(1) Бог, узвишен и слављен нека је Он, заклиње се ветровима који разносе прашину.
(2) И заклиње се тешким облацима који носе кишу.
(3) И заклиње се лађама које без потешкоће и напора плове по морској површини.
(4) И заклиње се анђелима који врше Божје наредбе у вези с расподелом опскрбе и свега другог међу људима.
(5) Неупитно је проживљење после смрти и полагање рачуна, чиме вам, о људи, Узвишени Бог прети.
(6) У Дан коначног полагања рачуна нема никакве сумње, наступање тог Дана неупитно је.
(7) Свезнајући Бог заклиње се небом, савршеним здањем, пуним звезданих стаза.
(8) О мекански неверници, ви говорите контрадикторно о Кур’ану и о Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, нисте доследни у својим изјавама, мењате их. Понекад говорите да је Кур’ан чаролија, а некад да је поезија. У вези с Послаником некад кажете да је чаробњак, а некад тврдите да је песник.
(9) Од веровања у величанствени Кур’ан и Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, биће одвраћен онај за кога је Бог одувек знао да неће веровати. Такав неће бити на Прави пут изведен.
(10) Проклети нека су ти порицатељи, због онога што о Кур’ану и Посланику говоре.
(11) Који су утонули у тмине порицања и неверовања, па тумарају немарни и отуђени од истине.
(12) Питају: “Кад ће наступити тај Судњи дан, у којем ће људи полагати рачун?” Они се за њега уопште не припремају.
(13) Бог им одговара на њихово питање, па каже да је то Дан полагања рачуна у којем ће они бити изложени патњи.
(14) Кад буду патили у Ватри, неверницима ће бити речено: “Искусите ову казну, коју сте пожуривали када сте на њу упозоравани!"
(15) Богобојазни, они који су чинили добро, а сустезали се од зла, налазиће се у великим, предивним, заносним рајским баштама и међу питким, текућим изворима.
(16) Бог ће их даровати разноразним ужицима и свакојаким радостима, јер су пре, у животу на Земљи, били искрени верници и обожавали су Богу као да Га виде.
(17) Доброчинитељи о којима је реч ноћу су тек мало спавали – клањали су добровољне молитве.
(18) А у праскозорје су молили Господара за опрост.
(19) И из своје имовине верници су удељивали просјацима који су тражили, а и онима који су се тога из стида устручавали, а који су ипак били у потреби.
(20) На Земљи су очити и неоспорни докази, као нпр. планине, мора, реке, шуме, биље, животиње... То су за оне који су уверени у јасне доказе да Бог ствара и обликује.
(21) И у стварању човека налазе се докази који упућују на Божју моћ. Зар их не видите, па да поуку извучете!?
(22) На небу је, у Плочи помно чуваној, записано колико ће који човек имати опскрбе у животу на Земљи. На небу се такође налазе награда и казна, добро и зло, благостање и несреће – све је записано и одређено.
(23) Бог, узвишен и слављен нека је Он, заклео се Својим величанственим Бићем да је неупитна истина оно што је обећао, као што је истина да ми, људи, говоримо, а у то нико не сумња.
(24) Посланиче, да ли је до тебе дошла вест о Аврамовим, мир над њим, гостима анђелима које је посланик Аврам изузетно лепо угостио?
(25) Они су ушли у Аврамову кућу и назвали су му поздрав мира и спаса, па им је одговорио истим поздравом, а помислио је: “Ја вас не познајем!”
(26) Недуго затим Аврам, мир над њим, кришом оде својој породици и закла дебело теле те га испече. Тако је поступио мислећи да су у питању људи.
(27) Али, кад је донео месо, ставио га пред госте и понудио их, изразивши им и тиме добродошлицу, видео је да не једу па их је, благо им се обраћајући, упитао с тим у вези.
(28) Аврама је, уз то, обузела зебња, па гости, приметивши то, рекоше: “Не бој се, ми смо Божји изасланици, доносимо ти вест да ћеш имати у вери ученог сина!” Ове се речи односе на Исака.
(29) Пошто је Аврамова жена чула радосну вест анђела да ће стећи сина, пришла је и узвикнула залуђено ударивши се по лицу: “Старица сам и, к томе, нероткиња, па како ћу родити!?”
(30) На то анђели рекоше Сари: “Твој је Господар одредио да буде управо овако како смо рекли. Бог све може, ништа не излази из оквира Његове моћи. Бог је мудар у давању и одређивању, све ствари поставља тамо где оне спадају, добро зна у чему се налазе добробити и користи за људе.”
