(1) О Посланиче, следбеници те питају о томе како и ко дели ратне пленове? Реци: "Ратни пленови припадају Богу и Његовом Посланику. Бог и Његов Посланик суде како ће да се дели ратни плен, а ви морате то да прихватите и да се покорите том пропису. Бојте се Бога, о верници, и примените оно што је Бог наредио и клоните се онога што је забранио, и поправите ваше међусобне односе љубављу, спајањем, лепим опхођењем, опраштањем, и будите покорни Богу и Његовом Посланику ако сте прави верници, јер веровање изискује покорност и удаљеност од грешења." Ово питање је постављено након битке на Бедру.
(2) Истински верници су они који, када се Бог Узвишени спомене - њихова се срца страхом испуне и заједно с телима се покоре, а када им се уче Божје речи размишљају о њима па им се веровање повећа, и они се само на свог Господара ослањају у прибављању онога што им користи и одагнавању онога што им штети.
(3) Они који устрајно обављају молитву на потпун начин, у његовим одређеним временима, и који удељују добровољну и обавезну милостињу из иметка којим их Ми опскрбљујемо.
(4) Такви су истински верници, јер су спојили унутрашње веровање са спољашњом покорношћу, и као награду ће добити узвишена места код свог Господара, опрост за грехе и племениту награду. То је уживање које им је Бог припремио.
(5) Као што је Бог учинио да само Он преко Свог Посланика управља поделом ратног плена, након што сте се ви разишли око поделе и почели да се спорити, тако је Он објавио теби, о Посланиче, да изађеш из Медине у сусрет вишебошцима, иако то није било по вољи неким верницима.
(6) О Посланиче, ова скупина верника се са тобом расправља о борби против вишебожаца након што је постало јасно да ће до борбе доћи, као да их неко у смрт води а они то гледају; то раде зашто што им је веома мрско да улазе у бој, и зато што се нису припремили за бој.
(7) О верници, ви који се расправљате, сетите се када вам је Бог обећао да ћете победити једну од две вишебожачке скупине, или ћете освојити каравану са свим њеним иметком и узети га као плен, или ћете ући у бој са другом скупином која је спремна за бој па извојевати победу. И ви сте волели да освојите каравану јер то је било лако и није изискивало борбу, а Бог је хтео да уздигне истину тиме што вам је наредио да уђете у бој са другом скупином, спремном за бој, да бисте побили главешине вишебожаца и заробили многе од њих, и како би до изражаја дошла снага Ислама.
(8) Да би Бог учврстио истину уздижући Ислам и муслимане, што је учинио испољавањем и уздизањем доказа истинитости те истине, и да би уништио заблуду, што је учинио испољавањем и уздизањем доказа њене неисправности, макар то било мрско вишебошцима.
(9) И сетите се дана битке на Бедру, када сте од Бога тражили помоћ против вашег непријатеља, па вам се Бог одазвао и послао вам хиљаду анђела једне за другим.
(10) Бог вам је помогао слањем анђела као радосну вест вама, о верници, вест о томе да ће вас помоћи против вашег непријатеља, и како би у ваша срца улио смирај и уверење у победу. Победа не долази од мноштва људства и опреме, већ од Бога Узвишеног. Бог је Силни, и нико се са Њим не може надвладавати, Мудри у Свом прописивању и одређивању.
(11) О верници, сетите се када је Бог учинио да вас обузме сан, као спокојство након страха којег сте осетили од непријатеља, и када је на вас спустио кишу са неба да би очистио ваша тела од прашине и отклонио сумње које вам је ђаво уносио, и да би ваша срца смирио и учврстио како би и ваша тела била постојана у боју, и како би учврстио ваше стопе чинећи песковито земљиште чврстим да вам стопала у песак не би потањала.
(12) О Посланиче, сети се када је твој Господар надахнуо анђеле које је, као помоћ, послао верницима на Бедру: "Ја сам са вама, о анђели, Својом помоћи, па ојачајте одлучност верника за борбу против њиховог непријатеља! Ја ћу у срца неверника убацити жестоки страх, па ударајте, о верници, вратове неверника како би умрли, и ударајте њихове зглобове како не би више могли да се боре против вас."
