(1) Већ смо говорили о сличној теми на почетку поглавља ел-Бекаре.
(2) О Посланиче, племенити Кур'ан је књига коју ти је Бог објавио па нека у твојим прсима не буде тескобе и сумње. Он ти је Кур'ан објавио да би њиме упозорио људе и над њима успоставио доказ, и да би њиме упозорио вернике - а они су ти који ће се истински окористити опоменом.
(3) О људи, следите књигу коју вам је објавио ваш Господар и праксу вашег Посланика, и немојте следити прохтеве оних ђавола и лоших учењака које сматрате заштитницима остављајући тиме оно што вам је дао ваш Господар. Како ви слабо поуку примате, јер да није тако ви не бисте ничему дали предност над истином и следили бисте оно са чим је дошао ваш Посланик, учећи то и примењујући, и оставили бисте све остало.
(4) Колико је само насеља која смо уништили након што су устрајали на неверству и заблуди! На њих се спустила Наша жестока казна док су немарни били, ноћу и дању, па је нису могли од себе одагнати, нити су их њихова лажна божанства могла сачувати!
(5) Након што је казна на њих спуштена сви би потврдили да су неправедни били због свог неверства.
(6) Сигурно ћемо народе којима смо слали посланике упитати како су се одазвали својим посланицима, а и посланике ћемо питати да ли су доставили оно што им је наређено и како су им се одазвали њихови народи.
(7) Свим створењима ћемо сигурно казивати шта су на овом свету радили, по знању Нашем, јер Ми смо знали сва њихова дела и ништа нам скривено није, нити смо иједног момента били одсутни.
(8) На Судњем дану ће се дела праведно вагати, па коме превагне тас добрих дела - такви су добили оно што су желели и спасили се од онога чега су се бојали.
(9) А коме превагне тас лоших дела - такви су пропали јер су себе у пропаст на Судњем дану бацили, пошто су Божје речи и доказе порицали.
(10) О људи, ми смо вас на Земљи сместили и на њој вам обезбедили услове за живот, па требате Богу бити захвални, али ви доиста мало захваљујете.
(11) О људи, Ми смо створили вашег оца Адама у најлепшем лику, а затим смо анђелима наредили да му се поклоне из почасти, и они су се покорили и поклонили се, али Сотона је одбио јер се узохолио и инатио.
(12) Узвишени Аллах је упитао Сотону корећи га: "Шта те је спречило да примениш Моју наредбу да се поклониш Адаму?" А он је рекао: "Спречило ме је то што сам ја бољи од њега, мене си створио од ватре а њега си створио од иловаче, а ватра је часнија од иловаче."
(13) Алллах му рече: "Силази из Раја, ти немаш права да се у њему охолиш јер је Рај станиште за искрене и Богу покорне. Ти не можеш бити у њему јер си ти, о Сотона, презрен и понижен иако сматраш да си часнији и бољи од Адама."
(14) Сотона рече: "Господару мој, дај ми времена до Дана проживљења, да бих завео кога могу од људи."
(15) Аллах му рече: "О Сотона, дато ти је време до првог дувања у рог када ће сви умрети, а жив остати само Створитељ."
(16) Сотона рече: "Због тога што си ме у заблуду одвео све док нисам одбио покорност Теби одбијајући да се поклоним Адаму, ја ћу потомке Адамове сигурно вребати на правом путу како бих их одвео с тог пута у заблуду, као што сам ја залутао одбијајући да се поклоним из поштовања њиховом оцу Адаму."
(17) "Затим ћу им доћи са свих страна, одвраћаћу их од везаности за Будући свет и настојаћу да их вежем за пролазни свет, убациваћу им сумње и улепшавајући им страсти. Видећеш, Господару мој, да већина њих неће бити захвална, због неверства којем их подучавам."
(18) Аллах му рече: "Сотоно, излази из Раја презрен и отеран од Аллахове милости! На Судњем дану ћу Пакао испунити тобом и твојим следбеницима, онима који се покоре теби а не Мени."
(19) Аллах рече Адаму: "О Адаме, ти и твоја супруга Ева станујте у Рају, и једите лепа јела која желите, а немојте јести са овог дрвета јер ако то учините након Моје забране - бићете од оних који прелазе Аллахове границе."
(20) Сотона им се обрати скривеним говором како би узроковао да им се открије оно што се мора покрити, па им рече: "Аллах вам је забранио да једете с овог дрвета само зато што не воли да будете анђели или да будете вечно у Рају."
(21) И закле им се Аллахом и рече: "Ја вам, доиста, искрен савет упућујем овим што вам говорим."
(22) И тако Сотона преваром узрокова да изгубе степен на којем су били, и кад поједоше са тог забрањеног дрвета открише им се стидна места, те узеше рајско лишће да покрију стидна места. Њихов Господар их дозва рекавши: "Зар вам нисам забранио да једете са овог дрвета? И зар вас нисам упозорио да вам је ђаво јасни непријатељ?"
(23) Адам и Ева рекоше: "Господару наш, ми смо према себи неправедни били учинивши оно што си нам забранио - једење са тог дрвета - и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се сигурно ћемо пропасти и на пролазном свету и на Вечном."
(24) Аллах рече Адаму, Еви и Сотони: "Силазите из Раја на Земљу, бићете непријатељи једни другима. На Земљи ће бити ваш боравак до рока одређеног и користићете се ониме што је на њој док не наступи тај рок."
(25) Аллах рече Адаму, Еви и њиховом потомству: "На овој Земљи ћете живети онолико колико вам Аллах одреди, и на њој ћете умрети и бити укопани, а затим ћете из гробова изаћи ради проживљења."
(26) О синови Адамови, дао сам вам одећу која прекрива ваша стидна места, и дао сам вам додатну одећу којом се улепшавате међу људима, а одећа богобојазности је најбоља одећа, а то је чињење онога што што сам вам наредио и клоњење онога што сам вам забранио. Одећа богобојазности је боља и вреднија од материјалне одеће, а и једно и друго су Божји знакови који указују на Његову моћ како бисте били свесни Његових благодати према вама и како бисте били захвални.
(27) О потомци Адамови, нека вас случајно не заведе ђаво улепшавајући вам грех скидања одеће и откривања стидних места, и остављање богобојазности! Он је ваше родитеље завео улепшавајући им једење са забрањеног дрвета све док није био узроком да из Раја буду протерани и да им се стидна места открију. Ђаво и његови потомци вас виде док ви њих не видите, па их се чувајте. Ми смо ђаволима дали да овладају онима који не верују у Аллаха, док верницима који су Аллаху покорни не могу овладати.
(28) Када вишебошци учине нек грозну ствар, попут придруживања судруга Богу или попут кружења око Ка'бе без одеће, правдају се тиме да су затекли своје претке да то раде, и да им је Бог то наредио. Реци им, о Мухаммеде: "Бог не наређује грехе већ их забрањује, па како то тврдите? Зар о Богу лажи износите?"
(29) О Мухаммеде, реци тим вишебошцима: "Доиста Аллах наређује правду, а не наређује разврат и грехе. Он вам је наредио да само Њега обожавате, посебно у џамијама, и да само Њему молитве упућујете и покорни Му и искрени будете. Аллах вас је први пут створио ни из чега, и Он ће вас проживети, јер Онај Ко може да вас у почетку створи може и да вас проживи након смрти."
(30) Аллах је од људи учинио две скупине: једне је упутио и олакшао им путеве који воде упути, а отклонио препреке, док је друге у заблуди оставио јер су ђаволе за своје заштитнике узели мимо Аллаха и покорили им се из незнања мислећи да су на правом путу.
(31) О потомци Адамови, када желите намаз (молитву) или таваф (кружење) око Ка'бе да обавите обуците одећу која прекрива ваша стидна места и чисту одећу којом се улепшавате, и једите и пијте лепа пића и јела која желите која је Аллах дозволио, и немојте прелазити границу умерености у томе, нити границу дозвољеног чинећи недозвољено. Аллах не воли оне који прелазе границе умерености.
(32) О Посланиче, реци вишебошцима и осталима који забрањују одећу и лепа јела иако је то Аллах дозволио: "Ко вам је забранио одећу која је украс за вас? И ко вам је забранио лепа јела и пића и друге ствари којима вас је Аллах опскрбио? Те лепе ствари су дозвољене верницима на овом свету иако и други у њима учествују, а на Будућем ће само верницима бити дате док их неверници неће имати, зато што је Рај забрањен неверницима." На овај начин подробно објашњавамо Наше речи и доказе људима који поуку схватају, јер њима то користи.
