(1) Приближило се наступање Смака света и Месец се располовио у време Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, па је то било једно од његових видљивих знамења.
(2) Када незнанобошци угледају какав доказ и знак који упућује на истинитост Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, окрећу се и не прихватају га, па говоре: Ови докази које видимо нису ништа друго него враџбина ништавна.
(3) Они су порицали истину која им је долазила и следили су своје страсти приликом тог порицања. А свако стање, било добро или зло, задесиће на Судњем дану онога ко га заслужује.
(4) Њима су долазила казивања о претходним народима које је Бог уништио јер су били неверници и неправедници, а у тим казивањима било је оно што их одвраћа од њиховог неверовања и неправде коју су чинили.
(5) Оно што им долази је потпуна мудрост, како би им се успоставили јачи докази, али таква упозорења не користе народу који не верује у Бога и Судњи дан.
(6) Ако се не окрену упути, остави их, о Посланиче, и окрени се од њих, чекајући Дан када ће их анђео, дувајући у рог позвати ка нечему страшном, нечему што раније није било познато створењима.
(7) Понижени ће гледати и из гробова ће излазити, а ходајући према месту обрачуна, изгледаће као разасути скакавци.
(8) Журно ће ићи према том месту, одазивајући се гласнику и говориће неверници: Овај дан је тежак, јер су у њему многе страхоте.
(9) И пре него што је тебе твој народ порицао, о Посланиче, порицао је и народ Нојев њега, сматрали су га лашцем када им је као посланик дошао и говорили су да је лудак, вређали су га, претећи му ако их не престане позивати.
(10) Ноје је дозвао свога Господара речима: Мој ме је народ надвладао, нису ми се одазвали, па ме помози и казни их.
(11) Ми смо небеска врата отворили, па је вода без престанка текла.
(12) И Земљу смо расцепали, па су из ње почели тећи извори воде, па се састала киша и извори из земље, по наредби и одређењу Божјем у праискону. Тада су потопљени сви осим они које је Бог спасио.
(13) Ми смо Ноја носили на лађи од дасака и клинова, па смо њега и оне који су били са њим спасили од утапања.
(14) Ова лађа је валовима пловила под нашим надзором и чувањем, као вид помоћи Ноју над народом који га је порицао и који је исказао неверство према ономе што им је од Бога донео.
(15) Ми смо ту казну којом смо их казнили оставили као поуку, па има ли икога да би поуку узео?
(16) Каква је била казна Моја коју сам спустио на порицатеље и какво је било упозорење Моје да ћу их уништити?
(17) Ми смо олакшали Кур'ан за поуку, па има ли неког ко би поуку узео?
(18) И Ад је порицао свога посланика Ебера, мир над њим, па размислите, о становници Меке, каква је била казна Моја и какво је у њиховом кажњавању било Моје упозорење другима?
(19) Ми смо на њих, једног ужасног дана, послали снажан ветар и страдање које ће их пратити све до Пакла.
(20) Људе је са земље дизао и наглавачке их бацао, као да су ишчупане палме.
(21) Размислите, о становници Мекке, каква је била казна Моја и какво је било Моје упозорење другима?
(22) Ми смо олакшали Кур'ан за поуку, па има ли неког ко би поуку узео?
(23) Народ Семуд порицао је упозорења која им је давао њихов посланик Салах, мир над њим.
(24) Охолећи се, говорили су: Зар да следимо човека који је као и ми, наше врсте? Ако бисмо га следили, ми бисмо у том случају били у заблуди након истине и скренули бисмо.
(25) Зар је баш он посебно изабран, мимо свих нас, да му долази Објава? Он је лажов охоли.
(26) На Судњем дану они ће сазнати да ли су они били лажљивци охоли или Салах.
(27) Ми ћемо из стене извести камилу и послаћемо је, као искушење њима, па прати Салахе шта ће они с њом да ураде и шта ће бити с њима учињено и издржи њихова узнемиравања.
