(1) Бог се куне Судњим даном, када ће људи стајати пред Господарем светова.
(2) И куне се добром душом која себе критикује кад је немарна према добрим делима и кад чини лоша дела. Ово је вид потвде да ће људи бити проживљени ради обрачуна и награде или казне.
(3) Зар човек мисли да кости његове након смрти нећемо сакупити, како бисмо га оживели?
(4) Можемо то да учинимо, да их скупимо и да отиске његових прстију вратимо у првобитно стање.
(5) Човек жели, негирајући проживљење, да настави с грешењем, без устручавања.
(6) Он се запиткује када ће Судњи дан, сматрајући да је то нешто немогуће и да је далеко.
(7) Када поглед остане збуњен, гледајући у оно што је порицао.
(8) И нестане месечеве светлости.
(9) Када Сунце и Месец постану спојени.
(10) Човек грешник тога Дана ће питати где се спасимо?
(11) Тога Дана неће се имати где побећи и грешник неће моћи спас наћи, нити ће имати заштитника.
(12) О Посланиче, твоме Господару тог Дана биће повратак ради обрачуна, награде или казне.
(13) Тог Дана човеку ће се казати шта је од дела чинио, а шта је изоставио.
(14) Човек ће тада против себе сведочити и његови органи ће о гресима његовим казивати.
(15) И оправдања којим ће се правдати да није грехе радио, неће му користити.
(16) О Посланиче, не изговарај Кур'ан пребрзо у жељи да га што пре научиш.
(17) Ми ћемо га у твојим прсима скупити и на језику твоме његово учење учврстити.
(18) Па када ти наш Посланиче анђео Гаврило учи Кур'ан, сконцетриши се на његово учеше и слушај пажљиво.
(19) А Ми ћемо га после теби протумачити.
(20) Није тачан говор оних који негирају проживљење. Ви знате да је онај ко је у могућности да вас из ничега створи, у могућности и да вас након смрти оживи, али разлог вашег порицања јесте љубав према овом свету који брзо пролази.
(21) И запостављате онај свет до којег води покоравање Богу и напуштање Његових забрана.
(22) Лица оних који су били верници, тога дана биће срећна и осветљена.
(23) Она ће гледати у лице свога Господара, уживајући у томе.
(24) Лица неверника тога Дана биће несрећна и црна.
(25) Уверена да ће их задесити велика и жестока казна и патња.
(26) Није као што незнанобошци мисле да неће бити оживљени и кажњени. Када душа неког од њих дође до врха прса, до кључне кости...
(27) И неки људи тад кажу: Ко ће му помоћи, можда се излечи?
(28) И он буде уверен да се са овим светом растаје и да му смрт долази.
(29) И у том трену скупе се невоље, јер долази крај овог и почетак будућег живота.
(30) Када се то деси, умрли ће одведен бити своме Господару.
(31) Неверник није веровао у оно што је донео Посланик и није се Богу клањао.
(32) Међутим, он је порицао и негирао, па се од истине са којом је дошао Посланик, окретао.
(33) Затим се овај неверник враћао својој породици, охоло ходећи по Земљи.
(34) Бог прети невернику Својом казном и упозорава га да је она близу.
(35) Затим је поновио ову претњу као вид потврде, рекавши: И још једном: Тешко теби! Тешко теби!
(36) Зар човек мисли да ће сам себи бити препуштен и да неће да одговара?
(37) Зар човек није био кап семена која се убаци у материцу?
(38) Затим је био комад угрушка, а након тога га Бог створио и складним га учинио.
(39) Затим је створио мушку и женску врсту.
(40) Зар онај који је створио човека од капи семена и угрушка, није у стању да оживи мртве ради обрачуна. Он је то у могућности.