(33) О Посланиче, реци тим вишебошцима који забрањују оно што је Аллах дозволио: "Аллах је Својим робовима забранио разврат - а то су одвратни греси, видљиви и невидљиви - и забранио је све друге грехе од чега је и напад на људски живот, иметак и част. И Аллах вам је забранио да Аллаху друге придружујете, и за то немате доказа, и забранио вам је да о Његовим именима, својствима, делима и прописима говорите без знања."
(34) Свака генерација има одређени рок, који неће бити одложен нити убрзан.
(35) О потомци Адамови, када вам дођу Моји посланици из ваших народа да вас подучавају оним што сам им објавио у Мојим књигама - покорите им се и следите оно са чим су дошли! Они који се чувају Аллахове казне чињењем онога што је Он наредио и клоњењем онога што је Он забранио и који добра дела чине - за њих нема страха на Судњем дану, нити ће туговати за овосветским ужицима који су им промакли.
(36) А неверници који Наше речи и доказе поричу и из охолости одбијају да раде по ономе са чим су им дошли посланици - такви су становници Ватре у којој ће вечно боравити.
(37) Нико није неправеднији од онога ко на Бога лаже, приписујући Му судруга, или мањкавост, или да је рекао нешто што није рекао, или пориче Његове јасне ајете (знакове), који упућују на прави пут! Таквима ће бити дат онај удео у материјалним ужицима који им је записан у Плочи помно чуваној, све док им не дође анђео смрти и његови помоћници да им душе узму и кажу им подругљиво: "Где су божанства која сте поред Бога обожавали? Позовите их да вам помогну!" Незнанобошци ће рећи анђелима: "Напустила су нас божанства која смо обожавали и не знамо где су." Потврдиће да су били неверници али им то тада неће користити већ ће бити доказ против њих.
(38) Анђели им рекоше: "О вишебошци, уђите у Ватру међу народима који су били пре вас у неверству и заблуди, међу људима и џиннима (духовима)." Кад год један народ уђе у Пакао проклињаће онај народ који је пре њега ушао, па кад се сви сакупе у Паклу рећи ће они који су касније ушли - руља и следбеници - за оне који су први ушли - главешине и прваци: "Господару наш, ови великани су нас одвели са правог пута па их двоструко казни, јер су нам улепшавали заблуду!" Бог ће им одговорити: "Свака скупина међу вама ће осетити двоструку казну, али ви то не знате и не докучујете."
(39) Прваци ће рећи својим следбеницима: "Никакву предност у односу на нас немате па да заслужите олакшање казне. Разлог за то су дела која сте чинили и немате оправдање због слеђења заблуде. Зато окусите казну као што смо и ми окусили, због дела која сте чинили, због свог неверства и греха."
(40) Доиста они који поричу Наше јасне речи и доказе и охолећи се одбијају да им се покоре неће добити никакво добро: неће се рајска врата отворити за њихова дела јер су били неверници и чинили лоша дела, нити за њихове душе када умру, и никада неће ући у Рај осим ако би камила прошла кроз иглене уши, што је немогуће. То је немогући услов за њихов улазак у Рај, и тако Бог ради са онима који чине велике неопростиве грехе.
(41) Ти охоли порицатељи ће у Паклу имати лежај од ватре и покривач од ватре. Тако Бог кажњава оне који прелазе Његове границе бивајући неверници и окрећући се од Њега.
(42) А они који верују у свог Господара и чине добра дела колико могу - а Аллах никог не задужује преко његових могућности - биће становници Раја у којем ће вечно да бораве.
(43) У потпуност њиховог уживања у Рају спада то што ће Аллах из њихових срца уклонити мржњу и злобу, и даће да испод њих реке теку. Они ће рећи, признајући Божју благодат према њима: "Хвала Богу Који нас је упутио ка добрим делима због којих смо дошли до ових степени, да нас Он није упутио не бисмо ми могли бити упућени сами од себе. Посланици нашег Господара су долазили са истином у коју нема сумње, и њихова обећања и њихове претње су била истина." Дозваће их неко: "То је Рај о којем су вас обавестили посланици на пролазном свету, Аллах вам је дао да вам он буде коначна одредница јер сте добра дела радили, дела којима сте желели Аллахово Лице."
(44) Становници Раја ће да дозивају становнике Пакла након што свака скупина уђе у своје место: "Ми смо стварно нашли Рај којег нам је обећао наш Господар и у који нас је увео, па да ли сте ви, о неверници, нашли Пакао који вам је Бог обећао?" Они ће рећи: "Да, стварно смо нашли Пакао који нам је обећао." Тада ће неко дозвати: "Аллах удаљио неправеднике од Његове милости! Био им је отворио врата Своје милости на пролазном свету па су се окренули од ње."
(45) Ови неправедници су они који су се окретали од Аллаховог пута и друге су подстицали на окретање од њега, и надали су се да пут истине буде искривљен како људи не би њиме ишли, и у Будући свет су били неверници тако да се нису припремили за њега.
(46) Између ове две скупине: становника Раја и Пакла, биће висока преграда, бедеми, и на њима ће бити људи којима су се изједначила добра и лоша дела. Они ће препознати становнике Раја по њиховим знаковима, попут белине лица, и становнике Пакла по њиховим знаковима, попут црнила њиховог лица. Ови људи ће дозвати оне у Рају из почасти: "Мир вама!" То ће бити док још становници Раја нису ушли у Рај а надају се уласку у њега Божјом милошћу.
(47) Када погледи оних који су на бедемима буду окренути ка становницима Пакла и виде у каквим се мукама налазе замолиће Аллаха: "Господару наш, немој нас ставити са неправедницима, неверницима и вишебошцима."
(48) И они на бедемима ће дозвати невернике становнике Пакла које ће препознати по знаковима њиховим, попут црнила лица, плавих очију: "Није вам користило ваше сакупљање иметка и људства, нити вам је користио то што сте се, из охолости, окретали од истине."
(49) Бог ће се обратити неверницима, корећи их: "Јесу ли ово они за које сте се заклињали да их неће стићи Божја милост?" А рећи ће верницима: "Уђите у Рај, нећете се бојати онога што вас чека, нити ћете туговати за ужицима пролазног света који су вам промакли, јер ћете у вечном благостању бити."
(50) Становници Пакла ће да дозивају становнике Раја: "Пролијте на нас воду, о становници Раја, или нам дајте храну којом вас је Бог опскрбио!" Становници Раја ће рећи: "Бог је то забранио неверницима због њиховог неверства, и ми вам нећемо дати оно што вам је Бог забранио."
(51) Ови неверници су своју веру узели за забаву и игру, и обмануо их је овосветски живот својим украсима; данас ће Бог њих заборавити и оставити да пате као што су они били заборавили сусрет на Судњем дану и нису се за њега спремали, већ су порицали Аллахове доказе иако су знали да су од Аллаха.
(52) Дошли смо вам са овим Кур'аном који је објављен Мухаммеду, нека је над њим Божја милост и благослов, и објаснили смо га по знању Нашем; он вернике води ка исправности и истини, и он је милост за вернике због тога што указује на добро оба света.
(53) Неверници само чекају да их задеси обећана болна казна на Будућем свету. Оног дана када их задеси казна о којој су обавештени и када верници добију награду о којој су обавештени, рећи ће они који су на овом свету заборавили Кур'ан и нису радили по ономе што је у њему: "Посланици нашег Господара су долазили са истином у коју нема сумње, као што нема сумње да је све то од Бога, па камо среће да имамо посреднике који ће се за нас заузимати код Бога, да нас спаси казне, или камо среће да се вратимо на пролазан свет да радимо добра дела уместо лоших и тако да се спасимо!" Ови су неверници пропали јер су себе у пропаст бацали својим неверством, и нестало је оно што су обожавали поред Бога па им ништа неће користити.
(54) О људи, доиста је ваш Господар Аллах, Онај Који је створио небеса и Земљу ни из чега за шест дана, а затим се изнад Арша уздигао онако Њему доликује, чију каквоћу ми не можемо докучити. Он ноћне тмине смењује светлошћу дана, и светлост дана смењује тминама ноћи, тако да је једно од другог неодвојиво. И Он је створио Сунце, Месец и звезде, све је подређено законима, и само Он све ствара, па ко је створитељ мимо Њега? Само Њему припада одредба, и у Њега је велико добро и доброчинство, и само Он поседује особине величанства и савршенства, Господар свих светова!