(31) Аврам, нека је на њега Божји мир, обратио се анђелима, казавши: Шта ви хоћете и кога тражите?
(32) Анђели су му одговорили: Нас је Бог послао народу који чини најгоре грехе.
(33) Послани смо да на њих сручимо тврдо грумење и камење.
(34) Сваки грумен је познат и обележен код твога Господара и биће бачен на оне који прелазе Божје границе и претерују у неверовању и гресима.
(35) Ми смо избавили вернике који су били у Лотовом насељу, како их не би погодила казна припремљена за грешнике.
(36) У том насељу нисмо нашли ни једну муслиманску кућу, осим куће Лота, нека је на њега мир Божји.
(37) У месту где је живео народ Лотов оставили смо трагове казне који указују да се казна десила, како би поуку узели они који страхују од болне патње која их је погодила и како не би чинили дела која су их до ње довела.
(38) И у Мојсију којег смо послали фараону са јасним доказима и знамењима, знак је за онога ко се боји страшне казне.
(39) Фараон се, охолећи својом снагом и војском, окренуо од истине и за Мојсија казао: Он је чаробњак који је зачарао људе, или је лудак који не разуме шта говори.
(40) Ми смо и њега и војску његову у мору потопили и уништили, а фараон је заслужио сваку осуду јер је негирао истину и за себе тврдио да је Бог.
(41) И у Аду, Еберовом народу, је знак за оне који се боје страшне казне, када смо на њих послали ветар који им није донео кишу нити опрашио стабла, нити било каквог добра.
(42) Које год је живо биће, имање или нешто друго обухватио, уништио га је и потпуно разорио.
(43) И у Семуду, Салаховом народу је знак за онога ко се боји страшне казне, када им је речено: Уживајте у вашем животу до рока одређеног.
(44) Они су се узохолили и одбили су наредбу свога Господара да верују и да се покоре, па их је као казна задесио страшан крик и патња коју су својим очима гледали. Та казна им је обећана три дана пре њеног дешавања.
(45) Нису били у стању да ту казну од себе одбаце нити су имали снаге и моћи да је спрече.
(46) Пре ових споменутих народа, уништили смо поплавом Нојев народ, јер су они били непокорни Богу и заслужили су Његову казну.
(47) Ми смо нашом снагом и моћи небо сазадали и усавршили га и ми проширујемо његове крајеве.
(48) Земљу смо прострли да буде као простирка онима који на њој станују и бораве, па дивно ли смо је прострли када смо то урадили.
(49) У свакој врсти створили смо пар, као нпр. мушко и женско, небо и Земљу, копно и море, а то смо учинили с циљем да вас подсети на савршеност Бога који је у свему дао пар и да се присетите Његове снаге и моћи.
(50) Бежите од Божје казне ка Његовој награди на начин да Му будете покорни и да не грешите. О људи, ја вас опомињем на ту Његову казну.
(51) Поред Бога немојте никога обожавати, ја вас опомињем и упозоравам.
(52) Исто као што су становници Мекке порицали истину, и претходни народи су то чинили. Њима није дошао ниједан посланик од Бога, а да нису казали да је врачар или лудак.
(53) Да ли су претходни неверници опоруком оставили да они после њих поричу посланике? Нису, него им је заједничка карактеристика да границе прелазе.
(54) Окрени се о Посланиче, од ових који истину поричу и ти ниси укорен и нећеш бити, јер си им истину доставио.
(55) Немој да те твоје окретање од њих спречи да их саветујеш и опомињеш. Ти опомињи, а поуку ће узети само искрени верници.
(56) Ја нисам створио ни духове ни људе, осим да само Мене обожавају. Нисам их створио како би друга божанства обожавали.
(57) Ја од њих не тражим никакву опскрбу, нити тражим да они Мене хране.
(58) Заиста је Бог тај који много опскрбљује Своје слуге, сви они су зависни од онога што им Он даје, Он поседује снагу и моћ, Њега ништа не може да надвлада. Сви људи и џинни су потчињени Његовој снази.
(59) Онима који су према себи чинили неправду, негирајући твоју истинитост, о Посланиче, припада казна као и онима који су били пре њих. Рок за ту казну је одређен и нека Ме не пожурују да је спустим, пре него што тај рок дође.
(60) Пропаст чека оне који су негирали Бога и порицали посланике. На Судњем дану ће их задесити обећана казна.