патњу зато да би Га се људи бојали чинећи добра дела, а сустежући се од забрана.
(17) Онима који избегавају обожавање идола, кипова, светаца и свега другог што људи обожавају мимо Бога и који се кају – припада радосна вест приликом смрти да ће да уђу у Рај, као и то да ће бити спашени у гробу и на Судњем дану. Посланиче милости, обрадуј тиме добре вернике!
(18) А то су они који слушајући речи умеју да направе разлику између лепог и ружног, и следе оно најлепше, јер је корисно. Њих је Бог упутио на Прави пут и подстакнуо их је на чињење најразборитијих дела, па их је учврстио. Они су заиста увиђајни, и своју природу нису искварили.
(19) Јеси ли, Божји Посланиче, у могућности да упутиш оног коме је Свезнајући Бог предодредио да ће се, својом вољом, отуђити од истине и волети заблуду? Јеси ли у стању таквог човека да спасиш од казне у ватри? Ти то ниси у могућности.
(20) А богобојазне, честите вернике, који су чинили добра дела и сустезали се од чињења греха чекају у Рају високе одаје, једне изнад других саграђене; а испод рајског дрвећа и двораца реке теку. То је Божје обећање верницима, које ће Он неизбежно испунити јер не крши Своја обећања.
(21) Зар не видиш да Свемогући Бог спушта из облака благословљену кишу која затим улази у пукотине земље и од које настају, Божјом вољом, велики извори и реке. А затим помоћу исте те кише Бог Узвишени, даје да расте биље разноврсних боја и различитих карактеристика, које се, након зеленила и живота, осуши па пожути и на концу се скрши. У тим је Божјим створењима велика поука онима који имају памети и који размишљају о Божјем давању.
(22) Зар су исти заблудели несретник чије је срце окорело, и не спомиње Бога, и онај чија је прса Бог Узвишени, учинио пространим за прихватање Ислама, па је спознао истину и следи је? Њих двојица никад неће бити исти. Вернике чека спас, а оне чије је срце окорело чека пропаст. Они су у јасној заблуди.
(23) Свевишњи Бог објављује Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, благословљену књигу Кур’ан чије су речи најлепше. Часни Кур’ан је књига чији су одломци слични једни другима у савршенству, и доследности, и неопречности. У њему се на различите начине говори о претходним народима и прописима, обећању и претњи, о особинама оних који истину следе те оних који у лаж верују. Богобојазне језа подилази кад слушају кур’анске одломке, јер страхују од казне на коју они упозоравају, а затим се њихове коже и срца смирују кад чују радосне вести, одломке о милости и подстицај на чињење добрих дела. И управо то што верници осете читајући величанствени Кур’ан јест Божја доброта према њима, и упута коју им је дао; а Бог на Прави пут упућује кога Он хоће. Нико не може упутити оног кога Свезнајући Бог остави у заблуди!
(24) Зар је исти онај који ће на Дан проживљења бити бачен у ватру на лице, са свезаним рукама иза леђа па ће се, јер је био порицатељ, од ватре моћи бранити само лицем, као онај којим ће Племенити Бог бити задовољан па га, као верника честитог, увести у Рај? Нису њих двојица исти, нити могу бити. Неверницима, који су сами себи нанели неправду верујући у незнанобоштво и чинећи грехе, биће речено на Великом дану: “Трпите последице лоших дела која сте чинили на овом свету! Ово сте заслужили.”
(25) Као што твој народ, Посланиче, пориче, тако су порицали и претходни народи, па их је Бог Узвишени казнио кад су се казни најмање надали, а није им ни на ум пало каква ће их казна стићи, да је неће осетити и да неће имати прилике да се покају.
(26) Свевишњи Бог дао је да незнанобошци осете болну патњу и понижење на овом свету, а на Будућем свету их чека патња у Паклу, која ће бити најстрашнија и најтежа. Када би неверници само то знали!
(27) Узвишени Бог, у величанственом Кур’ану, који је објављен Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, наводи неверницима разне примере добра и зла, истине и неистине, веровања и неверовања, не би ли извукли поуку и сустегнули се од неверства и порока.