(55) О верници, потпуно понизно молите свог Господара, у себи, искрено, без жеље да вас неко види, и не придружујући неког Богу у молитви. Доиста Он не воли оне који прелазе Његове границе у молитви, а у највеће видове прелажења Његових граница у молитви спада упућивање молитве неком поред Њега, као што то раде вишебошци.
(56) И не правите неред на Земљи чинећи грехе након што је Аллах на њој ред успоставио шаљући посланике, и испунио је покорношћу Њему једином, и молите само Њега, уз страх од Његове казне и надање Његовој милости. Доиста је Аллахова милост близу доброчинитељима, па будите од њих.
(57) Узвишени Аллах је Тај Који шаље ветрове који наговештавају кишу, па када ветрови понесу облаке отежане садржајем воде учинимо да оду до мртвог предела на који спустимо кишу, и њом чинимо да роде све врсте плодова. Као што чинимо да мртва земља оживи рађањем тих плодова учинићемо да мртве душе оживе и устану из својих гробова. То што радимо са плодовима чинимо како бисте се ви, о људи, сетили Божје моћи и Његовог величанственог стварања и били свесни да Он може васкрснути мртве.
(58) Све врсте нереда на Земљи су забрањене. Из плодне земље излазе биљке, Божјом дозволом, на најпотпунији начин, а такав је и прави верник, чује опомену и њоме се окористи, што код њега производи добра дела, док слана земља тешко изроди биљке, и то такве да у њима нема добра и такав је неверник који не узима поуку из опомене и савета, код којег опомена и савет не производе добра дела. Кроз овако величанствене разноврсне примере наводимо разноврсне доказе за потврду истине за оне који су захвални на Божјим благодатима и Њему се покоравају.
(59) Ми смо Ноја послали као посланика његовом народу, да их позива у Аллахову једноћу, да само Њега обожавају и никог другог, и он им је говорио: "О народе мој, обожавајте само Аллаха, јер нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Ја се бојим за вас казне у великом дану, Судњем дану, уколико устрајете на неверству."
(60) Главешине његовог народа му рекоше: "Ми сматрамо да си ти, о Ноје, далеко од исправног."
(61) Ноје рече главешинама свог народа: "Нисам ја у заблуди као што мислите, већ на упути од мог Господара. Ја сам посланик вама од Аллаха, мог и вашег Господара, и Господара свих светова."
(62) "Достављам вам Објаву коју ми је објавио Аллах, и желим вам добро тиме што вас подстичем на примењивање онога што је Он наредио, јер то доноси велику награду, и тиме што вас упозоравам на чињење онога што је Он забранио, јер то доноси казну. Ја од Аллаха знам оно што ви не знате, јер ме је Он подучио путем Објаве."
(63) "Зар се чудите томе што вам објава и опомена од вашег Господара долази на језику једног од вас кога познајете, који је међу вама одрастао и никада није био лажов нити заблудео и ко не припада неком другом народу? Дошао вам је да вас упозори на Божју казну ако порекнете и будете непокорни, и да вас позове да се чувате Његове казне чињењем онога што је Он наредио и клонећи се онога што је Он забранио како би вам се милост указала уколико поверујете."
(64) Његов народ га је у лаж утеривао и није поверовао, устрајао је на свом неверству па Ноје упути молитву Аллаху да их уништи. Аллах спаси њега и вернике који га следе од потопа, на лађи, а потопи оне који су у лаж утеривали Његове речи и доказе и устрајали у томе, као вид казне. Заиста су њихова срца била слепа за истину.
(65) И племену Ад посласмо као посланика једног од њих, Ебера, 'мир над њим, који рече: "О народе мој, само Аллаха обожавајте, јер нико мимо Њега не заслужује да га обожавате! Зар се нећете сачувати Његове казне чињењем онога што наређује и клоњењем онога што забрањује?"
(66) Главешине и прваци његовог народа који су неверници рекоше: "Ми знамо да си ти, о Ебере, малоуман, чим нас позиваш да само Бога обожавамо и оставимо обожавање кипова. Ми смо убеђени да лажеш у тврдњи да си посланик."
(67) Ебер им одговори: "Народе мој, нисам ја малоуман већ сам посланик Господара свих светова."
(68) "Достављам вам оно што ми је Аллах наредио да вам доставим, монотеизам и Његов закон. Ја сам вам, уистину, искрени и поуздани саветник у ономе што ми је наређено да вам доставим, ништа не додајем нити одузимам."
(69) "Зар се чудите томе што вам је опомена од вашег Господара дошла на језику једног од вас, а не од анђела или џинна? Хвалите вашег Господара и захваљујте Му на томе што вам је дао власт на Земљи и учинио вас наследницима Нојевог народа којег је уништио због њиховог неверства. Захваљујте Аллаху што вас је одликовао великим и снажним телима, и што вам је дао моћ, и сетите се Аллахових неизмерних благодати према вама како бисте остварили оно што желите и спасили се онога чега се бојите."
(70) Његов му народ рече: "О Ебере, зар си нам дошао да нам наређујеш да само Аллаха обожавамо и да оставимо оно што су наши преци обожавали? Дај ту казну којом нам претиш ако истину говориш!"
(71) Ебер им одговори: "Изазвали сте Аллахву казну и срџбу и она ће вас, без сумње, задесити. Зар се са мном расправљате око кипова којима сте сами ви и ваши преци дали имена и учинили их божанствима, иако нису стварна? Аллах вам није дао доказ за такво нешто, па причекајте да вас задеси казна коју сте пожуривали, а и ја ћу с вама чекати. То ће се сигурно десити."
(72) Тако спасисмо, Ебера, мир над њим, и вернике који су били са њим, из Наше милости, а искоренисмо оне који су Наше речи и доказе у лаж утеривали и нису верници били, па су казну заслужили.
(73) И арапском племену Семуд смо послали њиховог брата Салиха, да их позива да само Аллаха обожавају. Он им рече: "О народе мој, само Аллаха обожавајте јер нико поред Њега не заслужује да га обожавате. Дошао вам је јасни доказ од вашег Господара који указује на истинитост онога са чим сам вам дошао, а који се огледа у камили која ће изаћи из стене. Она ће имати одређено време у којем пије па је пустите да једе по Аллаховој земљи, и нећете имати муке око ње. Немојте да је узнемиравате да вас због тога не задеси болна казна."
(74) "Сетите се Божје благодати према вама Који вас је учинио наследницима Ада, и настанио вас на вашој земљи да на њој уживате и постижете оно што желите, а све то након што је уништио Ад због њиховог неверства и порицања, и у долинама градите дворце и брда сечете тако да од њих правите куће. Сетите се Божјих благодати према вама и захваљујте Му, а оставите чињење нереда на Земљи тиме што ћете оставити неверство и грехе."
(75) Главешине његовог народа који се узохолише рекоше верницима које су тлачили: "О ви који верујете, да ли знате да је Салих стварно посланик од Аллаха?" Они одговорише: "Ми верујемо у оно са чим је послат Салих, покоравамо се томе и по његовом верозакону радимо."
(76) Охолници из његовог народа рекоше: "Доиста смо ми неверници у оно што ви верујете, о верници. Нећемо поверовати нити ћемо радити по његовом верозакону."
(77) Они заклаше камилу чије узнемиравање им је Салих забранио, охоло одбијајући да се покоре Аллаховој наредби, и рекоше исмејавајући се и сматрајући немогућим оно чиме им је Салих претио: "О Салихе, дај нам ту болну казну којом нам претиш ако си стварно Аллахов посланик."
(78) И невернике задеси казна коју су пожуривали тако што их задеси снажан земљотрес и сви освануше мртви, а њихова лица и колена залепљена за земљу, и нико се од њих није спасио.
(79) Салих, мир над њим, се окрену од свог народа након што је изгубио сваку наду да ће му се одазвати и рече: "О народе мој, ја сам вам доставио оно што ми је Аллах наредио, и саветовао сам вас подстичући и упозоравајући, али ви сте народ који не воли саветнике који им желе да им укажу на добро и да их одврате од зла."
(80) И спомени Лота када је осудио оно што ради његов народ и рекао: "Зар чините ту ружну ствар, зар прилазите мушкарцима? То сте ви измислили и нико вас у том разврату није претекао!"
(81) "Ви мушкарцима прилазите да бисте задовољили своје страсти уместо женама које су створене за то, супротно ономе што изискује разум, Објава и неискварена људска природа. Ви прелазите Божје границе тиме што сте изашли из људске нормалности и скрећући и удаљавајући се од онога што изискује здрав разум и неискварена људска природа."