(13) То што се десило неверницима, то што су убијани или рањавани, последица је њиховог супротстављања Богу и Његовом Посланику. Нису се покорили Божјим наредбама, нити су поштовали Његове забране, а ко се супротстави Богу и Његовом Посланику у томе - Бог ће га жестоко казнити, било на овом свету или на Будућем свету у Паклу.
(14) То вам је казна, о ви који се супротстављате Богу и Његовом Посланику, па је искусите већ на овом свету, док вас на Будућем свету чека Ватра, ако умрете као неверници и инаџије.
(15) О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, ако се суочите са вишебошцима на бојном пољу, немојте бежати од њих, већ се постојано суочите са њима и будите стрпљиви, Бог ће да вас помогне.
(16) А ко им леђа окрене и побегне, без да тиме жели тактичко повлачење да би их поново напао, или да жели да се прикључи присутној скупини муслимана која ће му бити помоћ, такав је на себе изазвао Божју срџбу, и биће кажњен у Паклу, а грозно ли је он боравиште.
(17) О верници, нисте ви убили вишебошце у бици на Бедру захваљујући својој снази и моћи, већ вам је Бог у томе помогао. О Посланиче, ниси ти гађао - када си гађао многобошце - већ их је Бог гађао тиме што је учинио да их погоде твоје стреле. Бог је хтео да искуша вернике дајући им победу над непријатељем упркос њиховој малобројности и слабој опремљености, да би Му били захвални, а Бог чује ваше молитве и све што говорите, и зна оно што радите и шта је добро за вас.
(18) Све претходно споменуто: убијање вишебошаца у боју, погађање вишебожаца стрелама све док нису поражени и док се нису дали у бег, и уздизање верника над њиховим непријатељима - то је од Бога, Он слаби сплетке неверника који сплеткаре против Ислама.
(19) О вишебошци, ако сте тражили да Бог казни неправеднике и насилнике - ето казнио је вас и дао вам је оно што сте тражили, у чему је казна и упозорење за вас а поука за богобојазне. Ако се суздржите од тражења тога биће боље по вас, можда Бог одложи ваше уништење и подари вам времена да се покајете. Ако поново будете тражили да Бог казни неправеднике и насилнике и будете се борили против верника, и Ми ћемо вас поново казнити и даћемо победу верницима, а ваша скупина и ваши помагачи вам ништа неће помоћи, макар вас било много и макар били добро опремљени, а верника било мало. Бог је са верницима, даје им помоћ и победу, а онај уз кога је Бог - такав ће да победи.
(20) О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, покоравајте се Богу и Посланику чинећи наређено и клонећи се забрањеног, и немојте се супротстављати а чујете Божје речи како вам се уче.
(21) О верници, немојте бити попут лицемера и вишебожаца који, када им се уче Божје речи, кажу: "Чујемо Кур'ан." Али не промишљају о њему и не ваде поуку из њега, због чега се ни не окористе тим слушањем.
(22) Најгора врста створења код Бога су они који чују истину али је не прихватају, који знају истину али је не говоре. Они не схватају Божје наредбе и забране.
(23) Да је у тим вишебошцима порицатељима било добра Бог би то знао и дао би да се окористе истином коју чују и да схвате Божје доказе, али је Бог знао да у њима нема добра, и да је Он дао да схвате - хипотетички речено - они би се окренули од веровања из ината.
(24) О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, одазовите се Богу у ономе што вам наређује и забрањује преко Свог Посланика, јер вас тиме позива истини која ће да вас оживи. Будите уверени да Бог све може, ако сада одбијете да прихватите истину - Бог може да спречи да ваша срца прихвате истину и покоре јој се онда када то будете желели, и будите уверени да ћете се само Богу вратити на Судњем дану, и да ће вас обрачунати за оно што сте радили на овом свету.
(25) О верници, чувајте се казне која неће задесити само оне међу вама који су грешници, већ и оне који то нису. То ће да се деси када неправда постане јавна и када се нико не труди да је уклони! И будите уверени да Бог жестоко кажњава непокорне, па се чувајте непокорности!
