(1) Нису се неверници између следбеника Књиге, тј. Јевреји и хришћани, и незнанобошци одвојили и прекршили свој договор, све док им није дошао доказ јасни.
(2) Тај јасни доказ је Божји Посланик, од Бога послан, који учи чисте листове, које додирују само чисти.
(3) У тим листовима су истинита казивања и праведни прописи који људе воде ономе што ће им бити корисно.
(4) Јевреји, којима је објављена Тора, и хришћани, којима је објављено Јеванђеље, нису се разишли све док им није дошао Посланик. Међу њима је било оних који су прихватили Ислам, а било је и оних који су устрајали у неверовању, иако су знали да је Посланик истинит.
(5) Инат Јевреја и хришћана испољава се и у томе да им Кур'ан није наредио осим оно што им је наређено у њиховим књигама, а ради се о обожавању само Бога и удаљавању од незнанобоштва, обављању молитве, и давању обавезне милостиње. Оно што им је наређено је исправна вера која нема никаквих девијација.
(6) Неверници, из редова Јевреја и хришћана, као и незнанобошци, биће на Судњем дану становници Пакла, у њему ће вечно да остану. Они су најгора створења, јер не верују у Бога и поричу Његовог Посланика.
(7) Они који верују у Бога и чине добра дела су најбоља створења.
(8) Њихова награда код Господара Узвишеног биће рајске баште, испод чијих двораца и дрвећа реке теку, и у њима ће вечно остати. Бог је њима задовољан јер су веровали у Њега и били Му покорни, а и они су задовољни милошћу Његовом коју су постигли. Ову милост имаће онај ко се боји свога Господара, чинећи Његове наредбе и удаљавајући се од Његових забрана.