(82) И његов народ који чинише тај разврат је Лоту само одговорио, одбијајући истину: "Избаците Лота и његову породицу из вашег насеља, то су људи који се клоне овог што ми радимо, па нам не доликује да такви остану међу нама."
(83) И Ми смо њега и његову породицу сачували наредивши им да по ноћи изађу из тог места на које ће се спустити казна, осим његове жене, која је остала са својим народом и коју је обухватила казна као и њих.
(84) И ми на њих спустимо велику кишу камења, и окренусмо цело насеље наопако, па размисли, о Посланиче, како је скончао Лотов злочиначки народ. Били су уништени и постали су вечно понижени.
(85) Ми смо племену Медјен послали њиховог брата Јетра, мир над њим, који им рече: "Народе мој, само Бога обожавајте, јер нико мимо Њега не заслужује да га обожавате. Дошао вам је јасни доказ од Бога за истинитост онога са чим сам вам дошао од мог Господара: дајте људима њихово право правилно мерећи количину и тежину робе, и немојте крњити њихова права користећи се изналажењем мана њиховим стварима како би умањили вредност тог нечега и одвраћањем од њих, или варањем власника, и немојте на Земљи ширити неред бивајући неверници и чинећи грехе, након што је Бог на њој успоставио ред слањем веровесника. Ово што вам саветујем вам је боље и корисније, ако сте верници, јер садржи остављање онога што је Бог забранио и примену онога што је наредио, и тиме се приближавате Богу.
(86) И немојте пресецати путеве и претити људима како би им отели иметак, и немојте одвраћати од Аллахове вере оне који желе упуту, желећи да искривите Аллахов пут како људи не би њиме ишли. И сетите се Аллахове благодати према вама и захваљујте му на њој, и било вас је мало па вас је Он умножио. И размислите о томе како су скончали смутљивци на Земљи пре вас, јер их је задесила пропаст и уништење.
(87) "Ако је једна скупина вас поверовала у оно са чим сам дошао од мог Господара а друга скупина није, онда причекајте - о порицатељи - док Аллах међу нама пресуди, а Он је најбољи и најправеднији судија."
(88) Главешине Јофоровог народа који су се охолили рекоше: "Јофоре истераћемо те из нашег насеља заједно са онима који ти верују, или ћеш се вратити у нашу веру!" Он им рече размишљајући и чудећи се: "Зар да вас следимо у вашој неисправној вери макар нам то било мрско?"
(89) "Ми бисмо на Бога лаж изнели ако бисмо поверовали у исправност вашег вишебоштва и неверства након што нас је Бог сачувао тога, из Његове милости. Никако није исправно да се вратимо у вашу неисправну веру, осим ако Бог, наш Господар, то хоће, јер се све покорава Његовој вољи. Наш Господар све зна, и само се на Њега ослањамо како би нас учврстио на правом путу и сачувао од путева становника Пакла. Господару наш, пресуди између нас и нашег неверничког народа, помози следбенике истине, којима је учињена неправда, против пркосних неправедника, јер Ти си најбољи судија."
(90) Главешине неверници из његовог народа који одбише позив у монотеизам рекоше свом народу претећи: "Народе наш, ако прихватите Шуајбову веру и оставите вашу веру и веру ваших предака, сигурно ћете пропасти."
(91) И задеси их снажан земљотрес и они помреше у својим домовима, пали су на колена и лица, непокретни.
(92) Сви они који су Шуајба утеривали у лаж пропали су, и као да никад нису постојали у својим домовима, и као да никад нису уживали. Они који су Шуајба утеривали у лаж су истински пропали јер су изгубили све, док верници из његовог народа нису пропали, како су мислили ови неверници порицатељи.
(93) Шуајб, мир над њим, се окрену од њих након што су страдали и обрати им се: "Народе мој, доставио сам вам оно што ми је наредио мој Господар, и саветовао сам вас али ви нисте прихватили мој савет и нисте се покорили мојим упутствима, па како да тугујем за народом који није веровао у Бога и који је био устрајан на свом неверству?"
(94) Кад год смо послали неког веровесника у неко насеље па су га у лаж утерали становници тог насеља - Ми смо их казнили сиромаштвом и болестима како би се покорили Богу и оставили неверство и охолост. Ово Божје спомињање претходних неверничких народа је упозорење Курејшијама и сваком ко не верује и у лаж истину утерује.
(95) Након што смо их искушали неимаштином и болешћу дали смо им велика добра и сигурност, па кад се умножише и велики иметак стекоше рекоше: "То што нас погађа тешкоћа и благостање је само животни закон и то се догађало и нашим прецима." Не спознавши да су их искушења задесила да би поуку узели, а да им је благостање дошло како би их постепено одвело у пропаст. Након тога смо их изненада казнили а да то нису предосетили или очекивали.
(96) Да су становници ових насеља којима смо слали Наше посланике поверовали у оно са чим су им дошли ти посланици, и да су се Аллаха побојали остављајући грехе и примењујући Његове наредбе, отворили бисмо им врата добра са сваке стране. Међутим, они нису поверовали нити су се побојали, већ су порицали оно са чим су им посланици долазили, па би их изненада кажњавали због свега што су чинили.
(97) Зар су становници ових неверничких насеља сигурни да им Наша казна неће доћи ноћу док спавају у благостању и смирају?
(98) И да ли су сигурни да им Наша казна неће доћи почетком дана док су немарни и заузети својим овосветским животом?
(99) Погледајте како им је Бог дао времена и обасуо их благодатима попут снаге и богатства, да би их постепено у пропаст одвео! Зар су неверници порицатељи били сигурни од Божје замке? Само пропали људи мисле да су сигурни од Божје казне иако раде зло. Они који су на правом путу се чувају замке, тиме што не дозвољавају да их благодати обману, већ су свесни да су то Божје благодати и захвални су на њима.
(100) Зар није постало јасно оним генерацијама које дођу да живе на Земљи након што су претходни народи уништени због греха да их Бог може, ако хоће, казнити због њихових греха онако како Он то иначе ради, ако не узму поуку из онога што је задесило њихове претходнике и ако чине иста та уништавајућа дела? Он је њихова срца запечатио па поуку не примају нити им опомена користи.
(101) Ми ти о тим претходним народима, народу Ноја, Ебера, Салаха и Шуајба казујемо и обавештавамо, о Посланиче, о томе како су порицали и инатили се, и како су уништени, да би то била поука и опомена ономе ко поуку и опомену прима. Тим народима су њихови посланици дошли са јасним доказима да говоре истину, али они нису веровали, а Бог је знао да ће порицати. Као што је Бог запечатио срца тих неверничких насеља која у лаж утерују њихове посланике, тако ће запечатити срца оних који не верују у Мухаммеда, нека је Божји мир и благослов над њим, па неће бити упућени ка истинском веровању.
(102) Већина народа којима су послати посланици нису испунили Божју опоруку, и нису се покорили Његовим наредбама, већ су Његове границе прелазили.
(103) Након тих посланика смо послали Мојсија, мир над њим, са нашим јасним доказима и аргументима да би потврдили његову истинитост. Послали смо га фараону и његовом народу, али су они порекли те доказе и узневеровали, па размисли, о Посланиче, како је скончао фараон и његов народ! Бог их је потопио и проклео и на овом свету и на Будућем!
(104) Када је Бог послао Мојсија фараону и кад дође до њега, рече му: "О фараоне, ја сам, уистину, послат од Створитеља свих створења, њиховог Власника и Управитеља."
(105) Мојсије рече: "Пошто ме је Он послао дужност ми је да говорим само истину. Дошао сам вам са јасним доказом да говорим истину и да сам послат од мог Господара, па ослободи и пошаљи са мном потомке Израиљеве, које си поробио и које тлачиш."
(106) Фараон рече Мојсију: "Ако си дошао са доказом, као што мислиш, дај тај доказ ако истину говориш."
(107) Мојсије баци свој штап који се претвори у велику змију, очигледну сваком ко је посматрао.
(108) Он извади своју руку из отвора на кошуљи код прса или испод пазуха, и она беше бела иако је он био тамније пути, блистава за оне који посматрају.
(109) Главешине који су то посматрали рекоше: "Мојсије је само чаробњак који добро познаје магију."
(110) "Он жели тиме да вас изведе из ваше земље, Египта." Фараон се посаветовао са њима око Мојсија, мир над њим, рекавши им: "Шта мислите да требам учинити?"
(111) Они рекоше: "Дај Мојсију и његовом брату Арону времена и пошаљи изасланике по градовима мисријским да сакупе чаробњаке који се у њима налазе."