(26) О верници, сетите се када сте били у Мекки, малобројни, потлачени од стране њених становника, савладани, плашили сте се да вас непријатељ не победи одједанпут, па вам је Бог дао уточиште у Медини и ојачао вас Својом помоћи у биткама против ваших непријатеља од којих је и битка на Бедру, и опскрбио вас је многим благодатима од којих су и ратни пленови које сте узели од ваших непријатеља. Све вам је то дао да бисте били захвални на Његовим благодатима, па да вам их повећа, а не да бисте постали незахвални па да вам их одузме и казни вас.
(27) О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, немојте изневерити Бога и Посланика остављајући примену онога што вам је наређено и клоњење онога што вам је забрањено, и немојте проневерити ваше поверење попут чувања вере и других поверења, а знате да је то проневера и тиме бивате издајници.
(28) О верници, знајте да су ваши имеци и ваша деца испит од Бога, и те благодати вас могу одвратити од тога да радите за свој оносветски успех и навести да проневерите поверење. Знајте да је код Бога велика награда, па немојте себи ускраћивати ту награду вршећи проневеру због својих иметака и потомака!
(29) О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, знајте да - ако будете чинили добра дела и клонили се лоших - Бог ће вам дати способност разлучивања између истине и заблуде, тако да вам не буде помешано, и избрисаће грехе ваше. Бог вам даје велико добро, у шта спада и Рај којег је припремио за све Своје вернике.
(30) О Посланиче, спомени када су се вишебошци уротили против тебе разматрајући да ли да те ухапсе, протерају или убију, па је Бог уништио њихову сплетку и њима направио замку, а Он најбоље узвраћа на замке.
(31) Када им се Божје речи казују они из ината и охолости одбијају истину и кажу: "Већ смо чули слично овоме, и да хоћемо ми бисмо дошли са нечим попут Кур'ана. Овај Кур'ан представља само лажи претходних народа и ми нећемо да верујемо у њега."
(32) О Посланиче, спомени када вишебошци рекоше: "О Боже, ако је истина оно са чим је дошао Мухаммед, гађај нас камењима са неба која ће нас уништити, или нам дај неку другу жестоку казну." То су рекли ради истицања жестоког порицања.
(33) Бог није хтео да казни твој народ тако да их искорени док си ти међу њима и док траже опрост за своје грехе.
(34) Шта је то што може да спречи Бога да их казни ако буду радили оно што изискује кажњавање, попут спречавања људи да дођу у џамију око Ка'бе, они нису њени чувари већ су то богобојазни верници који чине добра дела и клоне се лоших, али већина вишебожаца то не зна, па су зато утврдили да су Божји миљеници и штићеници.
(35) Молитва вишебожаца код Ка'бе се састоји од звиждања и пљескања, па искусите - о вишебошци - казну у виду убијања и заробљавања у бици на Бедру, због вашег неверства и утеривања у лаж Божјег Посланика.
(36) Доиста они који не верују у Бога троше иметке своје да људе одврате од Божје вере! Трошиће али им се неће остварити оно што желе, а затим ће последица и коначница тог њиховог трошења бити горко кајање! Изгубили су иметке и циљ ради којег су трошили, а затим ће бити савладани од стране верника, док ће они, неверници, бити одведени у Пакао на Судњем дану, у којем ће заувек да бораве.
(37) Ови неверници који су трошили иметке своје ради одвраћања од Божјег пута биће одведени у Пакао. Аллах ће раздвојити између покварене неверничке и добре верничке скупине, а затим ће покварене људе, покварена дела и покварене иметке згомилати и у Пакао бацити. То су прави губитници, јер су изгубили себе и своје породице на Судњем дану.
(38) О Посланиче, реци онима из твог народа који не верују у Бога и Његовог Посланика да ако се окане свог неверства и одвраћања верника од Божјег пута - Бог ће им грехе опростити, јер Ислам брише оно што је било пре њега, а ако се врате неверству - Бог ће им убрзати казну, јер је то Божји закон за оне који порекну и устрају у свом неверству.