(28) Часни Кур’ан је књига објављена на арапском језику чије су речи јасне а значење разумљиво, без било каквих компликација и контрадикторности, како би људи, читајући га, извукли корист и бојали се Племенитог Бога чинећи добра дела, а сустежући се од лоших дела.
(29) Свезнајући Бог упоређује незнанобошце с робом који је у власти ортака који се отимају око њега, па је исти тај роб избезумљен и збуњен не знајући кога од њих да послуша; било којег да послуша, сигурно ће изазвати срџбу оног другог. И монотеисту, који је уверен у Будући свет и сталожен, који се труди да свом господару удовољи, сав усредсређен на наредбе и вољу једног власника. Јесу ли ова два роба у истом положају? Нису. Милостивом Богу припадају сва слава и хвала. Већина људи то не зна, па поред Бога обожавају друга лажна божанства.
(30) Ти ћеш, Божји Посланиче, умрети, а и твоји ће непријатељи помрети, без имало сумње.
(31) А затим ћете се, о људи, препирати пред Богом на Судњем дану. Тад ће се сазнати ко је на истини, а ко на неистини био.
(32) Нико није неправеднији од оног ко о Богу говори оно што Му не приличи, па приписује другима оно што је својствено само Богу или сматра да Бог има жену и дете. Нико није неправеднији ни од оног човека који пориче Посланиково, нека је мир над њим и милост Божја, посланство и одбија упуту коју је он донео! А зар у Паклу неће бити место и стално станиште неверницима који поричу Бога и оно са чиме је дошао Божји посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја? Да, у ватри ће њихово станиште бити.
(33) Онај који доноси истину тј. објаву од Бога и воли истинољубивост у речима, делима и понашању, и онај ко верује у објаву и истински је следи у речима и делима – сви су они богобојазни и честити. Они су ти који извршавају заповести, а сустежу се од греха.
(34) Ови истинољубиви, добри верници имаће код Свевишњег Бога разне, вечне радости и ужитке које буду желели. Биће то награда онима који су били доброчинитељи тако што су искрено обожавали Племенитог Бога и лепо се према људима опходили.
(35) Тако ће бити, да би Бог Узвишени, прешао преко њихових лоших поступака и греха које су учинили на Земљи, јер су били верници који су се кајали и чинили добра дела после учињеног греха. И да би их Племенити Бог наградио најлепшом наградом узевши у обзир оно дело које је учињено најсавршеније и најискреније.
(36) Зар Бог не чува Свог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, од узнемиравања, сплетки и зла неверника, па му ничим не могу наудити? Да, Бог му је довољан. Веровесниче, неверници, јер су незналице и малоумни, плаше те божанствима која уместо Бога обожавају, и тврде да ће ти она наудити, говорећи непромишљено! Онима које је Бог оставио у заблуди нико не може помоћи нити им ико може на пут разборитости указати!
(37) С друге стране, знајте да нико не може одвести у заблуду оног човека којег је Бог Узвишени, упутио. Зар Свевишњи Бог није силан у Својој власти? Он кажњава и оставља без подршке Своје непријатеље, Њему се нико не може успротивити. И зар се Узвишени Бог не освећује онима који Му се супротстављају кажњавајући их? Да, Бог је силан и кажњава Своје непријатеље.
(38) Божји Посланиче, ако упиташ незнанобошце: “Ко је створио небеса и Земљу?” Они ће ти одговорити да их је створио Бог. Реци им, показујући немоћ божанстава којима се они клањају: “Јесу ли ваши богови које мимо Бога обожавате у стању да спрече какво зло ако Бог жели да ми се догоди или га чак од мене отклонити ако ме задеси? И јесу ли ваша божанства у могућности да задрже какво добро које ми Бог подари или да чак задрже Његову милост коју ми укаже?” Потом реци: “Мени је Бог Узвишени, довољан, на Њега се ослањам у свим пословима. На Њега се сваки монотеиста ослања.”
(39) Божји Посланиче, реци незнанобошцима: “Поступајте онако како поступате – као неверници и порицатељи – а ја ћу да поступам складно Божјој упути коју ми је дао, само ћу Њега да обожавам и једино ћу Њему да будем покоран и вероваћу у истину и према њој ћу да поступам! Ви ћете неизоставно знати завршетак мој и ваш.”