(112) "Изасланици ће ти доћи са скупином чаробњака из градова, сваки од њих је добар познавалац магије."
(113) Фараон је послао изасланике да сакупе чаробњаке, па када дођоше упиташе фараона да ли ће имати награду ако победе Мојсија?"
(114) Фараон им одговори: "Да, имаћете награду, бићете на високим позицијама код мене."
(115) Чаробњаци рекоше самоуверено и надмено: "О Мојсије, изабери шта хоћеш, да ти први почнеш или ми."
(116) Мојсије им рече, уверен у Божју помоћ и немаривши за њих: "Ви први баците ваше конопце и штапове." Када бацише опчинише очи људи, приказаше им варку и уплашише их. Њихова чаролија тј. њихов трик је била јака у очима посматрача."
(117) Аллах је објавио Свом посланику Мојсију, мир над њим: "Баци свој штап." Он га баци, и штап се претвори у живу змију која прогута конопце и ужад чаробњака који су триковима људима скривали стварно стање обманувши их да су то биле стварне змије."
(118) Истина изађе на видело и постаде јасно да је Мојсије дошао са истином, а да су чаробњаци дошли са обичним триковима.
(119) Ту су неверници били побеђени и понижени, а Мојсије постаде победник.
(120) Када су чаробњаци видели Божју моћ и јасне знакове поклонише се и падоше лицем на земљу Богу Узвишеном.
(121) Чаробњаци рекоше: "Верујемо у Господара свих створења!"
(122) "Господара Мојсијевог и Ароновог, јер само Он заслужује да буде обожаван, а не разни измишљени богови."
(123) Фараон им запрети након што су поверовали у Бога Јединог: "Поверовали сте Мојсију пре него што сам вам ја дозволио!? То је ваша варка коју сте ви претходно договорили са Мојсијем како би становнике овог града извели из њега! О чаробњаци, сигурно ћете видети каква ће вас казна задесити!"
(124) "Одсећи ћу вам ноге и руке унакрст, а затим ћу вас окачити на палмина стабла како би се уплашио свако ко вас види!"
(125) Чаробњаци му одговорише: "Ми ћемо се нашем Једином Господару вратити, и не маримо за тим чиме нам претиш."
(126) "Ти нам само замераш, фараоне, то што смо поверовали у доказе нашег Господара након што су нам дошли преко Мојсија. Ако је то кажњиви грех онда је то наш грех." Затим упутише молитву Богу рекавши понизно: "Господару наш, обаспи нас стрпљењем како бисмо били постојани на истини, и усмрти нас као муслимане, Теби предане, следбенике Твог посланика."
(127) Главешине фараоновог народа рекоше фараону хушкајући га против Мојсија и његових следбеника: "Зар ћеш пустити Мојсија и његов народ да шире неред по Земљи и да оставе тебе и твоја божанства позивајући у обожавање само Бога?" Фараон рече: "Побићемо синове Израиљеве а у животу ћемо да им оставимо ћерке да нас служе. И ми смо, сигурно, изнад њих и нама припада власт и моћ."
(128) Мојсије рече свом народу: "Народе мој, тражите помоћ од Бога Јединог и да одагна од вас зло и подари вам добро, и стрпите се у овом искушењу јер сва је Земља Божја а није фараонова ни било кога другог па да може радити на њој шта хоће. Бог наизменично даје власт на Земљи коме Он хоће, али коначна победа на Земљи ће припасти верницима, онима који се покоравају Његовим наредбама и клоне онога што је забранио. Земља припада верницима каква год да их искушења задесе."
(129) Израиљћани рекоше Мојсију, 'мир над њим: "О Мојсије, искушани смо од фараона убиством наших синова и остављањем наших кћери пре него што си нам дошао и након што си нам дошао." Мојсије, мир над њим, им рече наговештавајући олакшање: "Можда ваш Господар уништи вашег непријатеља, фарона и његов народ, и вама да власт на Земљи након њих да би видео - а Он све зна - како ћете поступати након тога, да ли ћете бити захвални или незахвални."
(130) Ми смо казнили фараонов народ гладним годинама и сушом, затим мањком плодова и усева земље, како би опомену прихватили и поуку узели, како би схватили да је то казна за њихово неверство па да се покају Аллаху."
(131) Када фараоновом народу дође плодна година, и када уберу пуно плодова и усева, и падну цене, они кажу: "Ово смо добили јер смо заслужили, и јер то нама припада. "Док ако их задеси искушење попут суше, мноштва болести и других, мисле да им је Мојсије са његовим народом донео несрећу, док је истина да их све то погађа Божјом одредбом, и у томе ни Мојсије нити било ко други има удела, осим у случају да је Мојсије молио против њих. Међутим, већина њих не зна па те ствари приписују неком другом мимо Богу.
(132) Фараонов народ рече Мојсију, мир над њим, пркосећи истини: "С којим год доказом да нам дођеш доказујући да смо ми на заблуди а ти на истини, како би нас одвратио од онога на чему смо и како бисмо ти поверовали - знај да ти никада нећемо веровати!"
(133) Па смо на њих послали велику воду као казну за њихово порицање и инат, па су се њихови усеви и плодови потопили, и послали смо им скакавце који су појели њихове усеве, и инсекте који нападају усеве или вашке које узнемиравају човека у његовој коси, и послали смо им жабе које су испуниле све њихове посуде и поквариле њихову храну, и које су им несаницу изазивале, и послали смо им крв тако да се вода у њиховим бунарима и рекама претворила у крв! Све то смо послали као јасне знакове који су долазили једни за другим, али и поред тога су охоло одбили да поверују у Бога и оно са чим им је дошао Мојсије, мир над њим. Они су били народ грешни, народ који никако не оставља заблуду и који не жели прави пут.
(134) Када их Бог казни овим стварима они рекоше Мојсију: "О Мојсије, замоли за нас твог Господара твојим веровесништвом и тиме што ти је обећао да ће уклонити казну нашим покајањем, да од нас отклони ову казну. Ако се то испуни, ми ћемо сигурно поверовати у тебе и ослободићемо Израиљћане и послаћемо их са тобом."
(135) Пошто смо отклонили казну од њих до одређеног рока када ћемо их потпуно уништити, тад гле - прекршише обећање које су дали, да ће веровати и ослободити Израиљћане. Остали су устрајни на неверству и нису ослободили Израиљћане да напусте Миср са Мојсијем.
(136) Када дође време које је одређено за њихово уништење спустисмо на њих Нашу казну тиме што их потописмо у мору, јер су Божје знакове у лаж угонили и од јасне истине се окретали.
(137) И Израиљћанима које је фараон и његов народ тлачио смо дали у наслеђе источне и западне делове земље, земље Палестине коју је Бог благословио дајући да у њој усеви и плодови рађају на најпотпунији начин. И тиме су биле испуњене обећане речи твог Господара, о Посланиче, а Његов говор је најлепши говор: "А Ми смо хтели да оне који су на земљи тлачени обдаримо и да их вођама и наследницима учинимо." (Кур'ан, Ел-Касас, 5.) Бог је дао Израиљћанима власт на Земљи јер су се стрпили на тлачењу које им је долазило од фараона и његовог народа, а уништили смо њихова станишта, замкове и усеве.
(138) И Ми Израиљћане са Мојсијем преведосмо преко мора након што га је Мојсије ударио штапом и оно се раздвојило. Након тога прођоше поред народа који је обожавао кипове поред Бога, па Израиљћани рекоше Мојсију, мир над њим: "О Мојсије, направи нама кипа да га обожавамо као што ови обожавају кипове поред Бога." Мојсије им рече: "О народе мој, доиста сте ви народ који не зна да је обавезно поштовати Бога и обожавати само Њега, и не зна да Му не доликује придруживање било кога другог у богослужењу."
(139) "Заиста ће њихово обожавање кипова пропасти, и сва њихова дела ће бити поништена јер обожавају неког поред Бога."
(140) Мојсије рече свом народу: "Народе мој, како да вам поред Бога тражим божанство да обожавате, а видели сте величанствене Божје знакове? И Бог вас је одликовао над другим људима вашег времена тиме што вам је уништио непријатеља и дао вам власт на Земљи!"
(141) "О Израиљћани, сетите се када смо вас избавили од фараона и његовог народа који су вас понижавали, који су убијали ваше синове и остављали ваше кћери да их служе! У вашем избављању од фараона и његовог народа је велики испит за вас од вашег Господара, који ћете положити ако будете захвални."