(39) О верници, борите се против вашег неверничког непријатеља све док не нестане вишебоштво и одвраћање муслимана од Божје вере, и док не остане само Божја вера и покорност само Њему. Ако се неверници окану вишебоштва и одвраћања од Божјег пута ви их оставите, а Бог зна шта раде и ништа Му није скривено.
(40) Ако се окрену од онога што им је наређено: од остављања неверства и одвраћања од Божјег пута, онда будите сигурни да ће вас Бог помоћи против њих. Диван је Он Заштитник ономе кога узме у Своју заштиту, и диван је Он Помагач ономе ко помаже Његову веру. Кога Он штити успео је, а кога Он помогне победио је.
(41) Знајте, муслимани, да се ратни плен дели на пет делова; четири петине припадају борцима, а једна петина припада Богу и Његовом Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, а то је намењено за: опште користи муслимана, ближим Посланиковим сродницима из његовог племена, сирочади, сиромасима и путницима који сами путују. Тако ће поступити онај ко искрено верује у Кур’ан и у оно што је објављено Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, на Бедру, кад су се сукобили муслимани и многобошци и кад је Свевишњи Бог одвојио добре људе од Својих непријатеља, јер Он све може да уради.
(42) Сетите се Битке на Бедру, кад сте се ви сместили у долини ближој Медини, неверници у оној даљој, у правцу Меке, а Ебу Суфјанова каравана је била ниже вас. Да сте се договарали с неверницима око времена почетка борбе, не бисте се договорили. Међутим, Узвишени Господар је одредио да се састанете и сукобите, унапред се не договоривши. То је учинио зато да би вас помогао против неверника и да би њих поразио и понизио. Био је у томе заиста доказ, после којег су неки остали неверници, а верници су се само учврстили у свом веровању. Бог чује тајне и јавне речи, зна тајна и јавна дела. Њему ништа није скривено, и сваком ће дати оно што је заслужио.
(43) Једна од Божјих благодати према теби, Веровесниче, је и то што је учинио да, пре Битке на Бедру, усниш многобожачку војску малобројном, па сте се усудили да поведете борбу против њих и одушевили сте се сусрету с њима. Међутим, да ти их је Бог у сну показао многобројним и да си о томе обавестио муслимане, они би се подвојили и поколебали у погледу борбе. Ипак, Бог вас је спасио од разочарења, заштитио вас је од малаксалости и помогао и подржао анђелима, Својом војском па је победа била неупитна. Бог зна оно шта је у срцима и шта се у душама скрива.
(44) И сетите се сукоба на Бедру! Учинило вам се да је неверничка војска малобројна, па сте били чврсти и одлучни за борбу, али се, такође, и многобошцима учинило да вас је мање него што вас је уистину било, па су се и они обрадовали борби. Да су вас видели у том броју, сигурно би одустали од борбе. Међутим, Бог је желео да се борба догоди, да помогне Своје пријатеље, а порази непријатеље, да узвиси веру Ислам, а понизи заблуду и њене поборнике. Нека је слављен Бог, Који чини оно што жели и Којем је све лако учинити. Његова се одлука и одредба у потпуности извршавају и само Њему ће се на крају све вратити па ће свако уживати или ће кажњен бити, сходно оном шта је чинио.
(45) О ви који чврсто верујете у оно што је Бог објавио, у Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, Његова обећања и претње, кад се сукобите с неверницима, будите постојани и стрпљиви, како би вам Господар подарио обећану победу! У томе се помозите честим спомињањем и слављењем Бога јер је Он најбољи помагач и од Њега зависи победа. Са спомињањем и слављењем Бога спушта се милост и благослов, а отклањају се тегобе.
(46) Покоравајте се Богу и Његовом Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, извршавајући наредбе, а сустежући се од забрана. И никако се не разилазите, јер вас разилажење слаби, одузима вам снагу и онемогућује помоћ и победу. Стрпите се приликом искушења јер Бог, уистину, помаже, оснажује и уздиже стрпљиве.
(47) Пазите се, верници, и не будите попут многобожаца који су из Меке на Бедр дошли пуни поноса, охолости и самољубља, да би изазвали дивљење код људи и одвратили их од Ислама. Бог зна све оно што они чине, ништа му није скривено, и за све ће да их обрачуна.