(40) “Сазнаћете, осим тога, кога ће да стигне Божја казна која ће да га сасвим понизи и осрамоти на овом свету, и на њега да се сручи на Будућем свету, из које му никад неће бити изласка, и у којој ће заувек остати.”
(41) Узвишени Бог објавио ти је часни Кур’ан с истином и правдом да људе упозориш. Онај ко буде веровао у величанствени Кур’ан само себи добро чини и у личну корист то ради. А онај ко да предност заблуди и отуђи се од истине биће на губитку и биће кажњен, сам ће себе тиме упропастити, а Богу неће тиме наштетити. Ти, Веровесниче, ниси задужен да бележиш шта људи раде, нити си дужан да их позиваш на одговорност за њихова дела, нити си дужан да присилиш људе да следе Прави пут. Твоје је да само јасно пренесеш посланицу.
(42) Само Бог узима душе у часу смрти, кад дође време да живо биће умре. А и душе оних чији смртни час још није дошао на спавању. Узвишени Бог задржава душе које су умрле а оне чији смртни час није дошао оставља до рока одређеног из само Њему знаног. У узимању душе и слању душе оног који спава, у смрт и живот, јесу очигледни докази онима који размишљају да је Бог, Који то чини, у могућности да мртве оживи и да их позове на одговорност за дела.
(43) Неверници узимају посреднике у виду својих идола желећи да се окористе њима а не од Бога! Веровесниче реци: “Зар узимате посреднике, а они вам не могу никакво добро осигурати, нити од вас могу какво зло отклонити? Уз то, божанства која обожавате уопште не осећају да их обожавате; нежива су материја, не поседују разум, не чују, не виде, не могу да говоре.”
(44) Божји Посланиче обрати се незнанобошцима: “Само Богу Узвишеном, припада заговорништво у целости. Код Њега се може заузети само онај коме Он дозволи и чијим је заузимањем задовољан. Богу припада власт на небесима и на Земљи. А на Дану судњем вратићете се сви Богу, о људи, да би сваком дао оно што је заслужио.”
(45) Кад се једино Бог спомене, а не и божанства мимо Њега, замру срца неверника грешника, оних који поричу оживљење на Будућем свету и полагање рачуна. Али, спомену ли се лажна божанства која они обожавају, њих одједном радост обузме.
(46) Реци, Божји Посланиче: “Мој Боже, Створитељу небеса и Земље из ничег и без ранијег примера, о Ти, Којем је познато оно што нико не види и оно што је видљиво, Ти ћеш пресудити међу Својим слугама на Судњем дану у погледу веровања, у чему су се људи разилазили на овом свету! Тад ће се знати ко је био у праву, а ко није; ко је срећан, а ко несрећан!”
(47) Кад би они који су били у идолопоклонству грехе и неправду себи наносећи, имали сва блага и ризнице и многоструко више, све би то дали на Дану судњем да се искупе од патње коју ће угледати након оживљења. А кад би све то и поседовали и понудили као искуп од казне, не би се од њих примило. Од Свемогућег Бога снаћи ће их врсте казне које нису очекивали.
(48) И незнанобошцима ће бити предочена ужасна казна због огромних грехова које су чинили на овом свету. Са свих страна снаћи ће их болна казна – казна којој су се исмејавали када им се њоме претило.
(49) Ако неверника снађу невоље и искушења, као нпр. болест и сиромаштво, искрено се обраћа Свевишњем Богу молећи Га за спас. Након што му Племенити Бог отклони невољу и подари благодат здравља и иметка, неверник говори: “Ово благостање дато ми је зато што Бог зна да га заслужујем!” А истина је да су то само искушење и приближавање казни. И већина неверника није тога свесна, па буду обмањени Божјим благодатима.
(50) Исто тако су говорили и претходни народи, па их од Божје казне нису одбранили њихови имеци нити положај.
(51) И раније невернике грешнике који су тако говорили стиже казна, као последица непослушности. Оне који себи наносе неправду верујући у заблуду и чинећи грехе стићи ће, као и древне незнанобошце, казна па ће сносити последице због својих греха. И нека знају да неће умаћи Свемогућем Богу и да се против Њега не могу борити.