(28) И кажи им да ће вода из бунара бити подељена измеђи њих и камиле; њој припада дан, њима дан и сваки пут треба да дође само онај за кога је тај дан вода одређена.
(29) Па су они позвали једног од својих присташа да убије камилу, након чега је он узео сабљу и убио је, проводећи тако наредбу свога народа.
(30) Размслите, о становници Меке, каква је била казна Моја и какво је било Моје упозорење другима?
(31) Ми смо на њих послали један глас, па смо их уништили, након чега су они били попут сувог стабла са којег се узима суво лишће за ситну стоку.
(32) Ми смо олакшали Кур'ан за поуку, па има ли неког ко би поуку узео?
(33) Лотов народ је порицао упозорења која им је давао њихов посланик Лот, мир над њим.
(34) На све њих, осим Лотове породице, смо послали ветар који је носио камење и гађао их. Лотову породицу није погодила казна, јер смо их Ми спасили пред крај ноћи, пре него ли је казна дошла.
(35) Спасили смо их казне као вид благодати према њима. Сваком ономе ко је захвалан Богу на благодатима дајемо награду као што смо је и Лоту дали.
(36) Лот их је страшио Нашом казном, али су они та упозорења сматрали неистинитим и порицали су истину коју је донео.
(37) Они су од Лота госте његове тражили, а гости су му били анђели, како би разврат чинили, па смо их Ми ослепели и казали им: “Искусите казну Моју, након Мојих упозорења!”
(38) У јутарње време стигла им је казна која ће их пратити до Судњег дана и увек ће бити међу њима.
(39) Рећи ће им се: "Осетите каква је казна Моја коју сам на вас спустио и погледајте шта је резултат упозорења које вам је Лот доносио."
(40) Ми смо олакшали Кур'ан за поуку, па има ли неког ко би поуку узео?
(41) Породици фараона долазила су Наша упозорења преко Мојсија и Арона, нека је на њих мир и спас.
(42) Они су негирали исправност доказа који су им од Нас долазили, па смо их Ми казнили казном каквом кажњава Силни којег нико не може надвладати и Моћни којем ништа није немогуће.
(43) Да ли су неверници ваши, о становници Мекке, бољи од неверника који се спомињу, тј. народа Ноја, Ада, Семуда, Лота и фараона, или ви у књигама небеским имате какву гаранцију која вам јамчи да кажњени неће бити?!
(44) Зар да ови неверници Меке говоре: Ми ћемо надјачати оне који нам желе зло и који нам раскол уносе?
(45) Скуп ових неверника биће поражен и пред верницима ће побећи, а то се десило на Бедру.
(46) Час којег они поричу је њихов рок када ће бити кажњени, а казна тога Часа је већа и болнија од онога што су доживели на Бедру.
(47) Незнанобошци који чине неверство и грехе, у заблуди су и казна их чека.
(48) На Дан када у Ватру буду, окренутих лица, вучени, и казаће им се тада: осетите какво је кажњавање Паклом.
(49) Све што је у свемиру, створено је сходно већ ранијем одређењу и са мудрошћу, сходно Нашј вољи, по ономе што смо записали у Плочи помно чуваној.
(50) Када желимо да се нешто деси, Ми само једну реч кажемо, а она гласи: Буди, и то буде брзо попут трептаја ока.
(51) Раније народе који су у неверовању слични вама били, уништили смо, па има ли неко да поуку узме и да се удаљи од неверовања.
(52) Све што су створења урадила записано је код анђела чувара, којима ништа до тога не промиче.
(53) Свако дело и реч, били велики или мали, записани су у листовима на којима се пишу дела, и у Плочи помно чуваној, и свако ће према тим делима бити третиран, награђен или кажњен.
(54) А они који су се бојали свога Господара, проводећи Његове наредбе и клонећи се Његових забрана, настаниће баште, поред текућих вода.
(55) На месту где ће постојати само истина, без било каквих бесмислица или греха, код Владара који све поседује, Моћног коме ништа није немогуће, па не питај какве ће им све непрекидне благодати Он давати.