(48) И сетите се, верници, кад је ђаво улепшавао многобошцима борбу против вас и гарантовао им помоћ, али их је преварио и обмануо. Већим него што у ствари јесте, представио је број њихових ратника и снагу, тврдећи да ће их он заштитити и помоћи приликом борбе. Међутим, кад су се две војске сукобиле и кад су сви спознали право стање свог непријатеља, ђаво је прекршио своје обећање и изневерио је безбожнике. Бежећи, у страху, повикао је: “Отказујем вам помоћ не могу да вас заштитим, јер ја видим строге и снажне анђеле, против којих се нико не може борити! Бојим се да ме Бог не уништи Својом казном, јер Он је непобедив и кажњава казном коју нико не може да поднесе.”
(49) Такође се сетите кад су дволичњаци и они који су сумњали у веру казали: “Ови верници обманути су и заведени својом вером, мисле да ће победити све људе, а изузетно су бедни, малобројни и слаби!” Међутим, Свевишњи Бог извештава да ће помоћи и подржати сваког оног ко се на Њега ослони и ко Њему препусти своје потребе, и да ће му дати понос и власт, а да ће поразити душмане, макар били бројнији. Аллах је силан и непобедив, све мудро и прецизно уређује и одређује.
(50) Верниче, када би видео кад анђели, снажно и грубо, чупају душе неверницима, кад их гвозденим маљевима по лицима и леђима ударају, кажњавајући их и понижавајући! И још им, омаловажавајући их, кажу: “Искусите жестоку и несносну казну у Паклу због оног што сте чинили!”
(51) Анђели им кажу и ово: “То вам је казна зато што нисте веровали у Бога, зато што сте утеривали у лаж Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, борили се против Његових пријатеља и одвраћали од Његовог пута! Бог вас није неправедно казнио, већ сте казну заслужили. А Господар светова Своја створења никад не кажњава без разлога, него им пошаље доказе преко посланика и у виду објаве објасни им Прави пут, истину и заблуду, па их тек онда награђује и праведно кажњава.”
(52) Оно што се догодило меканским многобошцима догодило се и фараоновом народу и онима који су били пре њих; сви су негирали Божје постојање, а посланике би угонили у лаж. Божји закон је да такве жестоко казни, због њихових недела.
(53) Казна их је задесила зато што Узвишени Бог неће преиначити благостање и срећу у искушење и несрећу неком народу, све док се тај народ не удаљи од вере и престане да чини добра дела, а почне да чини лоша. Кад се то догоди, Свезнајући Бог одузме благодати том народу и расрди се на њих, понос замени понижењем, снагу слабошћу, богатство сиромаштвом, сигурност страхом. Бог, Узвишени, чује све и зна све, добро и зло. Он кажњава само непокорне и непослушне, по правди, а награђује добре, из Своје милости и доброте.
(54) Дакле, оно што се догодило меканским вишебошцима догодило се и фараоновом народу и онима који су били пре њих, а који су порицали доказе Господара свог, Који их је створио, опскрбио и обасуо многим благодатима, а потом их је искоренио, због непослушности; фараона и оне с њим потопио је. Они су сами себи насиље чинили и тако су заслужили да их Бог, по правди, казни.
(55) Најгора су створења на Земљи она која поричу Божје доказе и утерују у лаж Божје посланике. Такви људи не верују ни у какав Божји знак јер су огрезли у неверству, изгубили су могућност расуђивања и закључивања, и могућност спознаје Правог пута.
(56) Ти си, Посланиче Ислама, склопио уговор с јеврејским племеном Курејза у којем су се обавезали да неће помагати многобошцима, али они су прекршили исти тај уговор, што је и карактеристично за њих. Они се не боје Бога нити страхују да ће бити кажњени прекрше ли уговор.
(57) Кад се сукобите, на бојном пољу, ти ове примерно казни да тиме престрашиш многобошце који су иза њих, да те се боје и страхују од тебе, па више никад неће прекршити договор. Уколико застрашиш невернике, од твоје ће силе стрепети сви непријатељи.