(52) Зар ови неверници не знају да Бог Узвишени, даје овоземаљске чари, иметак, децу, углед, власт, оном коме хоће од слугу Својих, да би се показало хоће ли захвалан или незахвалан бити, односно да ускраћује оном коме Он хоће, па чини човека сиромашним да се покаже хоће ли бити стпрљив или не? Чињеница да Узвишени Бог неком даје обилну опскрбу, а неком је ускраћује непобитан је и јасан доказ да је Он свемоћан и да савршено управља Својим створењима. А исти тај доказ од користи је само онима који верују. А кад је реч о неверницима, они поред тих доказа равнодушно пролазе и леђа им окрећу.
(53) Посланиче, обрати се онима који су претерали према себи у греху и незнанобоштву да им Бог поручује: “Не губите наду, о Божје слуге у Моју милост ако сте починили грехе! Божја је милост велика а доброта немерљива. Бог Узвишени ће, вам опростити све грехе и прећи ће преко свих лоших поступака ако се искрено покајете и поправите пре своје смрти.”
(54) Вратите се Богу кајући Му се и тражећи опрост, и само се Њему предајте и покорите, и то пре него што вас стигне казна на Судњем дану, тада вам неће нико помоћи и неће вас нико у своје окриље узети нити ваша породица а ни лажна божанства.
(55) И следите, часни Кур’ан, најлепше што је Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, па поступајте у складу са оним што се у њему налази – извршавајте верске наредбе, а сустежите се од верских забрана. Будите привржени Кур’ану пре него што дође неочекивана казна, онда кад јој се будете најмање надали, па нећете имати времена да се покајете за грехе.
(56) Учините тако да не бисте жалили због силног кајања на Судњем дану, говорећи: “Тешко мени због оног што сам према Богу пропустио, и због греха и неверстава које сам починио! И чак сам био један од оних који су се изругивали верницима, онима који су добра дела чинили.”
(57) Или да човек не би, позивајући се на судбину, рекао: “Камо среће да ме Свевишњи Бог упутио на Праву стазу, па бих засигурно био један од богобојазних, који извршавају верске наредбе, а сустежу се од верских забрана!”
(58) Или да не би човек, пошто се суочи с казном, рекао: “Ах, кад бих се могао вратити поново у живот на Земљи, да се покајем и добро чиним!”
(59) Ове ће речи грешник узалуд говорити, јер су му Божји докази долазили па их је негирао и охолио се, и није хтео да верује у Бога и да следи посланике.
(60) На Дан устанућа видећеш оне који су на Бога лажи износили и веровали у лажна божанства и сматрали да Он има сина и кћери – а лица им тамна, као показатељ несреће у којој се налазе. А зар није у Паклу коначно станиште свим охолим инаџијама који нису веровали у Бога и Његове посланике?Сигурно ће им то бити вечно боравиште.
(61) Бог ће да спаси честите, богобојазне вернике, који су били послушни Богу, Једном Једином, и сустезали се од чињења лоших дела, па ће да остваре успех – постићи ће Божје задовољство и Рај. Њих неће ватра дотицати, нити ће их икакво зло задесити, неће туговати за овосветским чарима које су их мимоишле.
(62) Свевишњи Бог једини је створитељ свега што постоји, Он свиме управља и располаже, Он све што постоји чува.
(63) У Божјој су руци кључеви и ризнице небеса и Земље, даје их коме хоћа, а ускраћује коме хоће. А прави су губитници и биће сасвим изгубљени, на овом и на Будућем свету, они који поричу јасне, непобитне Божје доказе, тим више јер им је на овом свету било ускраћено веровање и јер ће на Будућем свету вечно у Ватри остати.
(64) Посланиче, обрати се незнанобошцима који од тебе захтевају да обожаваш њихове кипове и идоле: “О ви који нисте спознали Господара, зар да обожавам неког другог, а не Бога? Нема истинског божанства осим Бога, само Њега требамо обожавати, једино Он то заслужује!”
(65) Узвишени Бог објавио је теби, Веровесниче, у склопу целокупне објаве, а и веровесницима који су били пре тебе: “Ако би уз јединог Бога обожавао друго божанство, Бог би твоја дела и труд поништио, и сигурно би био један од залуталих и настрадалих, на оба света!”
(66) Него, обожавај јединог Бога, само Он заслужује богослужење, Њему буди послушан, и буди Му захвалан на благодатима којима те обасуо.