(142) Бог одреди Свом посланику Мојсију тридесет ноћи у којима ће разговарати са њим, а затим их употпуни са још десет тако да је укупно било четрдесет ноћи. Мојсије рече свом брату Арону када је хтео да оде да разговара са својим Господаром: "Ти ме замени у вођењу народа, о Ароне, и лепо и милостиво њима управљај, а добро се чувај пута смутљиваца, добро се чувај греха и помагања грешника."
(143) Када је Мојсије дошао на одређено место и у одређено време за разговор са својим Господаром, који је трајао четрдесет дана, Бог је разговарао са њим говорећи му Своје заповести и забране и друге ствари, па је Мојсије пожелео да види свог Господара. Тада Мојсије затражи од Бога да му се покаже да га види, а Бог му одговори: "Не можеш да ме видиш у овосветском тј. пролазном животу, јер то не можеш да поднесеш, али погледај у оно брдо којем ћу да се откријем, па ако то брдо остане на свом месту након тога моћи ћеш да ме видиш, а ако буде сравњено са земљом - нећеш ме видети на овом свету." Након што се Бог открио том брду оно се сравни са земљом а Мојсије паде у несвест. Када се освестио рече: "Господару мој, узвишен си Ти и изнад свега што Ти не доликује, ја ти се кајем што сам тражио да Те видим на овом свету, и ја сам најчвршћи верник у Тебе и први у томе у мом народу."
(144) Аллах рече Мојсију: "Ја сам те одабрао и изнад осталих људи те одликовао објављујући ти Моје посланице, онда када сам те учинио послаником твом народу, и одликовао сам те тиме да разговарам са тобом без посредника. Прихвати ту почаст коју ти дајем и буди захвалан Аллаху на тим величанственим благодатима."
(145) И Ми Мојсију написасмо на плочама од дрвета и других материјала све оно што је било потребно Израиљћанима, везано за њихову веру и за њихов овосветски живот, и у томе је била поука за оне који поуку примају, и детаљно појашњење прописа. "Озбиљно узми ову Тору, о Мојсије, и наређуј твом народу да је на најлепши начин примене, за шта ће имати велику награду. То значи да чине оно што сам им наредио на најпотпунији начин, да буду стрпљиви и да праштају, а Ја ћу им показати коначно уништење оних који се супротстављају Мојој наредби и не покоравају Ми се."
(146) Ја ћу охолнике, оне који се уздижу изнад Божјих слугу и изнад истине, спречити да узму поуку из Мојих знакова и доказа који се налазе у њима и око њих, па који год од Мојих знакова и доказа да виде неће веровати у њега. То је зато што се они супротстављају Мојим знаковима и доказима и окрећу се од њих, и непријатељују против Бога и Његовог Посланика. Они ако виде пут истине који води Божјем задовољству - њиме не иду нити то желе, јер они поричу Божје величанствене доказе који указују на истинитост онога са чим су дошли посланици и не размишљају о њима.
(147) Онима који поричу Наше доказе који указују на истинитост Наших посланика и поричу сусрет са Богом на Судњем дану - добра дела ће пропасти, и неће за њих имати награду јер нису испунили услов веровања. Они ће на Судњем дану бити кажњени за своје неверство у Бога, за своје придруживање лажних божанстава једином Богу, и они ће вечно у Ватри боравити.
(148) Мојсијев народ је, након Мојсијевог одласка да разговара са Богом и добије заповести, направио кип у лику телета, који није имао душу, нити је могао да говори! Зар нису знали да им се оно не може обратити нити их упутити на пут добра, материјални или духовни пут, нити им може прибавити корист нити отклонити штету? Узели су га за божанство, и тиме су велику неправду себи учинили.
(149) Након што су се покајали и схватили да су у заблуди због узимања телета за божанство поред Бога, они Бога замолише: "Ако нам се наш Господар не смилује, не упути нас да Му будемо покорни и не опрости нам што смо обожавали теле, сигурно ћемо изгубити и овај свет и Будући!"
(150) Када се Мојсије вратио свом народу након разговора са својим Господаром, срдит на свој народ и тужан због стања у којем их је нашао, због њиховог обожавања телета, рече: "Ружно ли је оно што сте урадили после мене, о народе мој, јер то води пропасти и несрећи! Зар вам је досадило да ме чекате па сте почели да обожавате теле!?" Он је испустио плоче од силне срџбе и туге, и ухватио је свог брата Арона за браду, и повукао га к себи јер је остао са народом а није променио оно што је видео. Арон је рекао Мојсију, благо му се обраћајући: "Сине моје мајке, доиста су ме они сматрали слабим и презреним, и скоро да су ме убили, па ме немој казнити па да се моји непријатељи томе радују, и немој ме, из срџбе, сврставати међу народом многобожачким због њиховог обожавања телета."
(151) Мојсије замоли свог Господара: "Господару мој, опрости мени и мом брату Арону, и уведи нас у Своју милост, и обаспи нас Својом милошћу са свих страна. Ти си, Господару наш, најмилостивији према нама."
(152) Доиста ће оне који су обожавали теле погодити последица жестоке срџбе њиховог Господара и понижење у животу, јер су Га расрдили и омаловажили. Тако Он кажњава оне који измишљају лажи на Бога Узвишеног.
(153) А што се тиче оних који су чинили лоша дела попут многобоштва и других греха, а затим су се покајали Богу тако што су се вратили веровању и оставили грехе, твој Господар - о Посланиче - ће да им опрости и смиловаће им се.
(154) Након што се Мојсије, мир над њим, смирио, узео је оне плоче које је бацио из срџбе, а које су садржавале упуту, истину и милост према онима који се боје свог Господара.
(155) Мојсије одабра седамдесет људи из свог народа да траже опрост од Бога због тога што су малоумници обожавали теле, и Бог им одреди где и када да дођу. Када су дошли на то одређено место у одређено време, они се дрско понеше према Богу и затражише од Мојсија да им се Бог укаже да Га виде својим очима. Због тога их задеси земљотрес, па сви помреше. Мојсије замоли свог Господара рекавши: "Господару мој, да си хтео раније да уништиш њих и мене Ти би то урадио. Зар ћеш нас уништити због онога што су урадили малоумници међу нама? То што је мој народ обожавао теле је искушење којим Ти упућујеш кога хоћеш и одводиш у заблуду кога хоћеш. Ти управљаш нама па нам опрости грехе и смилуј нам се Својом пространом милошћу, јер Ти једини прашташ грехе."
(156) И учини нас од оних које си почастио у овом животу благодатима и сачуваношћу, и упутио их ка чињењу добрих дела и за које си припремио Рај на Будућем свету, учинивши их тиме од Својих добрих створења. Ми Ти се кајемо, враћамо Ти се и признајемо наше неиспуњавање обавеза. Узвишени Рече рече: "Мојом казном погађам кога Ја хоћу од оних који иду корацима који воде несрећи, а Моја милост обухвата све на пролазном свету. До сваког створења је стигла Моја милост и моје доброчинство, док ћу на Будућем свету милошћу обасути само оне који се чувају Моје казне чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, оне који дају обавезну милостињу на свој иметак онима којима припада, и оне који у Наше речи и доказе верују."
(157) "Оне који следе Мухаммеда, мир над њим, веровесника који није читао ни писао, којем Господ објављује, чије се име и особине налазе у Тори која је објављена Мојсију, мир над њим, и Јеванђељу који је објављен Исусу, мир над њим, који им наређује оно за шта је здравим умовима и неисквареној природи познато да је лепо и добро, и забрањује им оно за шта је здравим умовима и неисквареној природи познато да је ружно, и који им дозвољава лепе врсте јела, пића и бракова у којима нема штете, и забрањује ружне врсте јела, пића и бракова, и који их ослобађа тешких обавеза којима су били обавезани попут раније обавезности смртне казне за убицу, било да је убио намерно или ненамерно. Они међу Израиљћанима и другим народима који буду у њега веровали, поштовали га и помагали га против његових непријатеља, и који буду следили Кур'ан који му је објављен и који је попут светла које осветљава Прави пут - такви су успели, такви су постигли оно што су желели и сачувани су онога чега су се бојали."
(158) О Посланиче, реци: "О људи, ја сам Божји посланик свима вама, Арапима и неарапима, посланик Оног Коме припада власт небеса и Земље, Који једини заслужује да буде обожаван, Који оживљава мртве и умртвљује живе." Па верујте у Бога и у посланство Мухаммеда, нека је Божји мир и благослов над њим, веровесника и посланика, који није знао да чита и да пише, већ је дошао са Објавом од свог Господара, који верује у Бога и оно што му Бог објављује, и у оно што је објављено веровесницима пре њега, не правећи разлику међу њима у веровању. Следите га у ономе са чим је дошао од свог Господара надајући се да ћете бити упућени ка ономе што је добро за вас на овом свету и на Будућем.