(58) Ако се увериш да твој непријатељ жели прекршити међу вама важећи договор, и ти јавно опозови исти тај уговор, да би обе стране истовремено знале да уговор више не важи. Ако га тајно прекршиш, оптужиће те за издају, а ако уговор желиш до краја да испоштујеш, бићеш неспреман за борбу. А након што откажеш уговор, поведи борбу против безверника. И знајте да Бог не воли оног који не оправда поверење и прекрши уговор.
(59) Нека не мисле твоји непријатељи који су се спасили од смрти да су умакли Божјој казни, јер они то нису у стању учинити. Силни Бог казниће их у одговарајуће време.
(60) Припремите се, муслимани, духовно и материјално, против свих непријатеља, како бисте снагом коју имате уплашили све Божје и ваше непријатеље: многобошце, атеисте, следбенике Књиге и све друге невернике. Тад ће се поштовати и ценити Ислам, муслимани и њихова обележја. Истина без моћи и снаге изгубљена је и страна, а постојање без части није вредно спомена. Слаб и понижен човек мета је и плен за непријатеља и противника. Обавеза је улагати труд на научном пољу како би муслимани имали фабрике, савремено оружје и способну војску, а тад ће их се бојати познати и непознати непријатељи. Иметак и труд који улажете на Божјем путу биће забележени код Њега.
(61) Уколико неверници желе мир, ти пристани на мир, па склопи с њима уговор ако иде у прилог муслиманима, и ослони се на Бога. Свемогући Бог сачуваће те и улиће у теби сигурност, јер Он све чује и све зна.
(62) Буду ли намеравали да те преваре, Бог ће да те заштити и сачува од њиховог зла; Бог те је помогао и оснажио верницима који те следе. Пошто се Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, у потпуности ослонио на Аллаха, Он је увек био с њим и помагао му, а потом му је дао војску верника, исељенике из Мекке и становнике Медине, да се боре уз њега.
(63) Свевишњи је Бог ујединио срца муслимана након што су, пре појаве Ислама, била пуна мржње. Постали су браћа по вери, међусобно су се волели и уважавали. Да си ти, Посланиче, уделио сва богатства овог света, не би их ујединио у љубави, јер срца може ујединити искључиво вера у Свезнајућег Господара. Приликом недостатка вере јавља се егоизам, фракционаштво и фанатична љубав према породици и племену. Међутим, Бог је, из Своје доброте и милости, ујединио муслимане, и само Њему припада хвала и слава. Он је Силни и Његова се одредба мора провести, нико Њега не може потчинити, све што чини, чини на основу Своје савршене мудрости.
(64) Божји Посланиче, Бог те чува и штити од зла твојих непријатеља и њихових сплетки, а чува и штити и искрене вернике који те следе, а које је Он упутио и одабрао и учинио твојим помагачима.
(65) Веровесниче, потичи вернике на борбу против непријатеља међу неверницима који их нападају, подстичи их да буду стрпљиви и постојани у боју. Обрадуј их вешћу да ће они, ако их буде двадесет стрпљивих бораца, победити две стотине непријатеља, односно да ће, буде ли их стотину стрпљивих бораца, сигурно поразити хиљаду неверничких бораца. То је тако, јер неверник не разуме тајне и циљеве рата, па му је једини циљ превласт на овом материјалном свету. Док је прави смисао и циљ ратовања у Исламу Будући свет.
(66) Данас вам је Милостиви Бог дао олакшицу, јер је тешко да се један човек бори против десет људи. И дужност је да се један од вас стрпи против двојице па ће, отуда, стотину ваших стрпљивих и искрених бораца победити, уз Божју помоћ, две стотине непријатеља, а хиљаду ће бораца, Божјом вољом, победити две хиљаде непријатељских бораца. Јер Бог је на страни стрпљивих верника, помаже им и подржава их.