(67) Незнанобошци нису спознали Бога истинском спознајом, јер уместо Њега верују у немоћна створења. У немару су јер не знају да ће се Божја величина и моћ указати када ће на Дану судњем цела Земља и све што је на њој бити у Његовој шаци, а седам ће небеса Својом десницом смотати. Слављен нека је Бог Узвишени, и врло високо изнад оног што о њему говоре незнанобошци!
(68) Након што анђео Израфил дуне у рог, све ће на небесима и на Земљи помрети. А затим ће дунути у рог други пут па ће сва жива бића бити оживљена, чекајући полагање рачуна и са стрепњом ишчекујући шта ће се догодити.
(69) Земља ће бљеснути светлошћу Господара свог на Дану коначног полагања рачуна кад се појави Бог, ради суђења Својим створењима. Биће раширене књиге добрих и лоших дела, и биће доведени посланици и сведоци да посведоче о људским делима. Свевишњи Бог позваће Послаников, нека је мир над њим и милост Божја, народ да сведочи против свих осталих народа, а у корист веровесника који су истим тим народима послати. Затим ће пресудити међу људима по правди. Узвишени Бог неће ником учинити неправду, па неће доброчинитељу одузети ниједно добро дело, а грешнику неће додати ниједно лоше дело.
(70) Узвишени Бог даће сваком према оном што је заслужио, за добро ће добрим наградити, а за зло ће казнити. Бог заиста зна шта је ко на овом свету радио, зна ко је био добар, а ко неваљао; зна ко је радио добро, а ко зло. Богу ништа тог Дана неће бити скривено.
(71) Анђели ће да потерају безбожнике у Пакао у гомилама; и када се, понижени и осрамоћени, доведу до Ватре, биће наређено да чувари Пакла отворе капије. Чувари ће их критички упитати: “Зар вам на Земљи нису долазили ваши посланици, који су вам казивали Божје речи и доказе, упозоравали вас на Дан страшног полагања рачуна, одвраћали вас од паганства и непослушности према Богу?” Признајући и кајући се незнанобошци ће рећи: “Свакако, долазили су нам посланици, упозоравајући нас и позивајући у веровање, али обећање да ће настрадати порицатељи, они који се од истине окрену, мора се остварити, а ми смо неверници били.”
(72) Незнанобошци ће бити укорени и понижени тако што ће им се рећи: “Улазите кроз капије Пакла да бисте у њему вечно остали! Из Пакла никад нећете изаћи, нити ће вам се у њему патња имало ублажити!” О, како ће ужасно пребивалиште бити за оне који су се охолили не прихватајући истину.
(73) А богобојазни, који су чинили добра дела и сустезали се од греха, биће у скупинама према Рају вођени. И кад доспеју до Раја, затећи ће његове капије широм отворене – као добродошлица и почаст; анђели ће их поздравити и обрадовати, честитајући им што су били честити и што су добро чинили. Казаће им да их, због дела која су чинили, чека сигурност од сваке непријатности и страха, и да ће у Рају, Кући спаса и успеха, вечно боравити.
(74) Након што верници ступе у Рај рећи ће: “Сва хвала и захвала припадају Богу, Који испуни обећање дато – да ће честити верници бити награђени у вечном Рају! Нека је хвала Узвишеном Богу, Који нам је дао Рај и његове ужитке, да се у њему крећемо куда желимо и како желимо, вечно срећни, радосни и расположени!” О, како ће бити дивна награда доброчинитељима који су зарад Божјег лица добро чинили.
(75) И угледаћеш на Судњем дану анђеле како Арш, Божји престо, окружују и Господара свог хвалом величају и славе Га негирајући оно што Му не приличи, а што су неверници о Њему говорили. Свима ће Бог Узвишени, по правди пресудити и ником неће неправду учинити; вернике ће у Рај увести, а незнанобошце у Ватру бацити. Након што Бог пресуди свим људима и након што верници добију награду, а неверници казну, биће речено: “Нека је хваљен Бог, Господар свих светова, због праведне пресуде!” Племенити Бог биће хваљен због Своје доброте и доброчинства према честитима, као и због праведне казне којом ће казнити Своје непријатеље.