(159) У народу Мојсијевом, Израиљћанима, била је скупина људи на правом путу, на исправној вери, који људима указују на прави пут и суде праведно.
(160) И поделили смо Израиљћане на дванаест племена, а када је од Мојсија тражио његов народ да Бога моли да их напоји рекли смо му: "О Мојсије, удари камен својим штапом." Он га удари и из тог камена потече дванаест извора, колико је било њихових племена. Свако племе је знало који је његов извор и нико други у њему није могао учествовати. И облацима смо их наткрили тако да их прате и штите их од Сунца, и спустили смо им, као благодат, слатко пиће попут меда, и малу птицу укусног и доброг меса, сличну препелици, и рекли смо им: "Једите лепу храну којом смо вас опскрбили." Они нама нису ништа наштетили својом неправдом, незахвалношћу на благодатима и својим кршењем Божјих наредби, већ су тиме себи неправду учинили, јер су умањили своју срећу водећи себе ка пропасти.
(161) О Посланиче, спомени када је Бог рекао Израиљћанима: "Уђите у Кудс (Јерусалим) и једите његове плодове на којем год месту и у којем год времену желите, и реците: 'Господару наш, опрости нам грехе.' И уђите кроз капију понизно пред својим Господаром, погнутих глава. Ако тако урадите, опростићемо вам грехе, а доброчинитељима ћемо увећати добро и на овом свету и на Будућем."
(162) Неправедници међу њима променише речи које су им наређене - حِطَّة - опрости нам (хиттах), па рекоше - حِنْطَة - јечмено зрно (хинтах), и променише дело које им је наређено, па уместо да уђу у Јерусалим понизно и погнутих глава они уђоше пужећи отпозади, па на њих посласмо казну с неба.
(163) О Посланиче, упитај јевреје, како би их подсетио, чиме су кажњени њихови преци у случају насеља које се налазило поред мора, чији су становници прелазили Божје границе јер су ловили суботом након забране. Бог их је искушао тако што су рибе почеле излазити на површину мора суботом, док у осталим данима им нису долазиле, и тако их је Бог искушао због греха које су чинили. Они су учинили сплетку тако што су поставили мреже и ископали рупе пре суботе, а затим у суботу не би ништа радили док би рибе упадале у њихове замке, а у недељу би узимали ухваћене рибе и јели их.
(164) О Посланиче, спомени како их је једна скупина људи из тог насеља одвраћала од тог лошег дела и упозоравала их, док им трећа скупина рече: "Зашто саветујете људе које ће Бог због греха уништити на овом свету или жестоко казнити на Будућем?" Они који су наређивали на добро рекоше: "Ми их саветујемо да бисмо имали пред Богом оправдање да смо урадили оно што нам је наређено, да смо наређивали добро и забрањивали зло, како нас не би казнио за остављање те обавезе, и како би се они окористили опоменом и оставили грех."
(165) Када се грешници окренуше од онога чиме су их саветници опомињали и саветовали, спасили смо оне који су забрањивали зло, док смо жестоко казнили оне који су били неправедни јер су ловили суботом и устрајавали су на томе.
(166) Када су прешли све границе у грешењу према Богу, охолећи се и пркосећи, не примајући поуку, рекосмо им: "О грешници, постаните мајмуни презрени." Па то посташе. Када Ми нешто хоћемо само кажемо: "Буди." И оно буде.
(167) О Посланиче, спомени када је Бог јасно обзнанио да ће дати власт над јеврејима људима који ће их понижавати до Судњег дана. Доиста твој Господар брзо кажњава онога ко према Њему греши па некада убрза казну још на овом свету, али Он прашта ономе ко се покаје и милостив је према њему.
(168) И ми их по Земљи растурисмо поделивши их на разне скупине, након што су били једно. Неки од њих су добри, испуњавају Божја права и права људи, неки су осредњи, а неки су утонули у грехе, и Ми смо их искушавали благостањем и тешкоћама како би се греха оканили.
(169) Након њих дођоше лоши потомци који преузеше Тору од својих предака, читају је а не раде по ономе што је у њој, и узимају безвредна материјална добра као мито због мењања Божје књиге и суђења по ономе што Бог није објавио у њој. При том се пусто надају да ће им Бог опростити грехе, а ако им поново дође мито они га прихвате, и тако једно за другим. Зар Бог од њих није узео завете да ће о Њему говорити само истину, без измене и промене? Они нису оставили рад по Божјој књизи из незнања, већ су добро знали, јер су је читали, и зато је њихов грех још тежи. Уживања Будућег света су вечна и боља од пролазних овосветских уживања, и она припадају онима који су се чували Божје казне чинећи оно што им је наређено а клонећи се онога што им је забрањено. Зар не схватају они који узимају презрени овосветски мито да је оно што је Аллах припремио богобојазнима на Будућем свету боље и трајније?
(170) А они који се држе Божје књиге и раде по ономе што се у њој налази, који успостављају молитву водећи рачуна о његовим временима, условима, обавезама и добровољним радњама, имаће награду од Бога за оно што су чинили, јер Бог неће допустити да пропадну дела доброчинитеља.
(171) О Мухаммеде, спомени када смо ишчупали брдо и подигли га изнад Израиљћана, након што нису хтели да прихвате оно што је у Тори, па је брдо изгледало попут облака изнад њих, његова је сенка била на њиховим главама, и уверили су се да ће пасти на њих, па им је речено: "Узмите оно што смо вам дали, прихватите књигу озбиљно и одлучно и трудите се да је примените, и сећајте се прописа који су у њој, и немојте их заборавити, како бисте тим поступком били богобојазни."
(172) И спомени, о Мухаммеде, када је твој Господар из кичми синова Адамових извео потомство и затражио од њих да потврде Његово господарство и да је Он један једини истински Бог, на основу дубоко усађеног веровања које је у природи човека, па рече: "Зар ја нисам ваш Господар?" А они сви рекоше: "Јеси, Ти си наш Господар!" Он рече: "Ми смо вас питали и од вас смо завет узели како на Судњем дану не бисте могли порећи Божји доказ над вама и рећи: "Нисмо ништа о томе знали."
(173) "И како се не бисте могли правдати како су ваши преци прекршили завет монотеизма и чинили многобоштво, а да сте их ви само слепо следили у ономе на чему сте их нашли, и како не бисте рекли: "Зар ћеш нас казнити, Господару наш, због онога што су наши преци радили, који су своја дела многобоштвом поништили? Ми нисмо криви јер нисмо знали истину и само смо претке следили."
(174) Као што смо објаснили одломке о томе како скончавају народи који су порицали и били непокорни, тако овима објашњавамо, не би ли оставили многобоштво и постали монотеисти, обожавајући Бога јединог, као што је дошло у завету којег су дали Богу.
(175) О Посланиче, кажи Израиљћанима вест о човеку који је припадао њиховом народу, коме смо дали Наше речи и доказе па их је научио и схватио истину коју садрже, али није радио по томе, па му је ђаво постао стални пратилац, због чега он постаде од заблуделих и пропалих након што је био од упућених и спашених.
(176) А да смо хтели да се он окористи тим речима и доказима Ми бисмо га упутили да ради по њима и тиме бисмо га уздигли и на овом свету и на Вечном свету, али је он одабрао оно што води његовој пропасти, јер се приклонио слеђењу својих овосветских страсти, дајући предност овом материјалном свету над Будућим. Он је, у својој глади према овом свету, попут пса који дахће у сваком стању, било да лежи или трчи. Такви су залутали људи, они који Наше доказе утерују у лаж, па казуј, о Посланиче, ова казивања Израиљћанима како би размислили и оканили се порицања и заблуде.
(177) Нема горих људи од оних који поричу наше доказе, они тиме себи неправду чине јер себе бацају у пропаст.
(178) Кога Бог упути на прави пут такав је истински упућен, а кога Бог удаљи од правог пута, такав је истински пропао, и изгубио је себе и своју породицу на Судњем дану. Доиста је то очита пропаст.
(179) Бог је за Пакао створио многе демоне и људе, у смислу, знао је да ће они да раде дела која воде у Пакао. Њихова срца не докучују оно што им истински користи и штети, њихове очи не виде Божје знакове у њима самима и око њих како би узели поуку, њихове уши не чују Божје речи и доказе па да размисле о њиховом садржају. Они који имају таква својства су попут стоке у недостатку разума, чак су у већој заблуди од стоке. То су они који су немарни према Богу и Судњем дану.