(67) Веровеснику није дозвољено да заробљава непријатељске војнике и да захтева искуп за њих све док се борба не заврши, како би исламска држава оснажила и била равноправна с другим државама; а ви, о верници, желите пролазна богатства овог света прихватајући искуп од заробљеника. Бог жели да својом борбом на Његовом путу заслужите узвишену победу и вечно уживање на Будућем свету. Бог је силан и непобедив, па помаже оном ко помаже Ислам, а уништава онога ко Му се супротстави. И мудар је у свему што чини, у Својим одредбама и оном што прописује.
(68) Да вам Бог није дозволио узимање ратног плена и заробљавање, ви бисте сад били жестоко кажњени зато што сте узели од заробљеника искуп у замену за њихове животе. Они су се борили против Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и изашли у бој како би одвраћали људе од Божјег пута.
(69) Трошите, о верници, иметак из ратног плена који вам је Узвишени Аллах допустио, у шта спада и искуп заробљеника, јер је то допуштена зарада. Чините оно што вам је Аллах узвишени наредио и клоните се оног што вам је забранио. Аллах много прашта грешницима који се кају и бескрајно је милостив, прашта онима који су чинили зло.
(70) О Веровесниче, реци вишебошцима који су заробљени у бици на Бедру: “Ако Бог зна да у вашим срцима постоји љубав спрам веровања и жеља и спремност за прихватање истине, Он ће вам, из Своје доброте, дати више него што сте ви дали муслиманима, а на Будућем свету доделиће вам величанствену награду и опростиће вам грехе. Свевишњи Бог прашта и највеће грехе, јер Он је Свемилосни и Самилосни, а Његова милост и доброта је свеобухватна.” Ово Аллахово обећање обистинило се над онима који су прихватили Ислам, а један од њих био је Аббас, Послаников стриц.
(71) Ако су ти се благо обратили само зато да те обмане и преваре, па и пре су обмањивали и варали. Ипак, Бог ти је помогао у бици на Бедру и омогућио ти је да их победиш. Свезнајући Бог зна све тајне света, мудро ствара и управља.
(72) Они који верују у Бога, следе Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу, имецима својим и животима својим, како би Божја реч била горња (а то су исељеници из Мекке), и они који су им пружили уточиште, помогли им и с њима све једнако делили (а то су становници Медине) – сви су они помагачи своје браће, истине, борбе за правду, за добро. Што се тиче оних који верују али су остали у неверничкој земљи и нису се иселили, ви се с њима нисте братимили и нема уговора између вас и њих све док се и они не доселе код вас, у исламску земљу. Међутим, ако од вас затраже да им помогнете против неверника како би се заштитили од њиховог тлачења, ви им помозите, осим ако између тог народа и вас постоји уговор о ненападању. У том сте случају дужни да испоштујете тај уговор и нећете помоћи муслиманима против безверника с којима имате потписан уговор, јер исти ти муслимани живе у неверничкој земљи. Бог зна све, јавно и тајно, шта људи чине. Он ће сваком дати оно што је заслужио.
(73) Неверници помажу и штите једни друге, они не помажу верницима, нити верници помажу њима. Ако ви, о верници, не будете помагали верницима, борили се против кривоверних и слушали Господара светова, доћи ће до велике смутње, па ће неверници бити снажнији од муслимана. Ислам ће тад ослабити, а неверници ће се ујединити против верника, и Земљом ће завладати неред, утолико већи јер ће власт имати безбожници и зато што ће одвраћати од Божјег пута.
(74) Они који верују у Бога, Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу ради уздизања Ислама, па и естановници Медине, који су пружили уточиште исељеницима из Мекке и помагали им у Медини – сви су они честити верници и искрени према свом Господару. Бог ће им опростити грехе и даће им лепу и благословљену опскрбу, у вечним баштама уживања, где ће бити срећни, радосни и задовољни.
(75) Они који верују исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу заједно с верницима, такви су ваша браћа по вери и дужни сте да им помажете и да их штитите. Рођаци су, према исламском верозакону, једни другима пречи од исељеника кад је реч о наслеђивању, јер само Бог зна у чему је корист за робове и коме шта треба да припадне. Он је прописе о наслеђивању објавио сходно Свом савршеном знању и мудрости. Бог све зна. Познато Му је у чему је добро за људе, па им то и пропише.