(180) Узвишени Бог има најлепша имена која указују на Његово величанство и савршенство, па Му се њима приближавајте, њима тражите оно што желите и њима Га хвалите, а оставите оне који скрећу од истине кад су Његова имена у питању па друге њима називају, или их негирају Богу, или искривљују њихово значење, или друге пореде са Њим. Ми ћемо такве болно да казнимо због онога што су радили.
(181) Међу онима које смо створили има скупина људи који су на истини и који друге позивају истини па им се одазивају, и који суде праведно.
(182) А онима који у лаж угоне Наше речи и доказе и поричу их отворићемо врата опскрбе, али не из почасти према њима већ ради искушења и постепеног одвођења у пропаст, како би устрајали на својој заблуди, након чега ће их задесити Наша изненадна казна.
(183) Одлажем им казну да би помислили да неће бити кажњени, па да устрају на порицању и неверству због чега ће им казна бити умногостручена. Доиста је Моја замка чврста, дајем им оно за шта мисле да је доброчинство, а желим да их понизим због њиховог неверства и порицања истине.
(184) Зашто ови порицатељи Божјих речи и доказа и Његовог Посланика не размисле па да им постане јасно да Мухаммед, нека је Божји мир и благослов над њим, није луд, већ да је Божји посланик којег је Он послао да људе јасно упозори на Божју казну?
(185) Зашто не изваде поуку из Божјег поседовања небеса и Земље, и из Божјег стварања биљака, животиња и свега осталог, и из својих животних векова који су се можда приближили свом крају, па да се покају пре него што буде прекасно? Ако не поверују у Кур'ан и обећање и претњу које садржи, па у коју ће другу књигу да поверују?
(186) Кога Бог остави на цедилу неупутивши га ка истини, таквог нико не може да упути. Бог њих оставља збуњене у својој заблуди и свом неверству, и они не налазе прави пут.
(187) Ови порицатељи те питају упорно, из ината, питају о Судњем дану, када ће наступити, а ти им реци: "Знање о томе није ни код мене ни код других створења, већ о томе зна само Бог, и само Он ће у одређено време то открити. Наступање Судњег дана је скривено свима на небесима и на Земљи, и доћи ће изненада." Они те питају о Судњем дану као да ти тежиш да сазнаш када ће наступити, а не знају да ти о томе не питаш, због потпуности твоје спознаје Бога Узвишеног. Реци им: "Знање о наступању Судњег дана је само код Бога, али већина људи то не зна."
(188) Реци, о Мухаммеде: "Ја не могу себи прибавити никакво добро нити од себе одагнати никакво зло осим ако Бог хоће. Све то зависи од Бога, и ја не знам осим оно што ме је Он подучио. Ја не знам оно што је недокучиво, а да сам знао недокучиво подузео бих кораке прибављања користи и одагнавања штети, јер бих тада знао шта ће бити и како ће се нешто завршити. Ја сам само посланик од Бога, упозоравам вас на Његову болну казну, и доносим вам радосну вест о Његовој племенитој награди, припремљену за оне који верују у Бога и верују да сам ја Његов посланик и следе оно са чиме сам послат."
(189) Он је Тај Који вас је створио од једног човека, Адама, мир над њим, и од његовог ребра је створио његову супругу Еву, како би му правила друштво и како би уз њу нашао свој смирај. Када човек има однос са женом, онда затрудни и у почетку не осећа свој плод, јер је лак, и тако она обавља своје послове не осећајући терет. Када се трудноћа настави и она осети тежину, јер је плод у њеној утроби порастао, тада супружници замоле свог Господара: "Ако нам даш добро и здраво дете, сигурно ћемо бити захвални на Твојим благодатима."
(190) Па када им Бог услиши молитву и да им добро и здраво дете, неки супружници Богу друга божанства придружују кад је у питању то дете, а узвишен је Бог од сваког лажног божанства, јер само је Он Господар и Бог.
(191) Зар вишебошци кипове и друге ствари обожавају поред Бога, а знају да они ништа не стварају па како да заслуже то обожавање? Све су то створења, па како да буду божанства поред јединог истинског Бога?
(192) Те ствари које вишебошци обожавају поред Бога не могу им ништа помоћи, као што ни себи не могу помоћи, па како да их обожавају?
(193) О вишебошци, ако тражите упуту од ових кипова које сматрате божанствима поред Бога они вам се неће одзвати, нити ће вас следити, њима је свеједно да ли их ви дозивали или не, јер то су нежива бића, не разумеју, не чују, не говоре.
(194) О вишебошци, они које обожавате поред Бога су Божја створења, у Његовом поседу, попут вас, чак сте ви у бољем стању јер сте живи, говорите, ходате, чујете, видите, док то није случај са киповима. Дозивајте их па нека вам се одазову, ако истину говорите.
(195) Да ли ти кипови које сте узели за божанства поред Бога имају ноге којима иду да вам испуне потребе? Да ли имају руке којима вас могу бранити? Да ли имају очи којима виде оно што вам је недокучиво па да вас обавесте? Да ли имају уши којима чују оно што ви не чујете па да вас обавесте? Ако ништа од тога немају, како их можете обожавати и надати се да ће вам прибавити корист или од вас одагнати штету? О Посланиче, реци тим вишебошцима: "Дозивајте оне које сте учинили божанствима поред Бога, па нека ми науде без одлагања!"
(196) Доиста је мој помагач и чувар Бог, ни у кога мимо Њега не полажем своје наде, нити се бојим ваших кипова. Бог ми је објавио Кур'ан, који је упута људима, и Он чува и помаже Своје добре вернике.
(197) О вишебошци, кипови којима се молите не могу вам помоћи, нити себи могу помоћи. Они су немоћни, па зашто им се молите поред Бога?
(198) О вишебошци, ако се молите вашим киповима, које обожавате поред Аллаха, да би вам дали упуту - па они ваше молитве не чују. Видиш како гледају направљеним очима, а у ствари су нежива материја која не види. Вишебошци су правили кипове у виду људи или животиња, тако да су имали руке, ноге и очи, али су статични, немају живот нити се крећу.
(199) О Посланиче, прихвати од људи оно што могу да ураде од добрих дела и немој их задуживати оним што њихове природе не подносе, јер ће их то отерати. Наређуј им лепа дела и лепе речи, а остави незналице и немој се осврћати на њихово незнање нити им узвраћај. Ко тебе узнемири - ти немој њега неправедно узнемиравати, а ко теби ускрати ти немој њему неправедно ускратити.
(200) О Посланиче, ако осетиш да ти ђаво уноси сумње или те одвраћа од чињења добрих дела, ти се приклони Богу и од Њега тражи заштиту, јер Он чује оно што говориш и зна твоје прибегавање Њему.
(201) Када онима који се чувају Божје казне чињењем наређеног и клоњењем забрањеног дође ђавоља сумња па учине грех - сете се Божјег величанства и Његове казне за грешнике и награде за покорне, па се покају за своје грехе и врате се свом Господару. Тада се врате истини и пробуде се из свог немара.
(202) С друге стране, сотоновој браћи: тешким грешницима и неверницима, сотона непрестано повећава заблуду подстичући их да чине грех за грехом, а нити сотона одустаје од одвођења у заблуду нити они престају са покорношћу њему и чињењем зла.
(203) О Посланиче, ако дођеш са доказом - они те угоне у лаж или се окрену од њега, а ако им не дођеш са доказом кажу: "Зашто не измислиш доказ од себе?" Реци им: "Није моје да од себе долазим са доказима, ја следим само оно што ми Бог објављује. Овај Кур'ан којег вам учим садржи доказе од Бога, вашег Створитеља и Управитеља, и садржи милост и упуту за вернике, док су неверници несрећни и заблудели."
(204) Када се учи Кур'ан - помно слушајте његово учење и немојте причати нити се заузимати нечим другим, како би вам се Бог смиловао.
(205) О Посланиче, спомињи Бога, твог Господара, понизно и страхујући, и учи молитву умереним гласом на почетку и на крају дана, због вредности та два времена, и немој бити немаран према спомињању Узвишеног Бога.
(206) О Посланиче, анђели који су код твог Господара не зазиру од тога да Га обожавају, већ су Му предати и неуморни у обожавању, славе Бога ноћу и дању, уздижући Га изнад свега што Му не доликује, и само се Њему клањају падајући лицем на тле.